Izvor: Blic, 17.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoželjan gost
Nepoželjan gost
Patrijarh srpski Pavle izjavio je tokom posete Moskvi da 'još nije vreme za posetu poglavara Rimokatoličke crkve našoj zemlji i da on u ovom trenutku ne bi bio željeni gost'.
- Rimskog papu kao državnika u SCG mogu da pozovu političari, ali kao poglavara Katoličke crkve mi ga ne nameravamo zvati. Papa nam je već poručivao preko svojih poslanika da bi voleo da dođe u Beograd. Iz Vatikana, međutim, nije bilo nikakvog pisma. Zbog toga smo i mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njemu preko izaslanika odgovorili da još nije vreme za njegovu posetu. U ovom trenutku on ne bi bio poželjan gost - rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Zbog čega SPC smatra da se još nisu stekli uslovi za posetu pape našoj zemlji, za 'Blic' objašnjava profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić.
- Papa rimski je imao prvo mesto u petovlašću (pet starih patrijaršija) i to je bilo do rascepa pre 950 godina. Ali kad se Rimska crkva otcepila od istočne, iz tog kruga istupio je papa rimski i na istoku je ostala tetrarhija (četvorovlašće), a na zapadu monarhija (jednovlašće). Ovo se svakako odnosi na duhovni, a ne na politički i državni smisao. Od tada je rimski papa poglavar samo zapadnog dela hrišćanstva koji je obrazovao Rimokatoličku crkvu. I pravoslavni prvojerarsi sa Rimokatoličkom crkvom ne mogu da imaju liturgijsko jedinstvo, osim najobičnijih poseta koje nisu crkvenog karaktera - kaže Kalezić. On pojašnjava da, ako je poseta crkvenog karaktera, potrebno je da se zajedno služi služba.
- A kako kad to 950 godina ne fungira - pita se naš sagovornik. On, međutim, dodaje da je vreme da se i to pitanje postavi i da počne da se topi i taj ledeni breg.
- Ali to može da bude pokrenuto samo ljubavlju koja je na našim terenima bila potisnuta, a povremeno je prelazila i u otvorenu mržnju. To su bila iskušenja i zapadnim i istočnim hrišćanima kojima oni nisu odoleli, nego su padali na tom ispitu, naročito u 20. veku - naglašava Kalezić i dodaje da ona treba da budu priznata kao greška i iskreno pokajana. Tek onda se stvaraju uslovi za druge odnose.
- Tu će i onaj ko je više postradao staviti sebe na ispit savesti i zapitati se da li je dovoljno učinio i doprineo da ne dođe do tako katastrofalnih posledica. A u tim posledicama čovek je mnogo dehumanizovan, pa je nagrdio u sebi sliku savršenog Boga. I onda pitanje da li je on slika ili deformitet slike_arhiva Božje - kaže Kalezić. On naglašava da njegova svetost patrijarh Pavle svakako ima u vidu ovo ili nešto slično i kao čovek duboke odgovornosti ne vidi dovoljno uslova u duhovnoj i moralnoj klimi koji bi omogućili napredak iskrene ljubavi, koja bi bila preduslov za iskrene razgovore u smislu dubokog bogoslovlja. Ljiljana Begenišić
