Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Asean – šansa za Srbiju
Sa svojim prostranim, bogatim i raznovrsnim prirodnim resursima i rastućom ekonomijom, jugoistočna Azija je obećavajuće tržište
Na današnji dan, Asocijacija naroda jugoistočne Azije, Asean (the Association of Southeast Asian Nations), kao podregionalna grupa, obeležava 44 godine postojanja. Potpisivanjem Deklaracije Aseana u Bangkoku 1967, osnivači Aseana (Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland) dogovorili su se da sarađuju u oblasti razvoja ekonomije, socijalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanja i kulture u svom regionu. Osnova saradnje bila je jednakost i partnerstvo. Formiranje Aseana bilo je u senci svetske tenzije koja je egzistirala tokom šezdesetih i koja je mogla da pređe u otvoreni sukob uticaja velikih sila te epohe.
Tokom prve etape postojanja, Asean je naglasio svoj nacionalni razvoj zasnovan na ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj saradnji sa razlogom da poveća razvoj zemalja članica i njihov društveni prosperitet. Bilo kako bilo, svakako da razvoj nije mogao da eskalira u najveći mogući ako su spoljni i unutrašnji uticaji još bili pod sumnjivim okolnostima i u senci hladnog rata koji je egzistirao tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Iz tog razloga, napori da se ojača saradnja u oblasti politike i bezbednosti ostvareni su potpisivanjem Zone mira, slobode i neutralnosti (ZOPFAN) 27. novembra 1971. u Kuala Lumpuru. Ono je obavezalo sve članice Aseana da primene napore u obezbeđivanju priznanja i uvažavanja jugoistočne Azije kao zone bez uplitanja spoljnih sila.
Sa napretkom celokupnog sveta i sa razvojem razumevanja, solidarnosti, saradnje i uvažavanja, Asean je započeo da upotrebljava uslove za jačanje svoje ekonomske saradnje kroz Aseanovu zonu slobodne trgovine (Afta) sa zajedničkom efektivnom beneficiranom carinom kao glavnim mehanizmom. Fokus Afte nije bila samo liberalizacija robe već i liberalizacija usluga i investicija.
Pozitivni razvoj u svetu i vizija ujedinjenja nacija u regionu dalje je uvećana relevantnim i neophodnim koracima uvođenja svih zemalja jugoistočne Azije u jednu harmoničnu porodicu. Na taj način su se priključili sultanat Brunej Darusalam, Vijetnam, Laos, Mjanmar i Kambodža, čineći današnjih deset članica Aseana. Svih deset azijskih zemalja članica pod jednim krovom nadaju se razvoju, jačanju mira i dobrih komšijskih odnosa u regionu. Povrh željenih strateških ciljeva koje treba postići, neki izazovi su iskrsli zbog razlike u razvoju, formi vladavine i ideologije. Kako bilo, ovi izazovi nisu odvojili Asean od svojih principa.
Proces integracije se ne završava uključivanjem naroda cele jugoistočne Azije, već je Asean odlučio da dalje objedini regiju. Sa jakim unutrašnjim osnovama, Asean sarađuje sa Narodnom Republikom Kinom, Japanom i Južnom Korejom, kao strateškim partnerima u okviru „Asean+3”. Ova strategija je dalje razrađena formiranjem Istočnoazijskog samita, koji uključuje „Asean +3”, Indiju, Australiju i Novi Zeland. Rusija i Amerika su pozvane na deseti Istočnoazijski samit kao punopravni članovi. Sa snažnim i pozitivnim razvojem, mnoge zemlje, regionalne i internacionalne organizacije žele da postanu članice Aseana i partneri u dijalogu.
Zajednica Aseana 2015.
Dvadeset prvi vek donosi nove izazove za Asean i da bi se ti izazovi savladali, Asean mora da isplanira svoju budućnost na osnovu današnje realnosti i vizija u decenijama koje dolaze. Tokom tridesetogodišnjice postojanja, lideri su usvojili zajedničku viziju Aseana 2020. kao koncepta jugoistočnih azijskih naroda, koji veruju u budućnost, žive u miru, stabilnosti i prosperitetu, a povezani su u zajednicu partnerstva dinamičkog razvoja i u zajednicu društvene brige.
U želji da se ostvare ove aspiracije, lideri Aseana su 2003. usvojili Deklaraciju iz Balija, kojom su se složili da osnuju zajednicu Aseana. Januara 2007, tokom dvanaestog samita Aseana, pokazali su svoje vođstvo obavezujući se da će ubrzati ustanovljenje zajednice do 2015, koja se sastoji od tri noseća stuba – političko-bezbedonosne zajednice Aseana, ekonomske zajednice Aseana i društveno-kulturne zajednice Aseana.
Kako je postao blizak i snažan, unutra i spolja, Asean oseća potrebu da se transformiše inicirajući povelju decembra 2008. radi daljnjeg zbližavanja kao zajednica. Povelja je Asean učinila pravnim licem sa namerama da kreira jedinstvenu slobodnu trgovinsku zonu za regiju od 600 miliona ljudi. Povelja Aseana služi kao čvrsti temelj u postizanju Asean zajednice obezbedivši pravni status i institucionalizovan okvir za sebe. Ona takođe formira kodifikovane norme Aseana, pravila i vrednosti, postavlja jasne ciljeve i predstavlja obavezu i odgovornost.
Predsedavanje Indonezije
Sa svim osnovnim sredstvima u rukama, kao regionalna grupa, Asean dokazuje i pokazuje svoju otpornost suočavajući se sa mnogim složenim, raznovrsnim i transnacionalnim izazovima sa početka dvadeset prvog veka. Da bi se dalje nosili sa novonastalim izazovima, Indonezija, kao predsedavajuća zemlja Aseana 2011, identifikuje tri glavna prioriteta tokom svog mandata. Prvo, obezbediti postignuća u konkretnom progresu realizovanja zajednice Aseana. Drugo, obezbediti održavanje reda i uslova u regionu preko Istočnoazijskog samita održavši centralnu ulogu Aseana. Treće, da se obezbedi uspešna diskusija na temu hitnih potreba za viziju „Asean posle 2015”, tačnije ulogu zajednice u globalnoj zajednici naroda.
Indonezija očekuje ubrzano sprovođenje dogovorenih obaveza i dogovora što će Asean pokrenuti od vizije do akcije, od primene dogovorenog do konkretnih rezultata i dobiti. Tokom osamnaestog samita Aseana 7-8. maja 2011. u Džakarti, lideri Aseana su se složili da će do 2022, na nivou globalne zajednice naroda, Asean nastojati da izgradi zajedničku platformu sa sledećim karakteristikama: bolje koordinisana, jedinstvenija i koherentnija pozicija Aseana o globalnim problemima od zajedničkog interesa i brige; pojačan kapacitet Aseana da odgovara na ključne globalne izazove a na dobrobit svih naroda zemalja članica Aseana; jačanje centralizacije zajednice Asean kao organizacije zasnovane na pravilima, sa poveljom kao temeljom izgradnje; i jačanje kapaciteta sekretarijata Aseana koji će moći da podrži viziju i razvoj zajednice Aseana u globalnoj zajednici naroda.
Kao dinamična grupa, Asean pokriva oblast od 4,46 miliona kvadratnih kilometara, čineći tri odsto od celokupne zemljine površine, sa populacijom od oko 600 miliona stanovnika – 8,8 odsto svetske populacije. Do trećeg kvartala 2010. njegova nominalna vrednost BDP-a porasla je na hiljadu i po milijardi dolara, a BDP po stanovniku doseže 2.532 dolara. Sa svojim prostranim, bogatim i raznovrsnim prirodnim resursima i rastućom ekonomijom, Asean je obećavajuće tržište za razvoj. Ambasade Aseana u Srbiji mogle bi biti mostovi za Srbiju da kroče na potencijalno tržište, dok Srbija može biti ulazna tačka za proizvode Aseana za tržište centralne i istočne Evrope. Zajednička dobit putem saradnje čeka na dalji razvoj.
Ambasador Republike Indonezije za Republiku Srbiju
Semjuel Samson
objavljeno: 08.08.2011.
