Izvor: TopSpeed.rs, 12.Avg.2014, 21:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ROAD TEST ROLLS-ROYCE PHANTOM DROPHEAD COUPE: Putovanje prvom klasom
Videti Rolls-Royce uživo je presedan, a provozati jedan, predstavlja posebnu privilegiju. Ovaj put, pokušećemo da prenesemo bar deo impresija sa putovanja Phantomom Drophead Coupe, od Zagreba do Sofije
Foto: Mihajlo Todorović
Saradnja redakcije TopSpeed magazina i kompanije Rolls-Royce traje već nekoliko godina. Do sada smo više puta >> Pročitaj celu vest na sajtu TopSpeed.rs << imali priliku da se nađemo za upravljačem novih modela renomiranog britanskog proizvođača, pa tradiciju na koju smo navikli čitaoce, ne želimo da izneverimo ni ove godine. Do sada smo imali priliku da prenosimo impresije sa test vožnji modela Phantom, Ghost i Wraith, a zahvaljujući ljubaznosti predstavnika kompanije Rolls-Royce, na našem testu se ovaj put našao Phantom Drophead Coupe, za koji se može slobodno reći da predstavlja najekskluzivniji serijski kabriolet model današnjice, bar što se tiče luksuznog dela tržišta.
Foto: Mihajlo Todorović
Ovaj put smo odlučili da ne podvrgnemo ovaj ekskluzivni automobil klasičnom, već tzv. road testu. Automobil smo preuzeli u Zagrebu, sa krajnjim odredištem u Sofiji, u Bugarskoj. Ovo putovanje na istok bilo je idealan ispit za ovakav automobil, jer je podrazumevalo vožnju autoputem, ali i regionalnim putevima kroz Srbiju i Bugarsku.
Foto: Mihajlo Todorović
Phantom Drophead Coupe je već izvesno vreme prisutan na tržištu, a tokom 2012. godine je i restilizovan. Pri redizajnu Dropheada, u Rolls-Royce su primenili isti recept kao i kod ostatka Phantom game, tako da su okrugle svetlosne grupe eliminisane. Baš kao i kod kupea, ova intervencija nije značajno unapredila ili unazadila inače perfektan vizuelni nastup luksuznog kabrioleta, već je prvenstveno doprinela da se novitet vizuelno distancira od prethodne verzije.
Foto: Mihajlo Todorović
Naravno sve te izmene nema svrhe posebno isticati, jer nije u pitanju klasični automobil. Da budem precizniji, na bilo koji Rolls-Royce model ne mogu da gledam kao na automobil, uopšte. Da, ima volan, motor i točkove, ali je on nekako bliži inženjerskom i dizajnerskom remek-delu, kao da na neki način koketira i sa umetnošću…
Foto: Mihajlo Todorović
Zagreb
Automobil smo preuzeli u hotelu Esplanade, u Zagrebu. Arhitektura ovog zdanja se savršeno dopunjavala sa dizajnom automobila, kreirajući idealnu vizuelnu celinu, koja nas je u trenutku provela, i kroz vreme, i kroz prostor. Sama činjenica da put od Zagreba do Sofije predstavlja deo nekadašnje maršute Orient Expressa, delovala je na nas kao neka vrsta opijuma, posebno zato što je hotel Esplanade bi jedna od usputnih stanica jedne od maršta ka istoku.
Foto: Mihajlo Todorović
A ako je sa bilo čime moguće uporediti putovanje Phantomom, onda je to luksuzni voz iz nekih prošlih vremena. Lagani ručak u prelepoj bašti hotela i već smo za upravljačem Phantoma. Naša trodnevna avantura može da počne.
Foto: Mihajlo Todorović
Ljubazni domaćini iz Rolls-Royce nas upoznaju sa nekim pojedinostima koje ovaj automobil razlikuju od drugih, ali o svemu tome nešto kasnije. Ubacujem masivni ključ u ležište sa leve strane upravljača i pritiskam dugme za startovanje motora. Bez obzira na enormnu snagu, radnu zapreminu i broj cilndara, oglašava se veoma diskretno.
Foto: Mihajlo Todorović
Da budem precizniji, uopšte se ni ne oglašava, jer po startovanu i par sekundi buke, ponovo nastaje potpuna tišina. Ubacujem automatsku transmisiju iz “P” u “D” režim rada i lagano pritiskam desnu pedalu. Automobil se pokreće, potpuno nečujno, kao da je u pitanju hibridni kabriolet koji još funkcioniše u električnom modu.
Foto: Mihajlo Todorović
Tokom gradske vožnje, pri umerenim brzinama, ako je muzički uređaj ugašen, jedini zvuk koji je prisutan u kabini je trenje ruku po kožom opšivenom obruču upravljača. Vožnja zagrebačkim ulicama je predstavljala posebno iskustvo, a podsetila me je na prošlogodišnju avanturu u Budimpešti za upravljačem modela Wraith.
Foto: Mihajlo Todorović
Naime, ispostavilo se da i Phantom Drophead Coupe, baš kao i Wraith, ima neku nevidljivu propusnicu za prestrojavanje i snalaženje u prenatrpanom kružnom toku. Ostali učesnici u saobraćaju mu se, da li iz strahopoštovanja ili radoznalosti, sklanjaju sa puta. Posle nekog vremena, radoznali pogledi i konstantno upereni objektivi mobilnih telefona počinju da smetaju, a tada definitivno postaje jasno da se ovaj auotomobil nalazi na mestu gde mu po nepisanim pravilima, nije mesto.
Foto: Mihajlo Todorović
Zakrčene ulice centra Zagreba smo brzo poželeli da zamenimo auto-putem. Tada su na videlo došle još neke od osobina ovog jedinstvenog automobila. Tek pri većoj brzini na otvorenom putu postalo je jasno kojom udobnošću ovaj automobil raspolaže. Vazdušno oslanjanje i ogromni točkovi “peglaju” većinu neravnina, tako da putnički prostor ostaje skoro potpuno izolovan od dešavanja ispod automobila i na tom polju, ovaj automobil nije moguće uporediti apsolutno ni sa jednim automobilom. Bez izuzetaka!
Foto: Mihajlo Todorović
U vožnji se oseća masa karoserije od 2,6 tona, jer “ljuljuškanje” iznad asfalta više podseća na laganu vožnju brodićem po mirnoj vodi. Fascinira i to sa kojom lakoćom automobil krstari pri visokim brzinama. Trenutke kada je auto-put potpuno prazan sam iskoristio da malo odlučnije “pritisnem gas”, a bio sam iznenađen, jer je pri brzini od 160 kilometara na čas, motor koristio tek 20 odsto potencijala.
Foto: Mihajlo Todorović
Naime, tabla sa instrumentima nema klasičan obrtomer, već indikator rezerve snage, a pri tako visokim brzinama, kazaljka je stajala kod broja 80, jer nam je toliko procenata ukupnog potencijala bilo na raspolaganju. Za to je svakako zaslužan V12 motor od 460 konjskih snaga, ali i novi osmostepeni menjač koji se u Phantomu našao posle restilizacije. Saradnja sa BMW-om se, što se tiče tehničkog aspekta, itekako isplaćuje.
Foto: Mihajlo Todorović
Tako visoke brzine otkrivaju jedan, uslovno rečeno, nedostatak, a to je buka u kokpitu. Konstruktori su se, kako bi očuvali retro stil automobila, odlučili za platneni krov, a čak ni pet slojeva kvalitetnog materijala sa posebnim zvučno-izolujućim ispunama, nisu dovoljni da neutrališu zvuk vetra, kao u, na primer, klasičnom Phantomu.
Foto: Mihajlo Todorović
Drophead Coupe je od standardog Phantoma kraći za 250 milimetara. S obzirom da nikada nisam nijedan Rolls-Royce model vozio agresivnim stilom, nisam primetio da se manja dužina bilo kako odražava na ponašanje u vožnji, još manje na udobnost. Jedino gde putnici mogu da budu uskraćeni jeste prostor na zadnjoj klupi. Na njoj će dovoljno mesta naći osobe visine do 180 centimetara, pod uslovom da se ispred ne nalazi neko ko je nadprosečne visine.
Foto: Mihajlo Todorović
Beograd
Dolazak u Beograd smo iskoristili za predah pre sutrašnjeg polaska put Sofije, a dan u našem glavnom gradu “potrošili” smo i za fotografisanje ovog automobila na mestu koje možda najbolje odgovara njegovom imidžu – u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju. Predah od puta i uživanje u fotografisanju sam iskoristio i da se malo bolje upoznam sa ovim automobilom. Nisam siguran koliko su fotografije dovoljne da dočaraju monumentalnost kojom ovaj automobil odiše uživo.
Foto: Mihajlo Todorović
Prednja maska, svetlone grupe, i “hauba” veličine stola za stoni tenis, sve su to elementi koje nije moguće uporediti sa drugim automobilima. Ustvari, studioznije zagledanje Phantoma stavlja do znanja koliko su se u kompaniji Rolls-Royce zapravo trudili da ovaj automobil ne liči na druge. Najbolji primer je enterijer, koji nije moguće porediti. Ispred vozača dominiraju polirane drvene i kožom presvučene površine, a broj prekidača je sveden na potpuni minimum.
Foto: Mihajlo Todorović
Obruč upravljača je neobično tanak, baš kao na automobilima od pre nekoliko decenija. Ponekom to može da zasmeta, ali u pitanju je stvar ukusa. Kao da u kompaniji Rolls-Royce nisu mogli da dizajniraju sportski volan koji savršeno leži u rukama, ali tako nečemu u ovom automobilu jednostavno nije mesto. Primetan je naglašeni minimalizam.
Foto: Mihajlo Todorović
Čak se i veliki displej nalazi sakriven iza drvene ploče na centralnoj konzoli, a otkriva se automatski kada se iz prednjeg naslona za ruku izvuče multifunkcionalni iDrive prekidač, koji je, takođe, do tog trenutka bio sakriven. Sistem klimatizacije takođe funkcioniše krajnje jednostavno, a ukupni broj prekidača je veoma oskudan, jer tu je samo ono neophodno, a za ostalo je zadužen pomenuti iDrive sistem „pozajmljen“ od BMW-a.
Foto: Mihajlo Todorović
Druga impresija je kvalitet završne izrade. U svim premijum limuzinama najboljih nemačkih proizvođača uvek je moguće pronaći detalje koji su osmišljeni tako da se na neki način uštedi. To su, na primer, rešenja poput tvrde plastike ispod sedišta, imitacije hroma, kompozitnih materijala ili kože. U Rolls-Royce automobilu nečeg takvog nema.
Foto: Mihajlo Todorović
Možda ću to, da skratim priču, najbolje da ilustrujem primerom da su šine na kojima se nalaze montirana prednja sedišta, izrađene od masivnog metala, koji je pritom hromiran i poliran do visokog sjaja. Viši nivo, slobodno se može reći, preterivanja sa kvalitetom, može da se pronađe samo u Paganijevim modelima, bar kada su u pitanju automobili koje smo mi testirali.
Foto: Mihajlo Todorović
Pored kvaliteta, Phantom Drophead Coupe pleni i nekim veoma interesantnim rešenjima. Manje-više je poznato da se kod ovog automobila vrata otvaraju sa prednje strane, ali kada se vozač smesti za upravljač, može da ih zatvori pritiskom na prekidač. S obzirom da su izuzetno masivna i imaju širok ugao otvaranja, ovaj detalj je mnogo više od šminke.
Foto: Mihajlo Todorović
Takođe, kada se vrata otvore, u prednjem delu se, pritiskom na dugme, izvlači uredno složen elegantni crni kišobran i to sa obe strane automobila. Sve su to neke sitnice, koje možda nisu od velikog značaja, ali svakako doprinose da se kupac ovog automobila na neki način oseti povlašćeno.
Foto: Mihajlo Todorović
Sofija
Sledeće jutro smo iskoristili da na EKO benzinskoj pumpi dopunimo rezervoar i da lagano krenemo put Bugarske. Put nas je vodio autoputem ka Nišu, sve do odvajanja za Sofiju. Tih par stotina kilometara autoputa iskoristili smo da proverimo i potrošnju. Pri brzini od 160 kilometara na čas, što u ovom automobilu izgleda kao 60 km/h u modelima drugih proizvođača, bord kompjuter pokazuje trenutnu potrošnju od 16 litara benzina.
Foto: Mihajlo Todorović
Za 2,6 tona automobila i 460 konja, pri toj brzini i nije previše. Pogotovo ako se u obzir uzmu performanse. Kada se pri, na primer, 100 km/h da “pun gas”, menjač brzo traži najpovoljniji stepen prenosa, a automobil počinje da ubrzava kao da kreće iz mesta. Pritom do kabine dopire fantastični V12 zvuk, ali toliko prigušen, kao da dolazi uz automobila koji se nalazi ispred nas na putu. Ovaj automobil nam je opet priredio ugođaj koji ne može da se upoređuje sa drugim vozilima tako lako.
Foto: Mihajlo Todorović
Po silasku sa autoputa, regionalnim putevima smo se, kroz prelepu Sićevačku klisuru, veoma brzo našli i na bugarskoj granici. Interesovovanje naših i bugarskih carinika za automobil je bilo očigledno, tako da smo pri prelasku izgubili dvadesetak minuta, iako nije bilo gužve. Ipak, na kraju se ispostavilo da je to više bila posledica radoznalosti, nego želje da se proveri da li je vozilo ukradeno, ili nešto slično.
Foto: Mihajlo Todorović
Po ulasku u Bugarsku više nismo imali priliku da vozimo autoputem, sunce je bilo već prilično nisko na horizontu, ali tih nekoliko desetina kilometara do Sofije smo zaista brzo prevalili. Još nekoliko kilometara kroz gradsku vrevu bugarske prestonice i stigli smo do konačnog odredišta Radisson Blu Grand hotela. I na parkingu jednog od najekskluzivnijih hotela u centru grada, „naš Rolls“ opet se isticao i privlačio radoznale poglede. Mi smo se, ovaj put ka Beogradu, potpuno neprimetno zaputili redakcijskim Fiatom 500L Trekking. Tri dana smo svi uživali u druženju sa Phantomom, ali meni je, iskreno, na neki način prijao i povratak u realnost, daleko od radoznalih pogleda…
Danilo Jojić/TopSpeed
