Izvor: Politika, 08.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biro rada kao sigurna kuća
U Kragujevcu nema nezaposlenih koji odbijaju poslove koji im se ponude preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ali je mnogo onih koji daju otkaze već posle dva-tri meseca, kada vide šta sve za neveliku platu poslodavac traži od njih
Kragujevac – „Postanite deo našeg tima! Ako imate položen vozački ispit, umete da radite na računaru, govorite barem jedan strani jezik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imate godinu dana ranog iskustva i izraženu sposobnost komunikacije, onda ste vi čovek za nas!”
Citirani tekst je uvodni deo radio-oglasa kojim se traže zainteresovani za posao trgovačkog putnika „u oblasti prodaje kozmetičkih preparata”. Posle preslušavanja, neumitno se nameće pitanje: da li prodavac kozmetike, pa makar ona bila i visokokvalitetna, mora da poseduje sva nabrojana znanja i veštine?
– Poslodavci često nemaju ni približno definisan profil radnog mesta za koje traže popunu, ali zbog velike ponude na tržištu rada, odnosno velikog broja nezaposlenih, njima se otvara mogućnost da za poslove koje mogu da obavljaju osobe sa prosečnim obrazovanjem angažuju kadrove sa visokom stručnom spremom. Nije redak slučaj ni da se od uposlenog zahteva da obavlja više različitih poslova, pošto se poslodavcu to više isplati nego da angažuje dva ili tri radnika. U kragujevačkim firmama se tako dešava da knjigovođa ili komercijalista istovremeno obavlja i sekretarske poslove – kaže za naš list Ljiljana Petrović, direktorka kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, dodajući da je i pored tako nametnutih „pravila igre” izuzetno retko da neko odbije posao koji mu je ponuđen posredstvom biroa rada:
– Međutim, mnogo je onih koji se posle dva-tri meseca, kada vide šta od njih traži poslodavac za mizernu platu, vraćaju na evidenciju nezaposlenih. Mi takve ne sankcionišemo i ne brišemo ih sa spiska, jer ne smatramo da oni spadaju u kategoriju onih koji su odbili ponuđeni posao. Imamo, na primer, veliki broj krojača, koji su nam se, da ne pominjem ime firme, požalili da više ne mogu da rade deset sati, a da mesečno primaju svega 20.000 dinara. Razgovarali smo i sa njihovim poslodavcem, ali on nam je rekao da je profit uglavnom sve što ga interesuje – objašnjava naša sagovornica.
U Kragujevcu je trenutno bez posla 24.500 ljudi (gotovo trećina radno sposobnog stanovništva), a na evidenciji za nezaposlene najviše je onih sa trećim ili četvrtim stepenom stručne spreme. Oni se, kaže naša sagovornica, najlakše zapošljavaju, ali i najbrže ostaju bez posla. Probleme, navodi Petrovićeva, imaju i najobrazovaniji Kragujevčani, pogotovo mladi.
Direktorka kragujevačke filijale NSZ ističe da mora da sazri svest da zakoni tržišta dominiraju i u oblasti zapošljavanja, da je permanentna edukacija i usavršavanje imperativ, kao i da svi koji traže angažman moraju da „zaborave na trajnu zaposlenost”.
Brane Kartalović
[objavljeno: 09/11/2009]
