Izvor: Blic, 30.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američko OK za Srbiju
Američko OK za Srbiju
Jučerašnja odluka šefova država NATO na samitu u Rigi da Srbija, uz BiH i Crnu Goru, bude primljena u program 'Partnerstvo za mir' rezultat je odluke Sjedinjenih Američkih Država da podrže demokratske vlasti u Srbiji. Da li će slično učiniti i Evropska unija i naći način da sa Srbijom bar uslovno nastavi pregovore, znaće se već za nedelju dana, tvrde sagovornici 'Blica'.
Ulazak u 'Partnerstvo za mir' značajan je momenat jer pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je Srbija napredovala i reformama u vojnom sektoru. Zbog toga što se u NATO odlučuje konsenzusom, a u EU većinom glasova država članica, bar još nedelju dana treba čekati na bilo kakav znak iz EU, kaže za 'Blic' Tanja Miščević, šef vladine Kancelarije za pridruživanje EU.
- Još je rano prognozirati kakav će efekat ovo imati na dalje pregovore sa EU. Očigledno je da su SAD presekle celu stvar i dale zeleno svetlo, posle čega su to podržale i ostale zemlje. Kada je reč o EU, ne treba se zavaravati da će ova zajednica odustati od zahteva za punom saradnjom s Tribunalom. Pitanje je samo da li će ostati pri beskompromisnom stavu ili će se ići na nastavak pregovora sa Srbijom uz uslov da ti pregovori mogu biti prekinuti ako ne bude pune saradnje - objašnjava Miščević.
Prve evropske reakcije na prijem Srbije u PZM bile su pozitivne uz naglasak na to da je neophodno dokrajčiti saradnju s Tribunalom. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske ocenilo je da je odluka NATO 'pozitivan znak kojim je upućen pozitivan signal i ohrabrene reforme'. I predstavnik za štampu britanskog premijera Tonija Blera saopštio je da je Britanija promenila stav jer je interes 'da Srbija ide u dobrom pravcu'. Zvanična Moskva nije iznenađena pozivom Srbiji. 'Ta odluka ne predstavlja iznenađenje, očekivali smo je', izjavio je predstavnik službe za informisanje ruskog MIP Andrej Krivcov.
Podrška pred izbore
Visoki predstavnik EU Havijer Solana juče je snažno pozdravio odluku lidera NATO kao 'još jedan važan korak u naporima zemalja zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti' i pridruže se EU i NATO.
Lideri NATO su juče od Srbije i BiH zatražili punu saradnju s Hagom. Na kraju dvodnevnog zasedanja, čelnici NATO su konstatovali da bi članstvo tri zemlje bilo važno za stabilnost u regionu. Međutim, generalni sekretar Jap de Hop Shefer izjavio je da će NATO 'nastaviti pritisak na Srbiju oko saradnje s Tribunalom'.
Konkretno, ulazak u 'Partnerstvo za mir' ne znači i pristup novcu, već dokaz da je izvršen dovoljan nivo reforme i civilne kontrole vojske. Međutim, sama odluka šefova NATO jeste vid podrške demokratskim snagama u Srbiji.
- Prvi put nema sistema 'štap i šargarepa', što je dobar signal. Ovo će mnogo značiti stranim investitorima jer je međunarodna zajednica dala znak da poštujemo njihov sistem i pravila igre - prva je procena Vladana Živulovića, predsednika Atlantskog saveta u Srbiji. Potvrda reformi
Iako pozitivan pomak u evropskim integracijama, ulazak u PZM neće mnogo popraviti poziciju Srbije u pregovorima oko Kosova, najvećim delom jer je došao prilično kasno, tvrdi Živulović.
- Da smo pre tri ili pet godina ušli u ovaj program, sada bismo bili članovi NATO. A u NATO se o svemu odlučuje konsenzusom. To bi značilo da bismo ravnopravno diskutovali o Kosovu i na našu stranu bi sigurno stale zemlje poput Španije. S obzirom na to da su pregovori o statusu Kosmeta pri kraju, samo će nam ispostaviti račun koji sigurno neće biti totalno nepovoljan po nas, ali da smo članica NATO, mogli bismo da dobijemo daleko više nego što ćemo sada dobiti - objašnjava Živulović.
Ulaskom u PZM Srbija je dobila potvrdu za kvalitet vojnih reformi, kaže Bojan Dimitrijević, savetnik predsednika Srbije.
- Za razliku od članstva u NATO, PZM je kao švedski sto, po sistemu - uzimajte samo ono što vam se dopada. Za vojsku to znači učešće u regionalnim i svetskim paketima, ali generalno, to je potvrda da je naš vojni sistem usklađen sa svetskim standardima - zaključuje on.
Ministar odbrane Zoran Stanković misli da 'ulazak u PZM neće uticati na rešenje za Kosovo, jer je rešenje statusa politički problem'.
Ovo učlanjenje odraziće se na povećanje standarda građana, naglašava Snežana Samardžić, pomoćnik ministra odbrane.
- To se neće desiti odmah, već za šest meseci do godinu dana. U prvim godinama očekuje se da će taj priliv investicija biti meren milijardama evra - kaže ona.
Ovo učlanjenje, kako objašnjava Zdravko Ponoš, zastupnik načelnika Generalštaba, 'otvara i pristup našoj vojsci fondovima za školovanje oficira u centrima NATO'.
N. M. Jovanović - T. Nikolić-Đaković Koštunica: Ovim ćemo sačuvati Kosovo
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da će ulaskom u PZM 'celovitost Srbije biti očuvana i da će Kosovo ostati u okviru Srbije sa odgovarajućom suštinskom autonomijom'. Ovaj čin za premijera je 'važan i u pogledu procesa evropskih integracija jer pokazuje da se taj proces nastavlja i da je svako suprotstavljanje ili njegovo uslovljavanje pogrešno'. Del Ponte razočarana
Glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte 'iznenađena je i razočarana' odlukom NATO, izjavio je njen predstavnik Anton Nikiforov. 'Tužiteljka je vrlo iznenađena odlukom o kojoj nije bila konsultovana. Ona je razočarana, zato što ispada da je Srbija nagrađena za nesaradnju s sudom', rekao je on. Tadić: Odlična vest
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je prijem Srbije u PZM kao 'odličnu vest za građane, vojsku i državu' i naglasio da Srbija mora da okonča saradnju s Hagom. 'Možemo reći svima koji žele da otvore nova radna mesta i obezbede bolji život za naše građane da Srbija jeste u ‘Partnerstvu za mir’ i da je to pouzdana bezbednosna garancija za investicije', istakao je on. Drašković: Put ka EU
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izrazio je očekivanje da će prijem u PZM otvoriti vrata za nastavak pregovora sa EU. 'To je i jasna poruka retrogradnim političkim snagama u Srbiji da povratka u prošlost neće biti', rekao je Drašković. Šturanović: Višestruko korisno za Crnu Goru
Crnogorski premijer Željko Šturanović ocenio je da je prijem Crne Gore u PZM višestruko koristan iz bezbednosnih, političkih i ekonomskih razloga.
