Izvor: Vostok.rs, 03.Jun.2012, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Serijal generali: Ratko Mladić (3)
03.06.2012. - Serija tekstova o generalima VRS
General Ratko Mladić je bio na dužnosti komandanta 9. (kninskog) korpusa do maja meseca 1992.godine
U aprilu 24. 1992.godine vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika. Ubrzo je dobio prekomandu i naređeno mu je da primi novu dužnost - načelnika Štaba Druge vojne oblasti. Za NIN je o tome Mladić ispričao sledeće:
„Početkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << maja 1992.godine, neki dan posle napada na kolonu Druge vojne oblasti u Sarajevu, bio sam u Beogradu da bih primio zadatke od tadašnjeg načelnika Generalštaba, generala Blagoja Adžića. U to vreme general Veljko Kadijević podneo je ostavku na dužnost Saveznog sekretara za narodnu odbranu, pa je Adžić postavljen za vršioca dužnosti saveznog sekretara. On me je pozvao u Beograd da razmenimo viđenje i promene situacije. Razgovarali smo vrlo konstruktivno više od sat vremena. Primio sam odgovarajuće zadatke i avionom otputovao u Udbinu. Tu me je čekao automobil, kojim sam otišao do Knina. Samo što sam ušao u komandu Kninskog korpusa, sekretar mi daje vezu sa generalom Adžićem, koji mi je naredio da hitno predam dužnost i opet odmah dođem u Beograd, da bih odatle otišao da primim novu dužnost od generala Milutina Kukanjca, tadašnjeg komandanta Druge vojne oblasti, sa sedištem u Sarajevu.
To je za mene bilo veliko iznenađenje, šok. Nisam to očekivao. Nisam ni očekivao da će se desiti sa Komandom Druge vojne oblasti ono što se desilo, prilikom izvlačenja iz Sarajeva, kada je u Dobrovoljačkoj ulici došlo do masakra pripadnika JNA. U stvari, na neki način to sam i očekivao. U to vreme moj Deveti (Kninski) korpus, Četvrti, Peti, Deseti i Sedamnaesti korpus, bili su u sastavu Druge vojne oblasti. Jednom prilikom, kada je general Kukanjac dolazio kod mene, posle obilaska položaja mog korpusa kod Drniša, na njegovo pitanje šta bih mogao da mu predložim, s obzirom na moje dosadašnje ratno iskustvo, ja sam ga, onako skidajući vetrovku, upitao: „Izvinite jel Vama Komanda još u onom Solunu?" On se iznenadi: „Kakvom Solunu?" Velim: „Tamo na Baščaršiji?" On kaže: „Jeste. Neće valjda da bude u tvom Kalinoviku?!" Potom sam mu rekao:"Prvo, odmah naredite generalu Praščeviću (načelniku Štaba Druge vojne oblasti) da to izmestite ako me slušate..." Nažalost, on to nije shvatio kako valja. Kasnije je već bilo kasno.
Naređeno mi je da preuzmem dužnost načelnika Štaba Druge vojne oblasti, ali ujedno i dužnost komandanta, jer je trebalo da generali Stanković i Kukanjac dođu u Beograd. Dužnost sam primio na izmeštenoj lokaciji Druge vojne oblasti... Događaji u Sarajevu po svemu su ukazivali da počinje veoma okrutan rat na prostorima bivše BiH, jer su se događaji ekspresno odvijali. Sve je išlo po jedinstvenom scenariju, počev od napada na karaule u Sloveniji pa do tragedije Komande Druge vojne oblasti. Tu, svakako, treba uzeti u obzir i one napade na srpske svatove na Baščaršiji 1.marta 1992.godine i druge napade na nedužne ljude. Nažalost, u svim tim događajima, od Slovenije do zahuktavanja rata na prostorima bivše BiH, zapadni mediji, a i slovenački, hrvatski i muslimanski odigrali su izuzetno tragične role i doprineli rasplamsavanju građanskog rata.
Oni su rat razbuktavali kojekakvim senzacijama koje su pravili od epizodnih stvari. To su toliko naduvavali da bi se kod muslimanskog i hrvatskog stanovništva razvila mržnja prema Srbima i JNA, da je to nezapamćeno. Takvu propagandu i takve efekte nije postigla ni Gebelsova mašinerija... Kada sam primio dužnost u Drugoj vojnoj oblasti odmah sam sebi postavio zadatak da prikupim ljude i formiram komandu i Glavni štab, nešto od ostataka Druge vojne oblasti a nešto od ljudi koji su samnom došli iz Knina i sa drugih prostora koji su rođeni u BiH"
Konstituisanje Srpske Republike BiH kao države srpskog naroda i drugih koji u njoj žive predhodili su događaji koji srpski narod u BiH nije želeo. U oktobru mesecu 1991.godine nepotpuna Skupština SRBiH – bez poslanika srpskog naroda i dela poslanika hrvatskog naroda – usvojila je dva dokumenta: Memorandum i Platformu o položaju BiH, u kojima se jasno ističe da BiH ne želi ostati u jugoslovenskoj državi, pošto u njoj nije ni Hrvatska, već želi da se izdvoji kao samostalna i nezavisna država. Ovim jednostranim odlukama bez pristanka srpskih predstavnika, primenom preglasavanja, majorizacijom, otvoren je put ka stvaranju Republike Srpske. Odluku o osnivanju Skupštine srpskog naroda, od 24.oktobra 1991.godine doneli su 84 narodna poslanika. Na istom zasedanju Skupštine doneta je i Odluka o ostajanju srpskog naroda BiH u zajedničkoj državi Jugoslaviji, a građani su je potvrdili na plebiscitu 9. i 10. novembra iste godine. Time je jasno potvrđeno opredeljenje, konstitutivnog srpskog naroda u BiH, gde, s kim i u kakvoj državnoj zajednici želi živeti.
Polazeći od univerzalnog, neotuđivog i neprenosivog prava naroda na samoopredeljenje, samoorganizovanje i udruživanje, na osnovu koga on slobodno određuje svoj politički status i obezbeđuje ekonomski, socijalni i kulturni razvoj, Skupština srpskog naroda BiH donela je 9.januara 1992. Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH. Proglašenjem Republike formalnopravno je nastala Srpska Republika BiH kao državni subjekt, čiji je faktički proces konstituisanja nastavljen. Krnja Skupština SR BiH, bez predstavnika srpskog naroda, donela je Odluku o nezavisnosti, suverenosti i samostalnosti BiH i raspisala referendum koji je održan 28.februara i 1.marta 1992. godine.
Ovi i drugi procesi u BiH su nagoveštavali nesrećan period koji je nastupio kasnije. Već su bile formirane paravojne jedinice muslimanskog i hrvatskog naroda koji su svoje delovanje usmerile protiv JNA i srpskog naroda. U BiH je tada došlo do potpune podele na nacionalnoj osnovi. U nesrećnom vrtlogu koji je zadesio SFRJ njena sudbina je došla u situaciju iz koje nema spasa. Međunarodna zajednica je priznala secesionističke Republike za samostalne države čime je direktno doprinela razbijanju i raspadu SFRJ koja je bila jedini međunarodnopravno priznati subjekt. U BiH je već počelo sa intenziviranjem oružanih sukoba. Do maja meseca već su se vodile borbe u dolini Neretve, Posavini, Kupreško-livanjskom delu, Sarajevu, Bijeljini, u i oko Doboja, Foči, Zvorniku, Višegradu, Goraždu, Ilidži, Ilijašu, Čapljini, Stocu i drugim mestima.
Ubrzo je pala odluka o povlačenju JNA sa prostora BiH do 19.maja. O tome general Ratko Mladić kaže: „Saznajem da JNA treba da se do 19. povuče sa prostora bivše BiH, što mi saopštava i general Panić. Ta me odluka strašno pogodila. Vidim da smo prepušteni sami sebi i svojoj sudbini i nema druge, već da moramo da počnemo da stvaramo sopstvenu vojsku. Ona je uglavnom jezgro već imala, od ranije naoružanih i drugih formacija, a većina pripadnika JNA i oficira i vojnika Srba, koji su ranije bili u jedinicama, a rodom su sa ovog prostora, posle povlačenja JNA ostali su na ovim prostorima. I sad je trebalo što pre i što efikasnije, u vrlo nepovoljnim uslovima, formirati Vojsku."
Nikola Savić,
Prethogdni tekstovi:
- Generali: Ratko Mladić (2)
- Generali: Ratko Mladić
Izvor: frontal.rs
