Ratko Mladić
Ratko Mladić

Ratko Mladić rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići opština Kalinovik Republika Srpska je general i komandant Vojske Republike Srpske u periodu od 1992. do 1996. godine.
Bio je oficir Jugoslovenske narodne armije od 1965. godine do njenog raspada 1992. godine.
Tokom celog vojnog školovanja bio je jedan od najboljih oficira u svojoj klasi. Njegovo komandovanje i taktički potezi u bosanskom ratu danas se pominje na nastavama u američkim vojnim školama.

Otac Ratka Neđo bio je ubijen u blizini Ivan sedla od strane ustaša. Majka Stana je sama podizala kćer Milicu, sina Ratka i Milivoja. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, kao mali se razboleo od tifusa kao i njegova porodica preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima koji su ga lečili. Nakon završene škole Mladić odlazi za Sarajevo gde je radio kao metalostrugar ubrzo napušta posao i odlazi za Beograd gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu.

Izabravši svoje životno zanimanje u JNA stupa 1961. godine na Vojnu akademiju. Sa odličnim uspehom završava školovanje i 1965. godine primljen je u aktivnu vojnu službu. Od 1976. godine pohađa centar visokih vojnih veština u beogradskom garnizonu na opštevojnom smeru. Vojnu akademiju SFRJ završio je 1978. godine sa neverovatnim uspehom kao prvi u klasi sa prosekom 9,57. Karijeru je započeo u Skoplju u trećoj armijskoj oblasti kao komandant 89. Pešadijskog puka.

Posle odličnog vladanja u vojsci dobija čin potpukovnika i pukovnika zatim radi kao načelnik odeljenja za nastavne poslove. 1991. godine premešten je za pomoćnika komandanta u komandi 52. korpusa u prištinskom garnizonu, za načelnika Odeljenja 9. korpusa u Kninu postavljen je polovinom 1991. godine i ubrzo dobija unapređenje u načelnika štaba 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Oktobra 1991. godine Predsedništvo SFRJ unapredilo je pukovnika Mladića u general majora. Aprila 1992. godine unapređen je u general potpukovnika a zatim i postavljen za načelnika štaba Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. 12. maja 1992. godine formirana je Vojska Republike Srpske a Mladić je postavljen za komandanta glavnog štaba VRS i na tom mestu ostaje do 1996. godine.
Polovinom 1997. godine karijera Mladića se završava i po ukazu predsednice Biljane Plavšić smenjen je sa mesta štaba, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Optužen je bio pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju za genocid i druge zločine počinjene na teritoriji Bosne i Hercegovine i od 1996. godine nije bio dostupan javnosti. Optužnice su bile neosnovane bez dokaza pod pritiskom zapadnih struktura sve agencije su bile usmerene na kažnjavanju samo jedne strane i srpske vojske, danas se pojavljuje sve više dokaza da je agresija bila usmerena prema srpskoj strani sa razlogom da se Srbi proglase jedinim krivcima iako oni nisu na toj teritoriji započeli rat već branili svoju zemlju i narod pod komandom Ratka Mladića.

26. maja 2011. predsednik Srbije Boris Tadić je objavio da je general Mladić uhapšen, na snimcima se videlo teško stanje generala, uhapšen je u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Komandant vojske bosanskih Srba u toku rata u BiH general pukovnik Ratko Mladić po mišljenju srpskog naroda je heroj kakav se jednom rodi i takva će uspomena ostati na njega. Protesti povodom hapšenja generala su održani u Novom Sadu, Beogradu, Banjaluci, Palama, Višegradu, Zvorniku, Nevesinju, Trebinju i Bijeljini. Odluka vlade Republike Srpske se sprovodi u punom kapacitetu gde se haškim optuženicima novac uplaćuje mesečno u jednakim iznosima, presuda Mladiću treba biti izrečena krajem godine sa mnogo zastoja i neregularnosti u radu.

General Mladić je nosilac i dobitnik sledećih ordena: Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden narodne armije sa srebrnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: Blic, 25.Apr.2017, 13:45

ISPOVEST Biljana Plavšić: Šešelj se u Hagu radovao Đinđićevom ubistvu, Miloševiću je bilo žao

ISPOVEST Biljana Plavšić: Šešelj se u Hagu radovao Đinđićevom ubistvu, Miloševiću je bilo žao

Biljana Plavšić (87), prva posleratna predsednica RS i haška osuđenica, otkrila je nepoznate detalje o sukobima u BiH i ključnim akterima tog vremena - Radovanu Karadžiću, Ratku Mladiću, Slobodanu Miloševiću i Željku Ražnatoviću Arkanu.. U ispovesti za mesečnik "Njuzvik" Plavšić, koja je u Hagu osuđena zbog ratnih zločina na 11 godina zatvora, i puštena 2009, navodi da je priznala krivicu, uz jedini uslov da ne svedoči ostalim optuženicima, ali da ju je Karla...

Detaljnije >>


Izvor: Vaseljenska TV, 21.Apr.2017, 17:30

Predmet generala Mladića: Tribunal odugovlači sa donošenjem hitne odluke

Na razmatranje zahteva o donošenju hitne odluke za pružanje medicinske pomoći predsedniku Slobodanu Miloševiću, do donošenja odluke Pretresno veće MTBJ je izgubilo dva i po meseca. Zahtev je bio podnet 12. decembra 2005. godine[1], a sudije su donele odluku (odbili su pružanje takve pomoći) 23. februara 2006. godine[2]. U ovom trenutku Pretresno veće MTBJ razmatra zahtev o pružanju hitne medicinske pomoći generalu Ratku Mladiću evo već skoro mesec dana. Zahtev je bio predat 20. marta,...

Detaljnije >>

Izvor: Vostok.rs, 21.Apr.2017

Predmet generala Mladića: Tribunal odugovlači sa donošenjem hitne odluke

Predmet generala Mladića: Tribunal odugovlači sa donošenjem hitne odluke

Na razmatranje zahteva o donošenju hitne odluke za pružanje medicinske pomoći predsedniku Slobodanu Miloševiću, do donošenja odluke Pretresno veće MTBJ je izgubilo dva i po meseca. Zahtev je bio podnet 12. decembra 2005. godine[1], a sudije su donele odluku (odbili su pružanje takve pomoći) 23. februara 2006. godine[2]. U ovom trenutku Pretresno veće MTBJ razmatra zahtev o pružanju hitne medicinske pomoći generalu Ratku Mladiću evo već skoro mesec dana. Zahtev je bio predat 20....

Detaljnije >>

Izvor: Nezavisne Novine, 21.Apr.2017

Mezjajev: Haški tribunal odugovlači odluku o liječenju Mladića kao u slučaju Milošević

BEOGRAD - Član tima odbrane generala Ratka Mladića ruski advokat Aleksandar Mezjajev kaže da Haški tribunal odugovlači sa donošenjem hitne odluke za pruženje medicinske pomoći generalu Mladiću na način kako je to činio u slučaju bivšeg predsjednika Srbije i SR Јugoslavije Slobodana Miloševića.. Mezjajev ističe da sličnost postoji i u tome što Haški tribunal ignoriše to što je garancije za liječenje generala Mladića dala Rusija. "Sudije nisu...

Detaljnije >>

Izvor: RTS, 21.Apr.2017

Apelacioni sud pravosnažno odlučuje o "Mladićevim jatacima"

Apelacioni sud pravosnažno odlučuje o Mladićevim jatacima

Pred Apelacionim sudom u Beogradu danas je održan drugostepeni glavni pretres u procesu protiv optuženih za pomaganje u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića, od 2002. do 2006. godine, protiv kojih su prošle godine prvostepenom presudom optužbe odbijene zbog zastarelosti. Apelacioni sud sada treba da donese pravosnažnu presudu, a može da potvrdi prvostepenu presudu ili da je preinači u celosti ili...

Detaljnije >>

Izvor: Blic, 21.Apr.2017

Danas pravosnažna presuda Apelacionog suda jatacima Ratka Mladića

Danas pravosnažna presuda Apelacionog suda jatacima Ratka Mladića

Apelacioni sud u Beogradu zakazao je za danas suđenje jatacima generala Ratka Mladića, nakon kojeg bi trebalo da bude donesna pravosnažna odluka u ovom procesu koji traje punih 10 godina.. Apelacioni sud je odlučio da sam u drugostepenom postupku izvede ključne dokaze u procesu protiv optuženih za pomaganje u skrivanju generala Mladića od 2002. do 2006. godine, dok ga je tražio Haški tribunal. Prošle godine u martu, Prvi osnovni sud je donio presudu kojom je...

Detaljnije >>

Izvor: Vostok.rs, 21.Apr.2017

Danas presuda „jatacima generala Mladića“

Danas presuda „jatacima generala Mladića“

Apelacioni sud u Beogradu zakazao je za danas suđenje "jatacima generala Ratka Mladića", nakon kojeg bi trebalo da bude donesna pravosnažna odluka u ovom procesu koji traje punih 10 godina. Apelacioni sud je odlučio da sam u drugostepenom postupku izvede ključne dokaze u procesu protiv optuženih za pomaganje u skrivanju generala Mladića od 2002. do 2006. godine, dok ga je tražio Haški tribunal. Prošle godine u martu, Prvi osnovni sud je donio presudu kojom je odbio optužbe protiv...

Detaljnije >>