Izvor: Politika, 03.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ipak napredak
Ivošević: Previše detalja da bi bio moderan, dobro je što će se lakše menjati. – Dimitrijević: Oblast ljudskih prava lošije uređena od Ustavne povelje
Rešenja u novom ustavu svakako predstavljaju napredak u odnosu na još uvek važeći, uz sve mane, kojih nije malo, slažu se stručnjaci, bar oni koji su imali priliku da vide predlog novog najvišeg pravnog akta. Inače, generalna zamerka jeste upravo tajnost kojom je obavijeno donošenje novog ustava, a neki od naših >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sagovornika rekli su nam da čak ni "preko veze" nisu mogli da dođu do radnih verzija nacrta dok je on usaglašavan i to je razlog što većina nije bila spremna da se upušta u detaljniju analizu teksta.
Predstavljajući nova ustavna rešenja, naši političari su, uglavnom, isticali kako je on "evropski i moderan", ali stručnjaci baš ne dele njihove ocene.
Uz opasku da ćemo kvalitet novog ustava videti tek u iskušenjima njegove primene, Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji, kaže za "Politiku" da za novi ustav može da se kaže da je evropski, ali da ne bi mogao biti ocenjen kao moderan: "Moderni ustavi su kratki, a ovaj naš je preglomazan, ide se previše u detalje, ali moram da kažem da to ne škodi, pogotovo u Srbiji koja tek sada nastaje, hajde da kažemo, kao demokratska pravna država. Imali smo ustav 'metuzalem' iz onog vremena, a imali smo novo vreme, koje nikako nije bilo saglasno sa onim što piše u Ustavu. Zato je veoma dobro što su naši političari u jednoj munjevitoj akciji iskoristili postignuti konsenzus i preduhitrili svaku mogućnost da se taj sporazum pokvari."
Ivošević kaže da je pogledao nova rešenja i da ona nisu loša, ali da ipak ima stvari koje su regulisane, a ne spadaju u ustavnu materiju. On dodaje: "Mnogo se detaljiše oko ostvarivanja ljudskih prava i sloboda. Ljudska prava i slobode treba da budu u ustavu, ali detalji ne. Pogledajte samo deo koji se odnosi na pritvor, to je nešto što više priliči Zakonu o krivičnom postupku, sa svim tim rokovima koji su navedeni, nego ustavu. Ima mana i u delu koji se tiče sudija, pa tako, na primer, poslanici, članovi vlade i zaštitnik građana imaju imunitet u pogledu pokretanja postupka protiv njih i u pogledu određivanja pritvora, dok nosioci sudske vlasti nemaju takav kapacitet imuniteta, oni imaju imunitet samo kod određivanja pritvora. Dakle, ima tu nekih nedoslednih stvari, ali, gledano u celini, položaj sudstva bolji je nego ranije. Ipak, sve ove i druge mane ne treba previše da nas brinu, zato što je promenjena procedura donošenja i promena ustava. Sada će se ustav lakše menjati i to je, mislim, najznačajnije dostignuće – i da je samo to promenjeno, mogli bismo da kažemo da je novi ustav bolji o postojećeg."
Profesor Vojin Dimitrijević kaže za "Politiku" da su, što se tiče oblasti ljudskih prava, modernija bila rešenja iz Ustavne povelju SCG. Dimitrijević ističe da šta god se radi u brzini nosi rizik i navodi da su neka rešenja u oblasti ljudskih prava "slepljena" u jednu odredbu, poput onog o mogućnostima njihovog ograničavanja. Tako imamo, kaže, jednu nedorečenu i neosmišljenu odredbu o tome kako se ljudska prava mogu ograničiti "radi zaštite javnog interesa i radi zaštite morala demokratskog društva". Profesor Dimitrijević navodi da je novim ustavom mogla odmah da se ostavi mogućnost da naša zemlja uđe u Evropsku uniju, a ovako ćemo imati još jedan referendum. Ipak, on zaključuje: "Ukoliko poredimo ovaj ustav sa Miloševićevim, učinjen je napredak".
M. Čekerevac
[objavljeno: 03.10.2006.]
