Izvor: Politika, 26.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci moraju da budu odgovorni
Evropljani solidarni povodom plana Martija Ahtisarija za regulisanje budućeg statusa Kosova, smatra ambasador Poljske u Srbiji Maćej Šimanjski
INTERVJU
Određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije definitivno se pretvara u kamen međaš svetske politike, međunarodnog prava, humanitarnih načela, istorijske pravde... Predlogu SAD da se u skladu sa planom finskog diplomate Martija Ahtisarija južnoj srpskoj pokrajini da nezavisnost (makar i nadgledana) oštro se suprotstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rusija argumentima da o tome svoj sud moraju da daju, isključivo, Beograd i Priština. Politički nesporazum na relaciji Vašington –Moskva preti, međutim, da uzdrma i trećeg igrača – Evropsku uniju – na čija pleća bi u krajnjem ishodu trebalo da se svali teret ekonomskog i svakog drugog oporavka nemirne srpske pokrajine.
Zbog čega Evropljani podržavaju stav da je moguće jednostrano odvojiti deo jedne demokratske države i dati mu suverenitet, pitamo ambasadora Poljske u Srbiji, gospodina Maćeja Šimanjskog.
Možda ne bih tako trebalo da kažem ali, pre svega, zbog evropske solidarnosti, objašnjava ambasador Šimanjski. Mi u Poljskoj smatramo da kad jedna grupa država, u ovom slučaju UN, postave svog predstavnika sa zadatkom da prouči situaciju, da predloži neko rešenje, tom čoveku mora da se veruje. Mi nismo bili angažovani u tom procesu, nismo ni članica Kontakt grupe, ali ne vidimo razloga zbog čega bi jedan Finac sa severa imao pogrešno viđenje problema na terenu, pogotovo što je dosta puta bio u regionu, i ne samo u Srbiji, i ne samo u bivšoj Jugoslaviji.
Ali srpski premijer Vojislav Koštunica je nedavno izjavio da informacije koje UN šalju sa Kosova uopšte nisu istinite, da je situacija mnogo teža.
Srbija kao jedna od strana u tom sporu drugačije gleda na problem. To je njeno suvereno pravo. Srbija će i posle rešenja Kosovo smatrati za svoju teritoriju i ima pravo da probleme gleda onako kako se oni vide iz Beograda i iz pozicije kosovskih Srba. Mi u pokrajini imamo vojnike, imamo policajce, i znamo da ukupna situacija nije baš najbolja. Ali nam se čini da međunarodna zajednica stvari gleda nekako sa strane, iz neke drugačije perspektive, i slušamo šta govore oni koji bi trebalo da budu neutralni.
Ali ko može da garantuje da se, posle eventualnog sticanja nezavisnosti, na Kosovu neće ponoviti neredi slični pogromu iz 17. marta 2004?
Ja se nadam da će snage koje budu zamenile Kfor biti efikasnije i da će sprečiti sve što bi moglo da destabilizuje situaciju. Sem toga, mislim da razloga za slične incidente više ne bi trebalo da bude. Jer, prema ideji Ahtisarija, Albanci se više ne bi plašili da bi Srbija, kao puno veća, puno snažnija država, mogla da se meša u stvari u pokrajini, i bili bi svesni da mogu da žive bez nasilja.
Stručnjaci se u principu slažu da Kosovo kao nezavisna država ne može ekonomski funkcionalno da opstane bez značajne pomoći međunarodne zajednice. Zar nije bilo bolje dati tu pomoć pokrajini ranije i tako ublažiti međunacionalne tenzije?
Pitanje je šta je direktna pomoć. To jeste novac koji garantuju države, ali to je, istovremeno, novac određenih privrednih subjekata koji nisu zainteresovani da ulažu pare pre nego što se situacija stabilizuje. Teoretski, u Kosovo bi se moglo uliti puno novca i čekati šta će od svega biti, ali pokrajina je trenutno čisti protektorat, i oni koji tamo žive ne smatraju sebe odgovornim za ono što se dešava, za privredna i ekonomska rešenja... Teško je od njih očekivati odgovorno privređivanje kada ne znaju ni u kojim se okvirima kreću, ni kako će se sve završiti.
Prema našim i međunarodnim zakonima, privatna svojina je neprikosnovena. Da li iko u EU razmišlja o vraćanju imovine koja je nekada (još pre Drugog svetskog rata) pripadala Srbima a koju decenijama drže Albanci, i da li bi taj proces mogao da izazove nove probleme?
Imovinska pitanja uvek su teška, naročito kada se menjaju granice. Veliki deo Poljske je ostao iza naših istočnih granica dok smo mi dobili zemlje koje su više vekova bile pod nemačkom vlašću. Ta pitanja nisu zatvorena ni kod nas. Mislim da će to biti dug postupak, ali se nadam da će se rešiti. Mislim, takođe, da je za vaše dobro da ona strana sila koja bude nadzirala Kosovo bude baš sila EU. To je jedina garancija da se princip neprikosnovenosti svojine uvede i da sve bude rešeno na pravi način, ili povraćajem ili kompenzacijom. To su stvarno teški problemi i, gledajući naša iskustva, ne verujem da će se brzo rešiti. Ali, ipak, rešiće se.
Nemate li utisak da iza ideje o ubrzanom priznavanju nezavisnosti Kosova stoji želja SAD, koje su ceo problem i dovele do sadašnjeg vrhunca, da taj "vrući krompir" prepuste EU.
Verovatno, jer ako govorimo o tome zašto se do sada nije ulagalo u Kosovo, moramo da znamo da održavanje stručnjaka i vojnih i policijskih snaga predstavlja ogroman trošak. Mi znamo koliko mi moramo da plaćamo. Mislim da SAD žele da se konačno odredi jasna perspektiva i da se novac ulaže u zemlju, u ljude koji tamo žive i koji će tamo živeti, a ne u međunarodne snage.
Da li Kosovo može da postane presedan za neka druga vremena kada i raspored međunarodnih snaga bude drugačiji?
Naše komšije Rusi stalno govore da to može da postane presedan. Ali ni u jednoj drugoj spornoj situaciji u Evropi ne postoji protektorat kao na Kosovu. To jest, da deo jedne države funkcioniše nezavisno od bivše matice. Ako pogledate, takozvane, zamrznute konflikte, na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, ni u jednom slučaju nemate situaciju da je taj deo već odvojen i nezavisan i da nad njim postoji protektorat UN. Sa druge strane postoji teza da bi trebalo da se nađe jedno univerzalno rešenje. Rusija je o tome najviše govorila, ali ako razmotrimo zamrznute konflikte na teritoriji bivšeg SSSR-a vidimo da su ruski interesi različiti u različitim delovima. Zbog toga mislim da ni Kosovo ne može da se tretira kao presedan.
Ipak ostaje opasnost da se jednoga dana ponovo otvore slična pitanja?
Mislim da neće, jer način na koji je Slobodan Milošević pokušao da reši pitanje Kosova, u samom srcu našeg kontinenta, nismo imali nigde drugde u Evropi.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 26.05.2007.]
