Izvor: RTS, 25.Jan.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25. 01. 2009.)
Politika: Ko je smestio Vladi Srbije: Peconi ili „Filip Moris”; Novosti: Ratka Mladića uporno jurimo; Blic: Potroše 14 milijardi bez ikakve kontrole; Pres: Veliki pomak u oporavku Jočića
Dnevne novine danas pišu o tome da li će cigarete imati štetan uticaj i na odnose u vladajućoj koaliciji posle usvajanja amandmana o akcizama na cigarete SPS-a bez prethodnih konsultacija sa njihovim partnerima iz ZES-a, kako napreduje potraga za Ratkom Mladićem, šta su "specijalizovane >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << usluge" u republičkom budžetu, oporavku bivšeg ministra policije Dragana Jočića, ...
Ko je smestio Vladi Srbije: Peconi ili „Filip Moris"
Da li će cigarete imati štetan uticaj i na odnose u vladajućoj koaliciji posle usvajanja amandmana o akcizama na cigarete Socijalističke partije Srbije bez prethodnih konsultacija sa njihovim partnerima iz koalicije Za evropsku Srbiju? Ovaj krajnje neuobičajen potez u odnosima među vladajućim partnerima, kako se čini, preti da preraste u novu političku aferu sa još neizvesnim posledicama i da otvori sukobe na relaciji Demokratska stranka - SPS.
Sve je počelo tako što je Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS, podneo Skupštini amandman na vladin predlog o akcizama na cigarete bez konsultacija sa demokratama, što je učinjeno pod objašnjenjem da se amandmanom štite siromašniji građani koji ne mogu sebi da priušte skuplje cigarete.
Zapravo, vladin predlog podrazumevao je da fiksni deo akcize iznosi 11 dinara, a da proporcionalni deo bude 35 odsto od cene. Plan je bio da se taj proporcionalni deo tokom narednih godina povećava, što bi praktično dovelo do poskupljenja jeftinijih, domaćih cigareta.
Ružićev amandman je predvideo da fiksni deo akcize bude niži i da se umesto 11 naplaćuje 8,92 dinara, dok bi proporcionalni deo iznosio 38 odsto od cene paklice, s tim da se kasnije ne povećava. Dakle, u slučaju usvajanja vladinog predloga proizvođači jeftinijih cigareta bi morali vremenom da povećaju svoje cene i time postanu manje konkurentni skupljim cigaretama.
Čini se da je još veći problem u tome što je vladajuća koalicija predložila jedan princip naplate, a onda je jedan od učesnika u vlasti, SPS, predložio drugi princip i usvojio ga uz pomoć Lige socijaldemokrata Vojvodine, Saveza vojvođanskih Mađara i opozicionih partija.
Time je praktično za jedan amandman privremeno stvorena nova parlamentarna većina. Sam predlagač amandmana Branko Ružić rekao je da je reč o „nedostatku bolje koordinisanosti" među partnerima u vlasti, dok se iz DS-a još nisu zvanično oglasili po ovom pitanju.
Novonastala situacija tako otvara pitanje ko je smestio Vladi Srbije i kome je u interesu da pod plaštom cene cigareta izazove moguću krizu vlasti.
U celoj priči postoje dve suprotstavljene strane. S jedne je kontroverzni Predrag Ranković Peconi, vlasnik holdinga „Invej", u čijem sastavu posluje i kompanija „Monus", proizvođač jeftinih cigareta. S druge, suprotstavljene strane su proizvođači koji su došli u Srbiju tokom tranzicije. Dakle, „Filip Moris", „Britiš ameriken tobako" (BAT) i „Japan tobako internešenel" (JTI).
Objašnjenje da amandman SPS-a štiti domaće proizvođače, u ovom slučaju to je jedino Ranković koji proizvodi samo jeftine cigarete, u delu javnosti je stvorilo utisak da ovaj biznismen stoji iza predloga Branka Ružića i SPS-a. Ružić nije želeo juče da razgovara o ovome, kao ni Ranković koji po već ustaljenom običaju ne komunicira direktno sa medijima, već preko svoje PR službe.
Interesantno je da su tokom jučerašnjeg dana ljudi iz Rankovićevog „Inveja" obilazili beogradske medije, pa i našu redakciju, demantujući optužbe iznete na njihov račun. Zapravo, oni tvrde da nisu lobirali za usvajanje amandmana SPS-a, a na pitanje da li je „Invej" ranije finansirao ovu političku partiju, dobili smo odgovor: „Ne, da ja znam".
S druge strane, do naše redakcije juče je došla informacija da iza optužbi na račun Rankovićevog „Inveja" stoji Janko Guzijan, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija, navodno nekadašnji kreator akcizne politike države, koji je prešao u „Filip Moris". Do Guzijana, uprkos pokušajima, juče nismo mogli da dođemo.
Kako „Politika" nezvanično saznaje, Janko Guzijan u „Filipu Morisu" još nije zasnovao radni odnos, a trebalo bi da bude zadužen za poreska pitanja. On neće raditi „na Srbiji" kao tržištu, već će biti zadužen za usklađivanje poreske politike ove firme u regionu. Po saznanjima našeg lista, Guzijan bi trebalo i da pripremi teren za moguću selidbu regionalnog centra „Filipa Morisa" iz Zagreba u Beograd.
Ratka Mladića uporno jurimo
Među prijateljima važim za pesimistu, ali nikada nisam bio veći optimista da ćemo uhapsiti i izručiti Ratka Mladića u Hag, izjavio je u razgovoru za „Novosti" Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
- U toku je najintenzivnija potraga za Mladićem, jer nam je prioritet rešavanje tog ključnog državnog pitanja - otkrio je Ljajić. - Ne usuđujem se da dajem obećanja, ali sam sada daleko veći optimista nego pre šest meseci da ćemo zatvoriti hašku knjigu.
- Protekle nedelje bila je akcija u Beogradu, ali javnost nije bila obaveštena, jer nam nisu potrebne predstave. Svi već znaju da postoji politička volja u Srbiji za njegovo hapšenje, osim Holandije.
Ljajić veruje da Mladića čuva mali broj ljudi, jer je Mladić "po prirodi nepoverljiv". "Dovoljno je svestan da je veći broj jataka - pretnja, jer mogu da naprave neku grešku koja bi otkrila trag do mesta njegovog skrivanja."
"Imamo podatke od pre pet-šest godina, koje je potvrdilo više ljudi koji su ga čuvali, da nije pretio samo njima, već i članovima njihovih porodica. Te pretnje su išle čak dotle da im je pretio da će im pobiti sve do trećeg-četvrtog kolena ukoliko otkriju neki detalj o njegovom skrivanju."
"Značajno je povećan broj dojava, ali to je samo jedna od mera kojima demonstriramo političku spremnost i odlučnost da završimo saradnju s Hagom."
"Paralelno sa potragama za Mladićem, tražimo i Hadžića. Naravno, prioritet ostaje Mladić, ali neće prestati ni te aktivnosti u potragama za Hadžićem."
Govoreći o sukobu sa Sulejmanom Ugljaninom, Rasim Ljajić kaže da je SDP-u, kao stranci na vlasti u većini sandžačkih opština, prioritet je očuvanje stabilnosti, ekonomskog prosperiteta i međuetničkog sklada. "Dakle, svako ko hoće da doprinese toj stabilnosti je dobrodošao, uključujući i Ugljanina".
Ljajić kaže i da njegova stranka ostaje pri zahtevima koje je nakon poslednjeg incidenta podnela Vladi Srbije. "Deo tih zahteva je lokalnog karaktera, a ključni je smena načelnika policije zato što nije pravovremeno reagovala i što se stavila na jednu stranu", rekao je Ljajić u intervjuu za "Novosti" i dodao da "sve ide u pravcu realizacije" tog zahteva.
"Početkom sledeće nedelje počećemo razgovore sa DS oko zaključenja sporazuma o konfederaciji dveju stranaka. Želimo da uspostavimo još čvršću saradnju sa DS, jer je to SDP najbliža stranka i u političkom i u ideološkom smislu. Ta saradnja će biti jača i od koalicije. Imaćemo zajedničke organe, a predviđen je i zajednički nastup na izborima."
"Vrlo blizu smo dogovora sa socijalnim partnerima i reprezentativnim sindikatima da do 30. januara potpišemo tekst sporazuma oko nastavka socijalnog dijaloga, Opšteg kolektivnog ugovora i njegovog proširenog dejstva. Svi su pokazali dovoljno ustupaka i svesti da moramo zajednički delovati u rešavanju problema zbog krize, a socijalni dijalog nam je potrebniji nego ikad."
Potroše 14 milijardi bez ikakve kontrole
Srpske državne institucije će ove godine potrošiti više od 14 milijardi dinara novca poreskih obveznika na takozvane specijalizovane usluge. Ova stavka je inače dvanaesta na skali najvećih izdataka iz budžeta, daleko ispred socijalnih davanja i subvencija, a iza nje se po svemu sudeći kriju najrazličitije vrste usluga i velike mogućnosti za zloupotrebe.
Tako se specijalizovane usluge u zavisnosti od institucije troše za - odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima, kupovinu dnevne i ostale štampe za ministarstva, izradu projekata svih vrsta i dimenzija, popravljanje hardvera i softvera, zdravstvene preglede zaposlenih, iznajmljivanje stručnjaka, organizovanje seminara... Mogućnosti su zapravo toliko široke, da bi teško mogle da se nabroje u samo jednom tekstu.
Tehnički gledano, novac za specijalizovane usluge dobijaju sva ministarstva i veliki broj državnih uprava, agencija i institucija... To je zasebna stavka u redovnom troškovniku, koja se većim delom finansira iz budžeta, a manjim iz dodatnih prihoda organa (tamo gde postoje).
Inače, najveći fond za specijalizovane usluge iznosi više od osam milijardi dinara i njime raspolaže Ministarstvo nauke, dok je najmanji u visini od 1.000 dinara namenjen Geodetskom zavodu, Upravi za rodnu ravnopravnost i pojedinim okruzima u Srbiji.
U Ministarstvu nauke, za „Blic nedelje", kažu da su i prošle godine, kada je budžet bio nešto više od sedam milijardi, potrošili sve.
Inače, ukupna svota novca koja će ove godine biti potrošena za specijalizovane usluge, veća je za čak dve milijarde nego prošle. Precizno rečeno „specijalizovani budžet" je prošle godine iznosio 12.505.531.715, a ove, u uslovima globalne ekonomske krize stoji tačno 14.091.229.000.
Sredstva namenjena specijalizovanim uslugama većina institucija koje je „Blic nedelje" kontaktirao potroši u celini. Tako je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, zajedno sa upravama za veterinu, šume i zaštitu bilja, kao i Direkcijom za vode i Generalnim inspektoratom, prošle godine iskoristilo oko 11 miliona dinara.
- Ova sredstva smo koristili za usluge prevođenja, kotizacije za seminare i stručna usavršavanja, izdatke za stručne ispite, usluge veštačenja, naknade članovima komisija koje obrazuje Ministarstvo, ugovore o delu, kao i isplatu zdravstvenih pregleda i kontrola proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala - kažu u Ministarstvu.
S druge strane, 100.000 dinara namenjenih specijalizovanim uslugama u 2008. nije iskoristila Služba za upravljanje kadrovima (SUK).
Daleko veću sumu „specijalizovanog" novca ove godine očekuje Ministarstvo za telekomunikacije - 87 miliona.
Inače „Blic nedelje" je kontaktirao još veliki broj ustanova - korisnika specijalizovanih usluga. Većina njih nam, međutim, nije odgovorila. Među njima su Ministarstvo spoljnih poslova i konzularna predstavništva, Poreska uprava, BIA, Ministarstvo odbrane sa vojnom službom bezbednosti, Vojnom obaveštajnom službom i Inspektoratom odbrane, Ministarstvo kulture sa pripadajućim ustanovama...
Samo navedenim ustanovama iz budžeta Srbije će ove godine biti isplaćeno više od dve milijarde dinara (2.094.563.000).
Veliki pomak u oporavku Jočića
Dragan Jočić, bivši ministar policije, koji je pre tačno godinu dana doživeo tešku saobraćajnu nesreću kod Velike Plane, poslednjih meseci se značajno oporavlja. Kako Pres saznaje u Klinici za rehabilitaciju u Sokobanjskoj, bivši ministar policije napreduje svakim danom od povratka iz Švajcarske, ali su u poslednja dva meseca primećeni - veliki pomaci.
Na današnji dan, negde pola sata pre ponoći, na autoputu Beograd-Niš, nedaleko od Velike Plane, ispred crnog policijskog džipa „mercedes G500" izleteo je ogroman vučjak. Vozač Mirko Damnjanović izgubio je kontrolu nad vozilom, koje udarilo u zaštitnu ogradu i nekoliko puta se prevrnulo.
Jočić, koji je u vreme udesa spavao sa rukama na potiljku, zadobio je teške povrede vratnog dela kičme, a peti pršljen je potpuno polomljen, pa je već na prvoj operaciji na Institutu na Banjici zamenjen veštačkim titanijumskim implantatom. U njegovo lečenje uključili su se ruski lekari, proveo je tri nedelje u švajcarskoj klinici „Balgrist", a od 11. aprila prošle godine nalazi se na klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović" u Sokobanjskoj ulici u Beogradu.
Prema tvrdnjama sagovornika Presa, uz Jočića je neprestano njegova supruga Milana, posećuju ga prijatelji i rođaci, kao i stranačke kolege.
- Dragan prati sve vesti na televiziji, čita sve novine, raspituje se, brine. Imao je dve ozbiljne krize - proglašenje nezavisnosti Kosova mu je jako teško palo, kao i odlazak iz Srbije na lečenje u Švajcarsku. Ipak, njegovo ponašanje je za divljenje, on hrabri, motiviše i razveseljava ljude oko sebe.
Jočić je, kako tvrde naši sagovornici, ostao veran tradiciji i religiji, pa poštuje svaki post.
- Mitropolit Amfilohije pričestio je Jočića i njegovu suprugu uoči Uskrsa, a posetile su ga još neke vladike. U bolničkoj sobi, uz sebe ima nekoliko ikona - dodaje sagovornik Pressa. Pošto mnogo voli pse sa kojima je išao u lov, od prijatelja iz stranke pre dva meseca dobio je psa, moskovsku čuvarku, sa kojom se zbližio.
Nakon što je policija sastavila izveštaj o saobraćajnoj nesreći kod Velike Plane i utvrdila da je reč o klasičnoj saobraćajnoj nesreći, ceo slučaj prosleđen je nadležnom Opštinskom sudu u Velikoj Plani. Istražni sudija Miroljub Živanović preduzeo istražne radnje, u okviru kojih su iskaze dali Jočićev vozač Mirko Damnjanović, kao i sam Dragan Jočić, koji je rekao da se ne seća nesreće, jer je spavao. Saobraćajni fakultet uradio je veštačenje, a istražni postupak još nije okončan.
Vesna Ivanović, opštinski tužilac u Velikoj Plani, izjavila je za Pres da je 5. decembra 2008. godine podnela zahtev istražnom sudiji za pokretanje postupka protiv Mirka Damnjanovića zbog krivičnog dela ugrožavanje bezbednosti u saobraćaju. Istražni sudija Živanović, koji je izašao na lice mesta nakon saobraćajne nesreće, potvrdio je za Press da je primio zahtev opštinskog tužioca.
- U sredu 28. januara trebalo bi da bude saslušan Mirko Damnjanović, a takođe i Dragan Jočić, ako mu zdravstveno stanje to dozvoljava. Ovi iskazi, kao i još neki dokazni materijal, biće prosleđeni tužiocu, koji će odlučiti da li će podići optužnicu protiv Mirka Damnjanovića ili će odustati od krivičnog gonjenja - kazao nam je Živanović.
Inače, pod policijskom obradom bio je i Dragan Jovanović (35) iz Velike Plane, čiji vučjak je izleteo ispred Jočićevog džipa i izazvao saobraćajku.
Pres je pronašao Dragana Jovanovića, koji nam je ispričao da je vučjaka Reksa, teškog čak 70 kilograma, uzeo 22. januara i pustio ga posle dva dana na Železničkoj stanici u Plani, jer nije imao čime da ga hrani.
- Strašno mi je žao što je moj Reks izazvao udes u kome je ministar povređen. Duša me boli... Mnogo sam voleo Reksa, ali morao sam da ga pustim. Nisam imao čime da ga hranim. Nikada ga ne bih pustio da sam znao da će da se desi ta strašna nesreća - kazao nam je Dragan Jovanović, koji je na kratko privođen u policiju.
