Izvor: Politika, 17.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bliski istok u žiži
Džordž Buš Izraelu preporučio uzdržanost, Žak Širak zatražio prekid vatre i zaštitu civilnog stanovništva
Prema izveštajima agencija
Sankt Peterburg – Najnoviji talas nasilja na Bliskom istoku glavna je tema samita Grupe osam, koji je juče počeo u Sankt Peterburgu. Lideri SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Kanade, Italije, Japana i domaćina Rusije, izrazili su primetne razlike u proceni vinovnika tekuće ratne krize na Bliskom istoku, kao i oko poželjnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sleda diplomatskih poteza radi zaustavljanja konflikata, prenosi "Internešenel herald tribjun".
Posle jučerašnjeg raketnog napada Hezbolaha na izraelsku luku Haifa u kome je najmanje devet lica poginulo, lideri Grupe osam bili su izloženi izuzetnom pritisku da pokušaju da spreče sveopšti rat na Bliskom istoku, prenosi nemačka agencija DPA.
Američki predsednik Džordž Buš preformulisao je juče raniju poruku Izraelu povodom tekućeg sukoba sa Hezbolahom na terenu Libana. Američki lider je, naime, u subotu posle susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom okrivio ekstremističku islamističku organizaciju Hezbolah za eskalaciju nasilja, pozivajući Siriju da natera taj radikalni pokret da prestane da raketira Izrael i kidnapuje izraelske građane.
Buš je juče ponovio da Izrael ima pravo na samoodbranu, ali je istovremeno tu bliskoistočnu zemlju pozvao na uzdržanost. "Naša poruka Izraelu sastoji se u sledećem: zaštitite se, ali mislite o posledicama i zato pozivamo na uzdržanost". izjavu Buša prenele su svetske agencije.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je u telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom Ehudu Olmertu prenela "ozbiljnu zabrinutost" SAD zbog porasta broja žrtava među civilnim stanovništvom Libana. Po oceni Rajsove, prekid vatre koji je tražio libanski premijer Fuad Siniora "kao prvi korak ne vodi nikuda, ukoliko se ne otkloni prvi uzrok problema".
Sa druge strane, francuski predsednik Žak Širak je juče u Sankt Peterburgu naglasio da je neophodno zaustaviti "sve snage koje stavljaju u pitanje bezbednost, stabilnost i suverenitet Libana", i založio se za zaštitu civilnog stanovništva i uspostavljanje trajnog prekida vatre.
Britanski premijer Toni Bler je posle susreta sa Džordžom Bušom za trenutnu krizu na Bliskom istoku okrivio ekstremiste za koje je rekao da "izgleda imaju podršku Irana i Sirije" i da žele da spreče proces postizanja sporazuma između Izraela i Palestinske uprave.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je juče da je otmica izraelskih vojnika, zbog koje je Izrael pokrenuo vojnu operaciju na jugu Libana, bila provokacija usmerena na rušenje dijaloga političkih snaga u Libanu. Ističući da je razlog za najnovije nasilje na Bliskom istoku "nerešeno palestinsko pitanje", ministar Lavrov je rekao da radikalna šiitska islamistička grupa Hezbolah nije "uvozni proizvod", nego politička libanska grupa.
Ruski mediji su inače juče javili da je izraelska avijacija tokom noći između subote i nedelje izvršila do sada najjači napad na Liban od početka vojne operacije, u kojoj je poginulo preko 100 a ranjeno više od 300 civila.
Iranski nuklearni program, raketni program Severne Koreje, i najavljena pomoć Africi, zadržali su juče ostatak pažnje lidera Grupe osam, lidera najrazvijenijih zemalja sveta.
Teme koje je Rusija od ranije predložila za dnevni red prvog dana samita: energetska bezbednost, sprečavanje širenja infektivnih bolesti, i unapređenje obrazovanja – pale su tako juče u Sankt Peterburgu u zasenak pred za sada nezaustavljivom krizom na Bliskom istoku.
Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja razvijenog sveta energentima, sprečavanje širenja zaraznih bolesti i obrazovanje ostavljeni su za danas, drugi i poslednji dan rada samita Grupe osam, koji se prvi put održava u Rusiji.
T. V.
--------------------------------------------------------------------------
HRONOLOGIJA ODNOSA BUŠ–PUTIN
Od srodnih duša do verbalnih uvreda
Servis "Vašington posta"
Kada je predsednik Buš prvi put stupio na dužnost, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da želi da uspostavi "intenzivan dijalog" sa svojim američkim kolegom. Dijalog je počeo 2001. međusobnim divljenjem i opipavanjem pulsa. Do prošle nedelje, kada je Putin prvi put postao domaćin Grupe osam, kluba vodećih industrijalizovanih demokratskih zemalja, došlo se do verbalnih uvreda u prijateljskom tonu.
– Rejčel Draj, novinar "Vašington posta"
"Gledao sam čoveka pravo u oči i shvatio da je veoma iskren i dostojan poverenja. Imali smo veoma dobar dijalog. Uspeo sam da mu prodrem u dušu i da shvatim da je čovek odan svojoj zemlji i da se zalaže za njene najbolje interese. Veoma cenim iskren dijalog... Ne bih ga pozvao na svoj ranč da mu ne verujem. "
– Buš, na konferenciji za novinare sa Putinom u Sloveniji, 16. juna 2001.
"Bio sam zapanjen koliko je lako razgovarati sa predsednikom Putinom; koliko je lako kada govorim iz srca, a da se pri tome ne plašim da ću iskomplikovati bilo kakav odnos.
– Buš, u Đenovi, Italija, 22. jula 2001.
"Poštujem viziju predsednika Putina koja se odnosi na Rusiju: zemlja koja u miru živi unutar svojih granica sa svojim susedima i celim svetom, zemlja u kojoj jačaju demokratija i sloboda i vladavina prava.
– Buš, kao Putinov domaćin u Kemp Dejvidu, 27. septembra 2003.
"Određeni događaji u ruskoj politici i spoljnoj politici tokom nekoliko proteklih meseci naterali su nas da zastanemo. Izgleda da ruski demokratski sistem još uvek nije pronašao neophodnu ravnotežu između izvršnih, zakonodavnih i pravosudnih resora vlade. Zakon još uvek u potpunosti ne sputava političku moć.
– Kolin L. Pauel, tadašnji državni sekretar, za ruski dnevni list "Izvestija", 26. januara 2004.
"Veoma sam se trudio da ubedim Vladimira Putina da je u njegovom interesu da prihvati vrednosti Zapada i univerzalne vrednosti: vladavinu prava, slobodu veroispovesti, pravi ljudi na okupljanje, političke partije, slobodne medije. Moja strategija sa Vladimirom Putinom treba da bude takva da sa njim mogu otvoreno da razgovaram... nisam digao ruke od Rusije.
– Buš, govoreći u prodemokratskoj organizaciji "Fridom haus", 29. marta 2006.
"Iskreno mislim da Putin ne predstavlja problem. Problem je u tome da kada u Kremlju postoji tolika koncentracija moći, u rukama predsednika, dolazi do većih autoritarnih tendencija. Zbog toga su utemeljivači našeg ustava shvatili da postoji potreba za ravnotežom moći.
– Državni sekretar Kondoliza Rajs, na čikaškom Savetu o inostranim poslovima, 19. aprila 2006.
"Danas u Rusiji protivnici reforme žele da ponište sve ono što je ostvareno u protekloj deceniji... Nema legitimnog opravdanja kada nafta i gas postanu sredstva zastrašivanja i ucena, bilo kod manipulacije u snabdevanju ili prilikom pokušaja da se ima monopol na transport. I niko ne može da opravda postupke koji podrivaju teritorijalni integritet suseda ili mešanje u demokratske pokrete.
– Potpredsednik Čejni, u Vilnjusu, Litvanija, 4. maja 2006.
"Takvi komentari vašeg potpredsednika svode se na isto što je neuspeo pucanj lovca.
– Putin, u intervjuu datom Metu Laueru za NBC mrežu, 12. jula 2006.
(S. St.)
[objavljeno: 17.07.2006.]
