Izvor: Blic, 12.Dec.2014, 09:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od 170 državljana BiH bilo u Siriji
Uvid u poimenični spisak lica iz BiH koja su boravila, još borave ili su poginula u Siriji pokazao bi da je reč o 150 muškaraca, dvadesetak žena i jednom broju maloletne dece, ističe ekspert za pitanja terorizma Vlado Azinović.
"Ne mislim da bilo kakve mape i grafički prikazi mogu na relevantan i pouzdan način da odraze obim rizika od terorizma bilo gde, pa ni u BiH. Apsolutna sigurnost ne postoji nigde, navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlado Azinović, ekspert za pitanja terorizma.
"To su ljudi koji se povezuju sa odlaskom u Siriju u protekle tri godine. Ni u jednom trenutku oni nisu svi i odjednom bili tamo. Radi se najviše o odlascima između 2012. i 2014. godine", pojašnjava Azinović za Srnu.
On napominje da je reč o registrovanim odlascima i dolascima, te da je sasvim moguće da ih je bilo još.
Kada je reč o akcijama koje su provele policijske agencije protiv onih za koje se sumnja da su podsticale, organizovale ili finansirale odlaske građana BiH i Austrije u ratove u Siriji i Iraku, Azinović podseća da su slične akcije sprovedene nedavno na Kosovu i u Sloveniji.
"To je globalni fenomen, jer je 16.000 stranih boraca u sirijskom ratu došlo na to ratište iz više od 90 država sveta", pojašnjava on.
Prilikom postupanja u ovakvim slučajevima, ocenjuje Azinović, bilo bi dobro da se privođenja obavljaju na osnovu dovoljno prikupljenih dokaza, koji će omogućiti tužiocima da podignu i dokažu optužbe.
"U protivnom, postiže se kontraefekat, jer se ljudi iz tog miljea dodatno radikalizuju i učvršćuju u uverenju da ih neko progoni samo zato što su vjernici i izgledaju drugačije", smatra on.
Azinović nije vidio nedavno objavljenu mapu sveta, koja prikazuje zemlje gde je rizik od terorizma najveći, a na kojoj se BiH našla na 86. poziciji, niti su mu poznati indikatori koji su korišteni pri izradi procene, koja je dovela do izrade takve mape.
"Ne mislim da bilo kakve mape i grafički prikazi mogu na relevantan i pouzdan način da odraze obim rizika od terorizma bilo gde, pa ni u BiH. Apsolutna sigurnost ne postoji nigde.
Čak i kada bi se potpuno isključio ljudski faktor, ne možemo nikada biti sigurni da se neće dogoditi nešto čime će naša bezbednost biti ugrožena", navodi Azinović za Srnu.
On smatra da termin "islamski terorizam" nije korektan, te da bi bilo bolje govoriti o "islamizmu kao ideološkom konceptu, koji svoje nadahnuće za izgradnju političkog uređenja i društvenih normi crpi iz islama ili o delu islamista koji se za nametanje vrednosnog koncepta koriste terorizmom".
"Što se opasnosti od militantnog islamizma u BiH tiče, ne mislim da je ona posebno izraženija od one koja postoji u drugim zemljama regiona. Takvoj vrsti bezbednosnih izazova treba pristupati razumno i ne koristiti ih za dnevnopolitičke svrhe", kaže Azinović.
Kada je reč o borbi protiv terorističkih opasnosti, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu navodi da se većina zemalja oslanja na vlastite potencijale i na saradnju sa drugima.
"Terorizam je globalni bezbednosni izazov i tako mu treba i pristupati, lokalno i globalno. Ono što BiH otežava borbu protiv terorizma jeste nepotpuno provedena reforma policije, odnosno nedorečenosti u vezi sa postupanjem u takvim slučajevima", smatra Azinović.
