Izvor: Politika, 22.Maj.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast nigde ne trpi kritike
Problem nije u ljudima koji imaju predrasude nego u političarima koji imaju zadatak da te predrasude napokon razbiju, kaže urednik najuticajnijeg dnevnog lista u Prištini
Na prošlonedeljnom skupu „Evropeizacija: srpsko-albanski građanski dijalog”, koji je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, moglo se čuti i da Srbija što pre treba da prizna Kosovo, ali su se i gosti i domaćini uglavnom trudili da govore o ekonomiji, kulturi, medijima i vezama „običnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi”, pa je prevladao zajednički stav da „nije evropski da stvaramo nove zidove”.
Agron Bajrami, glavni urednik najuticajnijeg dnevnog lista u Prištini „Koha ditore” posle dvodnevnog boravka u Beogradu, kaže za „Politiku” da je civilni sektor u boljoj poziciji da komunicira i da je oduvek i svugde tako bilo.
„Dijalog nikada nije ni bio prekinut, intenzitet je bio manji i drugačiji, na drugom nivou je vođen, ali smo uvek imali neke kontakte. Čak i u najgora vremena su novinari i predstavnici civilnog društva imali kontakte”, kaže Bajrami.
Da li ovaj dijalog civilnog sektora predstavlja podršku nedavno započetom političkom dijalogu Prištine i Beograda?
Normalno je da smo mi u boljoj poziciji nego političari. Proces ulaska vlada u politički dijalog, koliko god možda bio težak, pod pritiskom i neprirodno stvoren, ipak stvara uslove da naša dva civilna društva komuniciraju intenzivnije i to se sada i dešava.
Prošle godine u oktobru u Prištinu su iz Beograda došli predstavnici medija i civilnog društva. Mislim da je dobro da ljudi sami vide kako je s one druge strane. Svi mi imamo neke predstave. Čak i mi, novinari, koji o sebi mislimo da smo mnogo dobro informisani, ipak imamo neke svoje predstave koje u nekim slučajevima ne odražavaju celu istinu one druge strane.
Kakve su vaše predstave bile o Beogradu i kako vam sada izgleda?
Meni izgleda bolje nego ranije, mada ja nemam tačne reference. Bio sam samo jednom od rata – 2008. godine, kada je ovde bio skup Međunarodnog instituta štampe. Tako da je lakše onima koji su češće dolazili da vide koliko se to promenilo. Ali sam u razgovorima i prateći medije, čak i u komunikaciji sa Srbima na Kosovu, primetio da postoji želja za kontaktom i normalnijim komuniciranjem.
Šta po vama predstavlja osnovnu prepreku tom dijalogu?
Bolna istina je da je politička elita uvek bila prepreka. Ja se samo nadam da će se ovog puta u politici nešto promeniti, mada sam po prirodi veoma skeptičan kada su političari u pitanju.Ipak, nadam se da će ovaj dijalog, koji je započeo u Briselu, vremenom postati iskren i da će to možda otvoriti vrata da i mi pređemo prag i uđemo u novu situaciju u kojoj nećemo više biti na tim barijerama, na liniji konflikta, jedni naspram drugih – nego da počnemo da komuniciramo normalno i rešavamo probleme koji postoje.
Kakve onda komentare čitalaca „Politike” očekujete na ovaj razgovor sa vama na sajtu?
Ja sam pre nekoliko godina dao intervju i za„Politiku”i za „Danas” i bio na B 92, pišem i za „Vijesti” u Crnoj Gori i uvek ima veoma loših komentara. Jasno je da je masa ljudi još uvek rob prošlih vremena. Ali mislim da ne treba stalno da krivimo ljude, narode ili celo društvo nego se moramo okrenuti onima koji imaju zadatak da vode, koji su izbore dobijali obećanjima da će promeniti nešto. Problem nije u ljudima koji imaju neke svoje predrasude nego je problem kod lidera, vlada i političara koji imaju istorijski zadatak da te predrasude napokon razbiju.
Mogu li to ovi političari?
U tom smislu sam skeptičan, jer političari vole da vide samo kratkoročni efekat koji je koristan za njihovu politiku, a retko sam video političare koji vide dalje od svoga mandata ili sledećih izbora. U tome je najveći problem.
Kako vi kao urednik najuticajnijeg dnevnog lista na albanskomjeziku uspevate da balansirate pod pritiscima dnevne politike?
Naša olakšavajuća okolnost jestešto nismo ni sa opozicijom ni sa pozicijom. Balansiranje dolazi kao normalan rezultat našeg pozicioniranja i naše redakcijske politike. Ali je teško, jer ćeš uvek biti pod pritiskom,jer vlast,ili uopšteno rečeno politika, ne voli kritike. Oni vole lojaliste i vole da im se povlađuje, da mediji izveštavaju kako njima godi. Ako to ne radite, naravno da nećete dobijati reklame i da će biti raznih ekonomskih pritisaka, političkih, pa čak i onih druge prirode. Novinarski posao je takav, to je bilo i ranije. Ali kada smo preživeli ratove i ta krizna vremena, mislim da je danas ipak lakše.
---------------------------------------------------------------------
Postoji više slika Srbije
Iskreno, da li je neka vaša predrasuda pala ovim dolaskom u Beograd?
Ne bih mogao da odgovorim na to, jer se ipak razgovori na ovom nivou civilnog društva odvijaju između ljudi koji nisu gubili kontakte. Mi smo ovde u Beogradu u krugu ljudi koji manje-više imaju kompatibilno mišljenje, i u prošlosti, i o sadašnjoj situaciji, pa i o budućnosti. Mi nismo imali prilike da se sretnemo i suočimo sa ljudima koji ne misle kao mi ili koji misle dramatično drugačije od nas, koji su radikalniji, ekstremniji. Ljudi koji možda misle isto ono što je ovih dana rekao potpredsednik vlade Ivica Dačić. Mi s takvim ljudima nismo imali priliku da se sretnemo. Možda bi tada tek mogli da vidimo da lipostoji promena i kolika je. To je, nažalost, limit ovakvog dijaloga, jer ovde su ljudi koji uopšte nemaju problema da komuniciraju. Nikada ga nisu ni imali. Tako da je ovo sada možda pogrešna slika koju imamo o Srbiji.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 23.05.2011.
