Izvor: Večernje novosti, 26.Okt.2015, 00:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija neće biti sabirni centar!

SRBIJA će učiniti sve da sa migrantima postupa humano, ali neće pristati da bude tampon-zona ukoliko Nemačka i Austrija zatvore granice, izjavio je u nedelju veče u Briselu premijer Aleksandar Vučić posle mini-samita šefova država ili vlada evropskih zemalja koje se nalaze duž balkanske rute, kojom izbeglice stižu u Uniju, i onih koje je najviše zahvatila izbeglička kriza. On je dodao da nema spektakularnih odluka sa samita i da je "zasad reč o politici malih koraka", budući da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kriza suviše složena da bi se mogla brzo rešiti. Premijer je takođe naveo da od Srbije niko nije zahtevao da prihvati migrante, kao što ni naša zemlja nije tražila pomoć od EU. - Neću da plačem i neću da cvilim - kazao je Vučić i napomenuo da suma koju smo do sada primili iz EU nije naročito velika, kao i da Srbija još ima sredstava da se sama brine o migrantima. Ranije u toku dana, pre puta u Brisel, premijer je precizirao da je od Evrope stiglo 560.000 evra. Vučić je u briselu ponovio i da Srbija zasad nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji, ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji, i dodao da su odnosi Beograda i Skoplja odlični. Upitan da li je tražio od Nemačke i Austrije da ne zatvaraju svoje granice za migrante, odgovorio je odrečno: - Na šta bi ličilo da ja od nemačke kancelarke Angele Merkel tražim da primi još milion ili dva miliona migranata kad su Nemačka i Austrija već podnele toliki teret. To bi bilo nepristojno i uvredljivo, a ja sebe smatram pristojnim čovekom. Inače, zajednički stav čelnika okupljenih na ovom mini-samitu je da članice EU i države zapadnog Balkana moraju ujedinjene da reaguju na migrantsku krizu i da ne bi trebalo da se teži pojedinačnim rešenjima.SPREMILI 400 GRANIČARA EU je spremna da rasporedi više od 400 graničara u roku od nedelju dana kao pomoć u rešavanju izbegličke krize na zapadnom Balkanu, jedan je od predloga u Hanovom dokumentu. Takođe, Unija će pokušati da ubrza vraćanje u domovinu Avganistanaca, Iračana i državljana drugih zemalja ako njihovi zahtevi za azil budu odbijeni. Ovaj sastanak zakazao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, Srbiju je predstavljao premijer Vučić, a Nemačku Angela Merkel. Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han ukazao je da rešenje nikako ne može da bude da se svi migranti upućuju prema jednoj ili drugoj zemlji, koja bi postala svojevrsni sabirni centar. On je istakao da u ovoj situaciji ne može da se pravi razlika između članica EU i država koje to nisu, i najavio da je Brisel spreman da pruži finansijsku pomoć zemljama kojima je ona zaista neophodna. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je da očekuje da Evropska komisija, članice EU i države koje to nisu preduzmu konkretne korake u hitnoj akciji na zapadnobalkanskoj izbegličkoj ruti. Predstavnici bivših jugoslovenskih republika, kao i Austrije, Nemačke i drugih država kroz koje prolaze migranti sa Bliskog istoka i iz Afrike, seli su u nedelju za sto u 16 sati, nastojeći da približe stavove oko toga kako kanalisati protok izbeglica koordiniranom politikom. Sastanak u "Berlemonu" trajao je do 19 sati, posle čega je razgovor lidera nastavljen za zajedničkom večerom. Za samit, na koji su pozvani Albanija, Austrija, Bugarska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Rumunija, Slovenija, Srbija i Švedska, Junker je spremio svoj plan u 16 tačaka za izlazak iz krize. Ovim dokumentom zemlje se obavezuju na bolju saradnju, konsultacije i momentalne operativne akcije. Među predviđenim merama su i uzdržavanje od olakšavanja prolaska izbeglica ka graničnim prelazima drugih zemalja, bez dogovora s dotičnom državom. Poručuje se da susedi treba da rade zajedno, a ne jedni protiv drugih. Namera Evropske komisije je da se uspostavi stabilnost u upravljanju migrantskom krizom u regionu zapadnog Balkana i da se uspori njihov tok. Srbija, Rumunija i Bugarska su već stavile do znanja da neće pristati da budu izbeglička tampon-zona na njihovom putu iz Turske i Grčke, preko Balkana do zapadne Evrope. Na sastanku nemačka kancelarka Angela Merkel je izašla s idejom da se raspodela migranata po kvotama vrši direktno na kontrolnim punktovima na granicama, uz pomoć Fronteksa. Sprovođenje dogovora trebalo bi da se kontroliše svake nedelje, a time bi trebalo da rukovodi kontakt grupa u kojoj će svaka zemlja imati po jednog predstavnika. Pre samita naša zemlja je uputila nacrt deklaracije o kojoj je raspravljala EU, ali su i druge zemlje iznele svoje predloge. Različite balkanske zemlje poslale su suprotstavljena rešenja, a naše se prilično slaže sa hrvatskim, dok se potpuno slaže sa predlozima koje je prosledila Bugarska.PRITISAK SE NASTAVLjA U Srbiju je, prema rečima ministra policije Nebojše Stefanovića, od početka godine ušlo više od 300.000 migranata, dok je u Hrvatsku, prema tvrdnjama tamošnjeg MUP-a ušlo 247.282. U Hrvatskoj očekuju i dalje veliki pritisak izbeglica. Izuzetno je velik i broj onih koji su kroz našu zemlju prošli ilegalno, procenjuju u Centru za pomoć tražiocima azila. Inače, tokom 24 časa, od subote na nedelju, prema tvrdnjama portparola vukovarsko-sremske policije Domagoja Džigumovića, u Hrvatsku je iz Srbije ušao rekordni broj od 11.500 izbeglica. To je najviše u poslednjih mesec i po. Svi oni i dalje idu preko graničnog prelaza Berkasovo - Bapska. Posle prihvata u centru Opatovac, gde se registruju i dobijaju potrebnu pomoć, hrvatske vlasti ih autobusima ili vozovima upućuju prema slovenačkoj granici. Na hiljade nevoljnika iz Sirije, Iraka, Avganistana... prelazi zelenu granicu između Hrvatske i Slovenije, obično na području mesta Rigonce, blizu graničnog prelaza Harmica.Na desetine autobusa stiže i na granični prelaz Macelj i Lupinjak. Većina odatle nastavlja na dva glavna granična prelaza prema Austriji - Šentilju i Gornjoj Radgoni. Slovenija je proteklih dana izrazila veliko nezadovoljstvo postupcima Hrvatske koja, po njenim tvrdnjama, upućuje izbeglice na slovenačku granicu bez dogovora i potrebne koordinacije. Aleksis Cipras i Angela Merkel u razgovoru sa predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom- Ako se ta praksa ne prekine, Slovenija bi mogla potpuno da zatvori granicu sa Hrvatskom, ne čekajući da granice za izbeglice zatvore Nemačka i Austrija - zapretio je slovenački predsednik Borut Pahor. On je dodao da slovenačka vlada ne sme dopustiti da u njoj, nakon zatvaranja granica u zemljama koje primaju migrante, ostane "džep" u kojem bi se našlo više hiljada ljudi. Jer o njima, kaže, ova zemlja ne može da brine. Pošto taj strah muči i Hrvatsku, i Zagreb sve češće pominje da će, u slučaju da Slovenija zatvori sve "kapije", to isto učiniti i oni prema Srbiji. A tada će za neko vreme hot-spot biti napravljen u našoj zemlji, dok migranti ne nađu druge alternativne pravce. Zasada se kao rezervni putevi pominju Rumunija, pa dalje u Mađarsku, s jedne strane, odnosno Bosna, pa opet Hrvatska, sa druge. NEDOSTAJU ODEĆA I OBUĆA U Srbiji je u nedelju bilo relativno mirno i bez velikih gužvi sa izbeglicama, rekla je portparol UNHCR Melita Šunjić: - Čim je sunčan dan, bude bolje. Bilo je dosta gužve u subotu uveče u Berkasovu, noć je bila hladna, a ljudi nervozni, ali to se raščistilo oko 11 sati. Ona je dodala da je ta organizacija spremna za priliv novih migranata, ali i da su potrebne čista i suva odeća i obuća, i za odrasle, i za decu.

Nastavak na Večernje novosti...