Izvor: Politika, 02.Sep.2013, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Damask traži da UN spreče agresiju
Francuski poslanici neće moći da se izjasne o intervenciji, britanski neće ponovo glasati. Ruski parlamentarci apeluju na američki Kongres da se usprotivi upotrebi sile
Prema izveštajima agencija
Bejrut – Vlada u Damasku zatražila je od Ujedinjenih nacija da spreče „bilo kakvu agresiju” protiv Sirije posle pretnje kaznenim udarom protiv sirijske armije zbog upotrebe hemijskog oružja koju je tokom vikenda najavio američki predsednik Barak Obama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javlja Rojters.
U pismu generalnom sekretaru Ban Ki Munu i predsednici Saveta bezbednosti Mariji Kristini Perseval, sirijski ambasador u UN Bašar Džafari navodi da „generalni sekretar UN treba da iskoristi svoje odgovornosti da spreči bilo kakvu agresiju na Siriju i da se založi za postizanje političkog rešenja sirijske krize”, javlja sirijska državna agencija SANA.
Savet bezbednosti se poziva da „odigra ulogu bezbednosnog ventila kako bi sprečio apsurdnu upotrebu sile van okvira međunarodnog legitimiteta”.
Džafari kaže da je američki državni sekretar Džon Keri, koji je u subotu rekao da testovi potvrđuju da je 21. avgusta na područja pod kontrolom pobunjenika ispaljen nervni gas sarin, „prihvatio stare priče koje fabrikuju teroristi” na osnovu lažnih snimaka sa interneta.
Sirija demantuje upotrebu hemijskog oružja i optužuje pobunjeničke grupe, koje se duže od dve godine bore za svrgavanje predsednika Bašara el Asada, za korišćenje zabranjenog oružja u sukobu koji je od marta 2011. odneo najmanje 100.000 života.
Šef agencije UN za izbeglice u Siriji Tarik Kurdi saopštio je juče da je oko sedam miliona Sirijaca, trećina stanovništva, raseljeno zbog građanskog rata. Oko dva miliona građana Sirije prebeglo je u susedne države, dok se oko pet miliona raseljenih Sirijaca još nalazi u zemlji, prenela je agencija AP.
Vašington tvrdi da je više od 1.400 osoba, među njima mnogo dece, ubijeno u najtežem napadu hemijskim oružjem od vremena kada ga je irački predsednik Sadam Husein upotrebio protiv Kurda 1988.
Takvom stavu pridružio se juče i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen . On je saopštio da je video „uverljive dokaze” koji pokazuju da sirijske vlasti stoje iza smrtonosnog napada, ali je rekao da će članicama biti prepuštena odluka kako da odgovore na napad, prenosi Rojters iz Brisela.
Američki nosač aviona na nuklearni pogon „Nimic” i još četiri ratna broda iz njegove borbene grupe ušli su rano juče u Crveno more ali nisu dobili naređenje da nastave ka Mediteranu gde su četiri američka razarača i jedan amfibijski brod spremni za napad krstarećim raketama na Siriju, javlja Rojters iz Vašingtona.
Sekretar Keri je najavio će se pridružiti ministrima spoljnih poslova 28 članica Evropske unije na sastanku u litvanskoj prestonici Vilnjusu, zakazanom za subotu 7. septembra, na kojem će biti reči pre svega o Siriji.
I dok vlasti u Damasku tvrde da je odlaganje odluke o intervenciji „istorijsko američko uzmicanje”, sirijska vojska je i dalje u stanju pripravnosti, izjavio je juče jedan zvaničnik sirijskih bezbednosnih snaga, uprkos tome što je pretnja od skorog napada zapadnih sila predvođenih SAD popustila nakon što je predsednik Obama odlučio da od Kongresa zatraži odobrenje za intervenciju.
Sirijski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je u izjavi za agenciju AFP: „Američka agresija na Siriju, ukoliko do nje dođe, predstavlja oblik podrške terorizmu. Vojska je u stanju pripravnosti i ostaće tako sve dok terorizam ne bude potpuno iskorenjen.”
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov upozorio je juče da bi u slučaju vojnog napada SAD na Siriju planirana mirovna konferencija u Ženevi bila ugrožena. „Ukoliko se dogodi ono što je najavio predsednik SAD, to će odložiti šanse za održavanje planirane mirovne konferencije zadugo, ako ne zauvek”, izjavio je Lavrov, preneo je AFP.
Ženevska konferencija, najavljena za kraj godine, bila bi drugi skup istog naziva na kojem bi svetske sile pokušale da pronađu rešenje za zaustavljanje građanskog rata u Siriji.
Predsednica gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko juče je tokom susreta sa predsednikom Vladimirom Putinom apelovala na članove američkog Kongresa da se usprotive vojnom udaru na Siriju, prenosi Rojters.
Agencija Interfaks istovremeno javlja da Rusija na istok Mediterana šalje brod koji treba da „prikupi tekuće informacije u području širećeg konflikta”.
Rusija, saveznik Sirije, ponavlja da SAD nisu dokazale svoja tvrđenja o hemijskom oružju, a Moskva veruje da iza spornog napada stoje pobunjenici da bi isprovocirali vojnu intervenciju.
U Londonu je vlada premijera Dejvida Kamerona odbacila mogućnost ponovnog glasanja u parlamentu koji je prošle nedelje odbacio mogućnost britanskog učešća u vojnoj intervenciji, javlja Bi-Bi-Si.
„Parlament se izjasnio. Vlada apsolutno ne planira da se vrati u parlament”, izjavio je premijerov predstavnik za štampu u trenutku kada istraživanja javnog mnjenja pokazuju da čak 75 odsto Britanaca podržava odluku poslanika.
Francuska vlada najavila je da će poslanicima pružiti dokaze da sirijski režim stoji iza napada hemijskim oružjem, ali odbija zahteve opozicije da poslanici glasaju o vojnoj intervenciji.
„To će biti niz dokaza različite vrste na osnovu kojih će se jasno videti da je režim odgovoran za hemijski napad izvršen 21. avgusta”, rekao je vladin izvor za AFP.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je dve trećine Francuza protiv intervencije za koju se zalaže predsednik Fransoa Oland.
Izraelski predsednik Šimon Peres izjavio je juče da podržava odluku američkog predsednika da zatraži odobrenje Kongresa za vojnu akciju protiv Sirije.
Isključujući bilo kakvo izraelske učešće u bilo kakvoj intervenciji, on napominje da je zagovornik strpljenja i izražava sigurnost u to da će SAD u pogledu Sirije „odgovoriti na pravi način”, izveštava AFP.
„Ne postoji više jedna Sirija, ne postoji Sirija kakva je bila. Asad ne može da ujedini Siriju, ima tri ili četiri zemlje u jednoj” izjavio je Peres, aludirajući na različite pobunjeničke grupe koje žele da sruše sirijski režim.
U Teheranu je u međuvremenu iransko ministarstvo spoljnih poslova negiralo navodnu izjavu bivšeg predsednika Alija Akbara Hašemija Rafsandžanija da je sirijska vlada izvela napad hemijskim oružjem protiv sopstvenog naroda, istakavši da je ta izjava „iskrivljena”, javlja poluzvanična iranska agencija ILNA.
Rast svetske ekonomije mogao bi da se uspori zbog širenja krize u Siriji, jer će se cene nafte uvećati, a biznismeni i potrošači bi mogli da smanje svoje rashode, piše američki poslovni dnevnik „Volstrit džornal”, prenosi Tanjug iz Njujorka.
Prema oceni ekonomista kompanije „JP Morgan”, desetoprocentno poskupljenje nafte u poslednja tri meseca može uticati na pad globalnog bruto domaćeg proizvoda za 0,3 odsto, računato na godišnjoj osnovi.
Očekivanje početka vojnog angažmana SAD u Sirijiveć je cene nafte tokom minule sedmice podiglo na više od 110 dolara po barelu, što je najviši nivo za minule dve godine.
objavljeno: 03.09.2013.
