Izvor: KMnovine.com, 05.Maj.2019, 18:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reno Žirar: Voker je lažirao Račak da bi NATO bombardovao Srbiju

Reno Žirar: Voker je lažirao Račak da bi NATO bombardovao Srbiju

Novinar "Figaroa": Šef misije OEBS 1998. predstavio vojnički sukob kao masakr civila


   
Vilijem Voker među zadovoljnim Šiptarima    








Događaji u Račku bili su vešta manipulacija OVK da bi izazvali međunarodnu vojnu intervenciju protiv Srba, u čemu su imali zdušnu podršku tadašnjeg šefa >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << misije OEBS Vilijama Vokera.

Ovo kaže eminentni reporter francuskog "Figaroa" Reno Žirar, svedok dešavanja tih dana na Kosovu.
- U tom trenutku, dopisnica Bi-Bi-Sija i ja bili smo u Dečanima gde su se pripadnici OEBS žalili da Albanci ne poštuju prekid vatre. Kada sam u petak uveče stigao u hotel "Grand" u Prištini, gde se nalazio srpski informativni punkt, dobio sam saopštenje da su regularne snage Srbije tokom dana izvršile uspešnu antiterorističku akciju u Račku. Odlučio sam da sa koleginicom odem tamo sutradan ujutro. Zatekao sam uniformisane pripadnike OVK u celom selu. Tela, isključivo muškaraca, bila su poređana jedno uz drugo. Bila je tu, čak, i jedna odrubljena glava. Mučno je izgledalo.


* Šta su vam rekli predstavnici OVK?
- Predstavili su vojnički sukob kao masakr civila. Bio sam iznenađen što unaokolo nije bilo praznih čaura, video sam i iskopane rovove oko sela, ali sam u početku, ipak, poverovao. Albanski separatisti su bili veoma lukavi, shvatili su da se Zapad oseća odgovornim za ono što se dogodilo u Srebrenici. A situacija je bila različita. Na Kosovu su u opasnosti bili Srbi.


* Kako ste saznali istinu?
- Na osnovu svedočanstava koja sam mogao da sakupim, naročito od dopisnika "Monda" i dvojice kamermana "Asošijeted presa", shvatio sam da je veče posle akcije bilo prilično mirno i da su stanovnici, koji su tu ostali, bili prisutni kada su policajci ušli u selo. Srbi nisu imali šta da kriju, sami su i obavestili novinare o uspehu antiterorističke operacije. Zato sam se u svom članku u "Figarou" zapitao, nije li šef OEBS Vilijam Voker požurio sa zaključcima. Posle tog članka zabranio mi je ulazak u sedište OEBS u Prištini.


* Koja je bila uloga Vokera?

   
Reno Žirar / Foto G. Čvorović    
- Odmah je osudio Srbe. Došao je u Račak tek u subotu, posle nas novinara. Izdvojio se i zatim dugo razgovarao sa liderima OVK. Onda je direktno otišao u Prištinu na konferenciju za novinare gde je ponovio optužbe protiv Srba. Da je hteo dobro da radi svoj posao posmatrača, otišao bi prethodno u policijsku stanicu u Štimlje, da čuje i verziju srpske strane. Nekoliko pripadnika OEBS su mi rekli da je antisrpski orijentisan i da je samo tražio povod da bi se pokrenuo rat protiv Srbije. Vokerov pomoćnik Gabrijel Keler, koji je kasnije bio ambasador Francuske u Srbiji, rekao mi je da je zabranio da se u sedište OEBS u Beču dostavi izveštaj u kome je zaključeno da su za trećinu nasilnih smrti Albanaca krivi Srbi, a za dve trećine - sami Albanci.



* Šta ste otkrili u Dečanima?
- Intervjuisao sam poslednje srpske žitelje koji su živeli u strahu. Svedočili su o spaljenim imanjima, pretnjama i proterivanjima. Dočekao me je otac Sava u manastiru koji je, bez sumnje, najlepši na svetu. Neutralan sam novinar. Moje svedočanstvo o Kosovu je utoliko kredibilnije, ako se zna da sam bio među prvima koji su pisali o svim zločinima u Bosni. Na Balkanu ništa nije crno i belo, nema samo krivih, i samo nevinih, već nacionalnih interesa koji se vekovima rešavaju ratovima.


* Kada ste shvatili da su Srbi ugroženi na Kosovu?
- Pio sam kafu i razgovarao, u centru Prizrena, na engleskom jeziku, sa dvojicom Albanaca, advokatom i istoričarem, koji su mirno govorili da su Albanci izigrani na Londonskoj konferenciji 1913. gde im je dato 24.000 kvadratnih kilometara, a da je trebalo najmanje 75.000, uključujući i grad Niš. Tu sam shvatio jačinu albanskog iredentizma koji, poznajući situaciju u regionu Tetova, i dalje traje. Drugi primer da će se stvari loše odvijati bio je kada su građani u pobuni posle pada piramidalnih banaka u Albaniji, u februaru 1997. opljačkali vojna skladišta. Sve to oružje kasnije je prešlo iz Albanije kosovskim Albancima.


* Amerikanci su u Rambujeu otvoreno podržavali Albance, a tome ste i sami svedočili?
- Madlen Olbrajt je bila pristrasna. U tim trenucima Milošević je napravio stratešku grešku što nije lično otišao u Rambuje. Tada bi shvatio koliko bi bilo teško istrajati i zadržati Kosovo na taj način. Diplomatske i međunarodne igre zahtevaju da se nacije sa Balkana uvek vežu za velike sile. Hrvati su pridobili Nemačku, Albanci SAD, dok su se Srbi oslonili na tada oslabljenu Jeljcinovu Rusiju.


* A gde je bila Francuska? Srbi su silno razočarani francuskim učešćem u bombardovanju.
- Mnogi Francuzi su smatrali da nije normalno bombardovati prijateljsku zemlju u kojoj, čak, postoji i Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Istina je, takođe, da Srbi kroz istoriju nisu uvek pokazivali tu zahvalnost prema Francuskoj.


* Lično ste imali udeo u spasavanju beogradskih mostova 1999?
- Nalazio sam se u vašem glavnom gradu tokom bombardovanja, i posle rušenja novosadskih mostova, zgrožen, pozvao sam svog prijatelja Dominika de Vilpena, koji je u to vreme bio generalni sekretar Jelisejske palate, i pitao ga kada će zaustaviti ludilo Veslija Klarka? Sledećeg dana, predsednik Širak je stavio veto na bombardovanje beogradskih mostova.




* Kakvi su danas odnosi između dveju zemalja?
- Nisam našao nikoga iz državnog i vojnog vrha Francuske ko je ponosan na to što su bombardovali Srbiju. Shvatili su da su pogrešili što su slepo sledili Amerikance.


* Bombardovanje nije rešilo problem na Kosovu?
- Pisao sam o fijasku NATO nekoliko meseci posle rata. Klinton je pričao da želi multietničko i mirno Kosovo. A ono danas nije ni multietničko, ni mirno, sa stotinama ubistava civila Srba, Roma i drugih nealbanaca. Kada sam bio u Prištini, bilo je 30.000 Srba. Danas nema nijednog. Kosovo je postalo leglo kriminala, trgovine drogom i ljudima, i centar džihadista. Tamo je u Evropi najveći procenat džihadista u odnosu na broj stanovnika.


* Je li Kosovo izgubljeno za Srbiju?
- Posle raspada Jugoslavije, za Srbiju je bilo neodrživo da sačuva Kosovo, i ekonomski, i vojno, i politički. Trebalo je iskoristiti priliku u Parizu 1995. kada je potpisan "Dejton", i kada je u Jelisejskoj palati, pred mojim očima, Bil Klinton odao priznanje Slobodanu Miloševiću, rečima: "Bez vas, gospodine predsedniče, nikada ne bismo imali mir na Balkanu." Milošević je trebalo da predvidi budućnost i odmah ispregovara rešenje za Kosovo, povoljno po Srbe.


* Šta je danas rešenje?
- Francuska je za vreme De Gola vojno pobedila u Alžiru, kao što je i Srbija vojno pobedila na Kosovu. De Gol je, međutim, tada rekao da ne želi da njegovo selo Kolombe Dve Crkve jednoga dana postane Kolombe Dve Džamije! Srbija ima slab natalitet, za razliku od Albanaca. Ne verujem da bi srpske porodice danas želele da im deca ginu u ratu za Kosovo. Srbija bi trebalo da ispregovara što bolji položaj Srba i nasleđa na Kosovu i prizna ga, iako je to veoma bolno.


* Da li bi tada i Republika Srpska mogla da se priključi Srbiji?
- U BiH je uspostavljena mirovna ravnoteža, što je veoma važno. Ali, ukoliko se Kosovo spoji s Albanijom, tada Srbija može sa punim pravom da pretenduje na pripajanje Republike Srpske Srbiji.


KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
 Izvor: Novosti    :: © 2014 - 2019 ::    Hvala na interesovanju

Pogledaj vesti o: NATO,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na KMnovine.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta KMnovine.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta KMnovine.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.