Izvor: Vesti-online.com, 20.Nov.2017, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neodoljivi zov Melburna
Kad osvojite toliko pehara da počnete da ih ostavljate svuda po kući, onda znate da ste ostvarili nešto. Kad je to slučaj i pre nego što je vaša seniorska karijera uopšte i počela, onda je to znak da to nešto može da preraste u posve posebnu stvar. Svesna da je za uspehe satkana, Olga Danilović rešila je da sa 16 godina prestane da bude dete, makar u sportskom smislu.
Najbolja mlada srpska teniserka završila je s takmičenjima u juniorskoj konkurenciji. Nema više igranja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nema više skrivanja pod oznakom "mlade nade".
Nesporni talenat i želja za pobedom, rad i upornost u godinama koje slede meriće se prema profesionalnim standardima.
Bez sumnje, biće teško, ali trenutno 365. teniserka sveta ističe da je ambicija veća od strepnje, što podgreva i debitantskim profi učešćem na WTA turniru u francuskom Limožu gde je stigla do drugog kola.
Tada je poražena od bivše vicešampionke Vimbldona Nemice Zabine Lisicki, ali i zaradila bodove zbog prvog profesionalnog trijumfa nad Čileankom Danijelom Segel.
A kako i ne bi bila tako ambiciozna kad je u juniorskoj konkurenciji osvojila tri grend slem titule i to sve tri na različite podloge.
Iako su sve osvojene u dublu, to ne krije činjenicu da je Danilovićeva ostvarila nešto nesvakidašnje.
Posle trijumfa na Rolan Garosu, u paru sa Špankinjom Paolom Arijas prošle sezone, 16-godišnja Srpkinja je ove osvojila Vimbldon sa Kajom Juvan iz Slovenije, a za kraj juniorskog staža i US open sa Ukrajinkom Martom Kostjuk.
- Naigrala sam se tih turnira - uz osmeh priznaje simpatična Olga.
- Mislim da sam sazrela, a tako su mi i rekli. Stekla sam dosta iskustva na tim juniorskim turnirima jer su oni, koliko god namenjeni mlađim igračima, veoma teški. Većina teniserki već ima dobar rang na NjTA. Neću sa sigurnošću da kažem da sam završila s juniorima. Možda odigram neki grend slem i naredne sezone, ali generalno - to je to.
Nećete pokušati da na Australijen openu kompletirate karijerni grend slem u igri parova?
- Ne. Rekla sam u šali da ću da se prijavim samo za dubl, da osvojim i to. Ali, neću. Otići ću u Melburn samo za seniorski, veliki turnir, gde se nadam da ću igrati kvalifikacije.
Sa 16 godina spremni ste da zakoračite u svet odraslih?
- Da! Videćemo kako će to da bude, ali nadam se OK. Nije to sada nešto drastično, ali su svi okrenuti sebi, svom timu. Biće zanimljivo.
Šta očekujete da postignete u seniorskoj konkurenciji u ovom prelaznom periodu?
- Očekujem da spustim poziciju na NjTA listi, što više mogu. Ove godine sa odigrala nekoliko turnira, ali bilo je prilično uspešno. Moj cilj je da uspem da uđem makar u kvalifikacije za Australijen open. Mislim da je juniorski tenis sličan seniorskom, nijanse su u pitanju. Ima i dosta mladih u seniorskoj konkurenciji, nije to nedostižno. Neću se mnogo razočarati i ako ne stignem u Melburn, ali to ću juriti!
Ako ne bude ta "velika" Australija, hoćete li se prijaviti za juniorski turnir?
- Videću, jer je baš daleko, mora dobro da se isplanira. Možda sledeće godine odigram juniorski Rolan Garos, možda bih mogla i Vimbldon, jedan od tih u Evropi. Ali, pokušaću da se orijentišem samo na profesionalno. Neću više ovo. Sad sam sedma juniorka sveta, treba da budem zadovoljna time.
Nije vam motiv da ponesete i titulu najbolje mlade teniserke sveta?
- Nikad nisam obraćala pažnju na to. Ne gledam ko je na kojoj poziciji jer kad kreneš da gledaš, onda osećaš pritisak, u smislu: "Ovaj je bolji od mene!" Potpuno nebitna stvar. S tim stavom ulazim i među profesionalce. Znam da sam tu negde oko 500. mesta, ali uopšte se ne opterećujem pozicijom. Naravno da mi je bitno da budem što bolja, ali mi nije bitno da li sam 506. ili sam 504. Kad budem prva, onda će biti bitno. Svim teniserima je cilj da budu prvi. To je moj san i ako ga ostvarim - biću srećna.
Kako je saradnja sa Denisom Bejtulahijem, koja je trajala šest meseci, okončana Olga se za US open pripremala u akademiji nekada drugog tenisera sveta Aleksa Koreče, sa kojim će se spremati i za profesionalne turnire.
- Aleks je sada glavni. Imala sam odlične rezultate s njim. Zbog rođenja deteta početkom godine nija mogao da bude sa mnom. Ali, sada dete je stasalo, tako da ima vremena - rekla je Olga.
Prethodni Australijen open bio je prilično teško iskustvo.
- Da, jer sam se povredila. Palo mi je teško jer sam se stvarno spremala za taj turnir, bila sam u vrhunskoj formi, ali me je to bacilo na zemlju. Međutim, dosta sam radila na fizičkoj spremi i sa profesorom Zoranom Pajićem. Od tada nisam imala nijednu ozbiljnu povredu, što govori nešto. Dosta sam radila i na snazi. Ne rastem više onoliko mnogo koliko sam pre. Ne kažem da sam stala s rastom, ali više neće biti toliko drastično kao do sad što je bilo. Krenula sam i u teretani da radim na ramenima, kolenima, zglobovima.
Izuzev tog prvog grend slema u sezoni, preostala tri ste osvojili. Da li se neki izdvaja u odnosu na ostale?
- Svaki ima nešto za sebe, svaki je poseban. Rolan Garos bio je prvi i to je tako neočekivano. Mislim, nisam ni išla ni na jedan turnir da bih osvojila dubl, tako da je svaki bio neočekivan, ali tad nam je žreb bio jako težak. Vimbldon je bio drag jer je Vimbldon, i jer sam u tom periodu imala pad u igri. To je bilo nešto što me je diglo.
Rekli ste da vam dubl nije nikada bio prioritet. Šta mislite da vam je donelo više uspeha u igri u parovima na najvećim turnirima u odnosu na pojedinačnu konkurenciju?
- U singlu svi imamo pritisak. Ne od nekoga ili nečega, već zbog velike želje za pobedom svi uđemo nervozni u meč. Dok je dubl tu da vežbaš sve što ti ne ide u singlu. Meni nije išao slajs servis i onda sam u dublu samo slajs servirala. Koliko god treba, samo da uđe. Tako svi razmišljaju i onda mnogo rasterećenije ulaze u duele. To je odlično jer svi udaramo iz sve snage i sve ide brzo. Nit ko gleda, nit šta! Igraš dubl da bi ga igrao. Uglavnom igram sa dobrim drugaricama.
Tri titule ste osvojili sa tri različite partnerke. Kako uopšte dolazi do saradnje?
- Uglavnom su to devojke koje dobro znam. Sa Martom se čujem skoro svaki dan. I to je bitan faktor kada igrate u paru, jer ja ako nju ne poznajem, onda ne mogu s njom da igram. Kako da znam kakva je, kako će da reaguje. Kad je neka od drugarica znam i kako će da se pomera, i šta će da radi i kako će da vrisne kad promašiš neku loptu. Dosta je lakše kad si s prijateljem.
Kako se nosite sa "Olga je popularna", što je bio upravo komentar Marte Kostjuk?
- Nas dve smo se prvi put videle na Oranž bolu. Bila je zanimljiva situacija, pošto mi je bilo jasno da želi nešto da me pita. Prišao mi je njen menadžer i rekao da ona želi da igra dubl - priseća se Danilovićeva, a onda objašnjava razloge popularnosti.
Kako je istakla, Njujork joj se posebno dopao, ali je ostao utisak da joj je neko nedostajao na poslednjem gren slemu.
- Posebno je kad ste zajedno sa najboljim igračima na svetu. Znači, kad jedeš, a pored tebe je Nadal, igra mice, šta znam... Lepo je kad vidiš da su i oni potpuno normalni kao i mi. Ništa nije drastično drugačije. Ipak, Nole je mnogo falio u Njujorku, nedostajalo je da znaš da imaš nekog Srbina pred kim će svi da padnu u nesvest.
- Taj pres je svima novi, kad vide nekoliko novinara, to je čudo. Tako je i meni bilo u Australiji. Sada je to najnormalnija stvar, ali kad neko kaže da vas čekaju mediji, samo se zamislite.
Vi ste već izgleda navikli na to?
Sad je super kad pobedim. Prija, naravno da svakom prija kad se interesuju za tebe, a još nisi na vrhunskom nivou. Ipak, to je sastavni deo tenisa, tako treba gledati na to. Kad dobro ide sve prija.
A kad ne ide dobro?
- Ne gledam to kao na nešto strašno. Meni bude teško, jer sam prilično emotivna po pitanju tenisa. Tako da kad gubim prosto vičem sebi: "Ajde, bre, Olga, ubaci tu loptu, šta ti je, za šta si trenirala toliko!" Sama sebe razočaram, a ne nekog drugog. Ostali pričaju.
Zanimljivo je i da se beogradski bukmejkeri bave teniskom budućnošću Olge Danilović i Miomira Kecmanović, najtalentovanijih srpskih igrača. Kakve su šanse da oni jednog dana pođu stopama Novaka Đokovića, Ane Ivanović i Jelene Janković? Domaće kladionice su krajnje oprezne, što potvrđuju kvote koje su nam ponudili. Ukoliko bi danas stavili 100 evra na Miomira da će postati svetski broj jedan do 2023. teško da mi ponudili veću kvotu od 10. S druge strane, kada je u pitanju Olga, na opkladu da će talentovana Srpkinja do 2025. (tada će imati 24 godine) dosegnuti sam vrh kladionice daju kvotu čak 100, što već obećava dobar profit.
Kako se probija ta barijera kada ne ide?
- Važno je da imate dobar tim oko sebe. Na US openu nam je bilo dozvoljeno da komuniciramo sa trenerima i čini mi se da je to stvoreno za mene. Jer, prosto uđeš u maglu i treba ti neko da te trgne, lupi šamar. Kad je meč, nama je nekad u glavama samo crnina, misliš da ne možeš ništa da pogodiš. A nije tako. Sa strane se mnogo bolje vidi, bude dosta lakše.
Zbog oca Saše nezaobilazna tema u razgovorima sa Olgom je i košarka.
- Odrasla sam na košarkaškom terenu. Stalno sam s tatom išla, šutirala na koš, trčala, vraćala lopte. Odmalena sam morala da imam negde energiju da trošim, jer sam ispijač energije. Volim košarku, mi smo zemlja košarke, kako svi kažu, a i jeste tako. Moj tata je malo doprineo tome, i zbog toga mi je mnogo drago. Tata je sad predsednik nacionalnog Saveza, a. reprezentacija, da ne pričamo o tome, "ubija" kako igraju.
S obzirom na to da završavate s juniorskom konkurencijom, čega ćete se najradije sećati iz tog perioda?
- Mislim da je zanimljivo jer su stalno dečaci i devojčice zajedno. Igrali smo jedni protiv drugih, a onda smo svi zajedno igrali žmurke. Toga više neće biti. Uvek se nešto dešavalo, uvek je nešto bilo, nikad nije bilo dosadno. Zato je taj juniorski tenis meni bio dosta drag. U poslednje vreme sa mnom je bio i Marko Miladinović. Dobro je što imam nekog svog na takmičenjima, pošto je postajalo dosadno.
Olga je spomenula da joj je cilj da bude prva na svetu, pa smo je upitali jesu li joj važniji grend slem trofeji ili zvanje najbolje na planeti?
- To sam često razmišljala i ne znam. Nekako lepo je da si bila prva na svetu, a lepo je i da kažeš da si grend slem šampion. Ja bih oba ako može.
Imali ste prilike da na Vimbldonu intervjuišete upravo Miladinovića. Posle svih priča o vama i vašem ocu, čuvenom košarkašu i sada predsedniku KSS Predragu, kako vam se čini posao mame Svetlane?
- Divno iskustvo. Ali čudno, nisam navikla. Nije to lako da pitanje u sekundi da smisliš. Ja bih pitala šest puta isto. Dobro sam se snašla jer imam mamu koja to stalno radi, pa sam povukla fore, kao što je klimanje glavom i smeškanje.
Da li bi to mogao biti nastavak sportske karijere?
- Hoću da se oprobam u skoku uvis, udalj, bandži džampingu, nečem tako potpuno drugačijem. Ipak, mislim da kad završim s tenisom neću da se pomerim iz kreveta sedam dana. Mislim da je svaki teniser na svetu to rekao - smejala se Olga.
Nastavak na Vesti-online.com...
