Izvor: Blic, 25.Okt.2010, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drašković: Otvaranje svih dosijea
Predsednik Srspkog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je danas da se zalaže za otvaranje svih dosijea koje su službe bezbednosti pravile od 1944. do danas iz političkih razloga, dok je za državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena nesporno otvaranje do 5. oktobra 2000. godine.
Predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea SPO-a, koji je na usaglašavanju u nadležnim ministarstvima i institucijama, insistira na objavljivanju imena - onih koji su činili zločine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao i doušnika zbog čijih su aktivnosti ljudi ubijani, hapšeni, ostajali bez posla..., objasnio je Drašković na tribini "Otvaranje dosijea i razotkrivanje državnih zločina".
Prema njegovim rečima, potrebno je otvoriti sve dosijee od 1944. do danas, jer službe bezbednosti nisu korenito reformisane posle 2000. i u njima su ostali ljudi iz prethodnog režima.
"Mi smo do 1990. verovali da smo živeli pod diktaturom Tita i partije, ali to nije bilo baš tako. Njihova moć se zasnivala na radu tajnih službi Ozne, Udbe i drugih koje su pratile, prisluškivale, hapsile i ubijale njihove neistomišljenike", rekao je predsednik SPO-a.
Prema njegovim rečima, sve to se produžilo i na režim Slobodana Miloševića, s tim što je uz sve to Služba državne bezbednosti formirala i specijalnu jedinicu za "državni terorizam" i likvidacije političkih neistomišljenika (JSO - čijih je više pripadnika na čleu sa komadantom Miloradom Ulemekom pravosnažno osuđeno na višedecenijske kazne zatvora zbog dva pokušaja ubistva Draškovića).
On je ocenio da je dobro što je na čelu Bezbedbosno informativne agencije BIA čovek koji se i sam borio protiv Miloševioćevog režima, Saša Vukadinović, istovremeno podsećajući da se moraju sprovesti korenite reforme i u toj službi.
Homen pak smatra da je nesprono otvaranje dosijea i otkrivanje imena doušnika političkih žrtava sačinjenih do 5. oktobra 2000. godine, ali da treba biti mnogo oprezniji kada se radi o potonjem periodu, jer je potrebno zaštiti ljude koji rade za BIA u funkciji borbe protiv organizovanog kriminala.
Državni sekretar je istakao da je najvažnije što sada postoji politička volja da se ovo pitanje ozakoni s tim što bi trebalo pronaći odgovarajuće modaltete o tome koje dosijee i na koji način predstaviti javnosti.
Ukazujući da sada postoji politička volja za donošenje Zakona Homen je izrazio danas očekivanje da će on naći u parlamentu do kraja godine.
"Taj zakon je jedan od uslova za približavanje Evropskoj uniji, jer je pitanje otvaranja dosijea pitanje poštovanja osnovnih ljudskih prava i uloge države u tome", rekao je Homen.
Predlog zakona koji je sastavio Srpski pokret obnove (SPO) i koji će u Skupštini biti njegov predlagač, prema Homenovim rečima, potrebno je prethodno da bude usaglašen u svim relevantnim institucijama kako bi sadržao najbolja moguća rešenja primenljiva u praksi.
Cilj Predloga zakona koji je sastavio SPO je da se građanima, ovlašćenim predstavnicima grupa građana ili organizacijama i njihovim pravnim sledbenicima omogući pristup podacima koje su o njima vodile službe bezbednosti.
Pored toga, ideja je da se građani zaštite od zloupotreba prouzrokovanih korišćenjem podataka koje su prikupile službe bezbednosti, da se omogući rehabilitacija žrtava, razjasne sudbine nestalih i umrlih građana, kao i da se obezbedi diskontinuitet u odnosu na raniji period vladavine autoritarnih režima i da se rasvetle zločini.
Dosije je podatak, odnosno zbirka podataka koje su službe bezbednosti vodile o građanima, grupama građana i organizacijama, bez obzira na formu u kojoj su vođene. Dokument je svako materijalno sredstvo, video i audio zapis, papir na kome je memorisan ili zapisan podatak koji čini sadržinu dosijea.
Ne smeju se narušavati prava trećih lica i otkrivanje ličnih podataka o njima. Dopuštenje da takvi podaci budu dostupni javnosti mogu dati samo ta treća lica i njihovi zakonski naslednici, navodi se u predlogu zakona.
Takođe, svako ima pravo da uzme svoj dosije ili deo dosijea ili da zatraži da se uništi njegovom prisustvu.
Komisija koja odlučuje o dosijeima, prema Predlogu zakona, sastoji se od sedam članova koji se biraju u Skupštini, a predlažu ih nevladine organizacije, Arhiv Srbije, Vlada Srbije i Vrhovni kasacioni sud.
