Izvor: Politika, 17.Dec.2012, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOSIJE: Sporni profiti nemačkih banaka
Afere i skandali nemačkih bankara, obelodanjeni minulih nedelja, upućuju na zaključak da značajan deo profita najvećih nemačkih finansijskih institucija potiče - iz sumnjivog poslovanja.
Utaja poreza na promet u velikom stilu i sticanje poreskih olakšica na osnovu lažnih podataka, značajna uloga u svetskoj sprezi manipulacije kamatama, pranje (neoporezovanog) novca uz pomoć „specijalizovanih“ bankara i „finansijska egzekucija“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klijenata koji su pali u nemilost, deo su takozvanog crnog repertoara „Dojče banke“ i „Komercbanke“, kao i vodeće bavarske „Hipoferajnsbanke“.
Minule srede, pet stotina poreskih islednika sproveli su najveću raciju u istoriji nemačkog bankarstva. Pretraženi su arhivi „Dojče bank“ zbog sumnje (i delimičnog priznanja rukovodstva banke) da je najveća nemačka finansijska institucija sistematski varala fiskusa, ostvarujući povraćaj poreza na dodatnu vrednost iz trgovine akcijama štetnih emisija (dozvole za zagađivanje okoline). Profit je delom je isplaćen klijentima, a deo je preusmeren na račune banke.
Minulog četvrtka, apelacioni sud u Minhenu izrekao je presudu u sporu između naslednika medijskog mogula Lea Kirha i „Dojče banke“. Banka proglašena je krivom da je (zlo)namernim izjavama njenih čelnika o finansijskoj situaciji Kirhove medijske korporacije (tv kanali „SAT1“ i „Skaj“, akcije izdavača „Aksel Špringer“) pobudila nepoverenje akcionara, što je odvelo koncern u stečaj. Visinu odštete će utvrditi veštaci u okviru „orijentacionog predloga“ suda da ona ne iznosi manje od 120 milona evra, ali ni više od 1,5 milijardi evra.
Pomenuti, gornji limit odštete, odgovara sumi koju su „Dojče banka“ i njen rival „Komercbanka“ investirali u „legalnu“ proizvodnju vodećih namenskih koncerna u Nemačkoj i SAD, odnosno i u licencne proizvođače širom sveta koji proizvode u Nemačkoj zabranjene, ali profitabilne kasetne bombe.
------------------------------------------------------------------------
Banke i osiguranja zarađuju na oružju
Dojče bank, Komercbank i dva vodeća osiguravajuća društva veliki su investitori u nemačku i svetsku namensku industriju
Na vest o novim poslovima nemačkih oružara sa Saudijskom Arabijom skočile su akcije tri najveća koncerna namenske industrije između Rajne i Odre – „Rajnmetal”, „Kraus-Mafaj-Vegman” i „Dil”. Akcije proizvođača oružja skočile su zbog planirane isporuka dve stotine oklopnih transportera najnovije generacije Rijadu.
Štaviše, koncerni namenske industrije „Rajnmetal” i „Kraus-Mafaj-Vegman” doživeli su i drugi „berzanski skok” kada je došlo do „ispravke u zvaničnom izveštaju vlade o ugovorenoj prodaji Rijadu tenkova ’leopard 2’”. Saopšteno je da će biti isporučeno 270 umesto 200 tenkova, koliko je prvobitno „tehničkom greškom” predočeno poslanicima prilikom odobravanja izvoza.
Berzanski uspeh oraspoložio je menadžere dve najveće nemačke banke i dva vodeća osiguravajuća društva. Dojče bank i Komercbank, sa jedne strane, veleosiguranje „Alijanc” i reosiguranje „Mjunik Re”, sa druge, smatraju se vodećim nemačkim investitorima i akcionarima nemačke namenske industrije. Ostvaruju značajne profite ulaganjem u poslove namenskih koncerna širom sveta, poput „Lokid Martina” i „Dženeral dajnamika”, „Tekstrona” i „Elajans teksitemsa”, istaknuto je u izveštaju međunarodne nevladine monitoring organizacije „Fejsing fajnens – finansijska tržišta na viziru” (FF), sa sedištem u Berlinu.
„Investicije četiri velike poslovne organizacije – predstavljene kao krediti, udeo u akcijama i ’pozajmice’ – premašuju, prema potvrđenim podacima, milijardu evra”, izjavio je za „Politiku” prvi čovek FF-a Tomas Kihenmajster.
Prema nezvaničnim podacima, investicije nemačkih bankara i osiguravajućih društava su do četiri puta više. Iznose, bezmalo, dve milijarde evra. Suma bi bila viša ako bi se uračunale akcije koje se nude privatnim klijentima. U Nemačkoj, naime, ne postoji zakon koji bi obavezao bankare da otkriju poreklo akcija.
„U teoriji klijent može da sklopi ugovor o tome da njegov novac bude investiran u paket u kome neće biti akcija oružara. Na takav sporazum, međutim, pristaju samo alternativne banke”, objašnjava Kihenmajster.
Ulaganja u akcije nemačkih oružara podrazumevaju i investicije u fabrike za proizvodnju kasetnih bombi širom sveta.
„Nemačka je potpisnica sporazuma o zabrani proizvodnje i upotrebe kasetnih bombi, ali nemački zakon ne zabranjuje finansiranje proizvođača kasetnih bombi u inostranstvu”, kaže Kihenmajster.
Kritika se, pre svega, odnosi na akcije koncerna „Dil” u Nirnbergu. Pod parolom „Na temeljima prošlosti gradimo budućnost”, 13.000 zaposlenih u nirnberškim halama proizvode specijalne projektile koji se u vazduhu dele na više delova. One ne spadaju u kategoriju kasetnih bombi. Kasetne bombe, po receptu „Dila”, ali bez navoda imena proizvođača, proizvode se u inostranstvu. Rukovodstvo koncerna, naravno, tvrdi da nema konkretnih saznanja da se u njegovim licencnim pogonima širom Azije proizvode kasetne bombe.
-------------------------------------------------------
Prećutana istina
Za sumu od hiljadu evra i više, klijenti banaka i (mali) investitori u takozvane osiguravajuće fondove dobijaju pakete akcija sa garantovanim profitom, bez imena namenskih koncerna čije akcije kupuju. Akcije ostaju u virtuelnim depoima četiri poslovne organizacije. „Ovaj vid ’poslovne saradnje’ budi sumnju da se malim akcionarima namerno prećutkuje u kakve akcije investiraju”, izjavio je šef nevladine organizacije za monitoring „Fejsing fajnens” Tomas Kihenmajster.
-----------------------------------------------
Uspon i pad bahatih profitera
Nemački nedeljnik „Špigl“ opisuje bahatost vodećih nemačkih banaka i njihovih čelnika kao hibris – prepotencija, nadmenost: „Nisu se plašili zakona, kao da su banke država, poreski obveznici podanici, a klijenti kmetovi.“
Pet stotina poreskih islednika, u pratnji do zuba naoružanih finansa u maskirnim uniformama zaustavili su minule srede, kaže se satove, najveće nemačke banke „Dojče bank“ koja je, istovremeno, najveći globalni trgovac devizama, sa udelom od 21 odsto u svetskoj trgovini.
U obrazloženju za pokretanje najveće racije u istoriji nemačkog bankarstva istaknuto je da je ova, najveća nemačka finansijska institucija sistematski varala fiskusa, ostvarujući povraćaj poreza na dodatnu vrednost iz trgovine akcijama štetnih emisija. Akcije su kupovane na berzama izvan granica, bez plaćanja poreza na dodatnu vrednost, a prodavane u Nemačkoj gde je od države tražen povraćaj (neplaćenog) PDV-a. Nastala šteta se procenjuje na najmanje tri stotine miliona evra. Na osnovu dokaznog materijala koji je sakupljen u raciji, nove procene štete prevazilaze milijardu evra.
Jirgen Fithen
Dozvole za zagađivanje okoline su certifikati koje izdaje EU, na osnovu unapred određenih granica zagađenja životne sredine i nalaze se u berzanskom opticaju, poput akcija. Ideja vodilja je da proizvođač plaća za ispuštanje štetnih materija i time poskupljuje finalni proizvod – utiče na potrošača da se obuzda u potrošnji fabrikata koji štete okolini.
Sistem prevare otkriven je još 2010. godine. Tada je bilo reči o „privatnoj inicijativi“ stotinak klijenata banke koji su uz pomoć četvorice službenika - naravno ne iz vrha koncerna, već iz takozvane srednje upravne hijerarhije „Dojče banke“ – prevarili državu za nekoliko desetina milona evra. U međuvremenu, javno tužilaštvo i finansijski istražitelji su budno motrili na operacije povraćaja PDV-a koje je vodila „Dojče banka“, ne otkrivši ništa novo – do pre nedelju dana. Tada je, međutim, ustanovljeno da je „Dojče banka“ uhodila istražne organe i da je interno slala upozorenja odeljenjima koji su bili pod kontrolom da „prenesu“ operacije u drugo odeljenje, odnosno i da unište svu postojeću dokumentaciju.
Nadležna javna tužilaštva i Ministarstvo finansija, za sada, ne saopštavaju šta je sve izišlo na videlo prilikom sistematskog pretraživanja arhiva „Dojče banke“. Hamburški nedeljnik „Špigl“, poslovično dobro obavešten ako se službe državne bezbednosti u Nemačkoj uključe u istragu, ističe da je predmet složen i da se nameće pitanje – hoće li „Dojče banka“ kao finansijska institucija, ali i njeni čelnici, pojedinačno, biti izvedeni na sud u okviru jednog ili više postupaka.
Pod naslovom „Uspon i pad hibris – bankara“ nedeljnik opisuje bahatost vodećih nemačkih banaka i njihovih čelnika (hibris – prepotencija, bahatost, nadmenost). „Nisu se plašili zakona, kao da su banke država, poreski obveznici podanici, a klijenti robovi i kmetovi“, ističe „Špigl“.
Tandem na čelu „Dojče banke“ Anšu Jain i Jirgen Fithen pokazali su se - uviđavnim. Zabrinuti za gubitak imidža, ali i za budućnost banke, kao takve, predstavili su novu strategiju „Dojče banke“ pod imenom „Kulturvandel“ (u slobodnom prevodu: nova kultura, ili nova etika poslovanja). „Bilo ko da se, ubuduće, kao klijent nameri na ,Dojče banku’ da bi se preko noći, možda nezakonito, obogatio mora da zna da je odabrao pogrešnu adresu“, izjavio je Fithen predstavnicima medija.
Ukoliko će ,nova uviđavnost’ šefova najveće nemačke banke doprineti stvarnoj praksi, znaće se po okončanju procesa istrage u zemlji, ali i u inostranstvu. „Dojče banci“ predstoji sudski proces u sklopu obimnih, okončanih, ali i predstojećih procesa protiv najveće evropske banke „Honkong i Šangaj banking korporejšn“ (HSBC), sa sedištem u Londonu. Finansijska institucija sa godišnjim prometom od dve i po hiljade milijardi dolara već je pravosnažno osuđena zbog pranja novca za potrebe organizovanog kriminala, pre svega narko mafije.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 17.12.2012.
