Izvor: TvojPortal.com, 07.Mar.2012, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BILANS KNJIŽEVNIH NAGRADA U FRANCUSKOJ
U Parizu se svodi bilans lanjske sezone francuskih književnih nagrada .U centru pažnje je pitanje:u kojoj meri književe nagrade utiču na povećanje tiraža?
Francuzima je , zaista, kao malo kome drugom u svetu , stalo do književnoh nagrada.Stoga ih godišnje dodele ne manje od 1.150, a ako se uzmu u obziru i pobednici na raznim književnim konkursima , onda je godišnja žetva književnih nagrada u Francuskoj –komada 2000! Svake >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << godine se književne nagarde dodeljuju piscima romana, ali se ni u kom slučaju ne zaboravljaju i ne mimoilaze ni autori biografija, kuvara i sličnih kulinarskih dela.
Nagrade nastale na konkurentskoj osnovi Istorijski nove književne nagarde , koje su uz to i najznačajnije , su nastale na konkurentskoj osnovi :Renodo je u suparništvu sa Gonkurovom, Femina , čiji žiri čine samo žene-konkuriše svim „muškim“ nagradama.Retko se kad dešava da sve prođe bez pritužbi i osporavanja.
Polsednjih godina žirije mnogih nagrada sve češće kritikuju zbog neobjektivnosti : jer za one koji odlučuiju se ne bi moglo reći da su baš sasvim nezainteresovani,i da gledaju sa strane, nepristrasno, budući da su u žirijima sve sami pisci i izdavači.
Književne nagrade u zoni sumnjičenja za korupciju
Književne nagatrde su dospele čak i u „zonu rizika „ i nalaze se na spiskovima specijalnih službi za suzbijanje i borbu protiv korupcije : u publikovanim materijalima one su se našle odmah pored krupnih izdavačkih kuća koje gutaju male izdavače i brutalno krše pravila slobodne konkurencije u distribuci knjiga i snabdevanju knjižarskih mreža u kojima favorizuju izdanja iz svog kartela uvodeći monopol umesto slobodnog knjižarskog tržišta i konkurencije.
Traži se uvođenje moratorijuma na književne nagrade
Stoga će malo koga začuditi što se u nekim francuskim novinama mogu pročiati energični zahtevi da se uvede moratorijum na književne nagrade.Drugi pak mediji su preokupirani objavljivanjem uporednih podataka o prodaji knjiga , nagrađenih i onih koje nisu uspele da privuku naklonost nijedan od preko dve hiljade žirija koji svoim odlukama o nagradama izriču i tržišnu presudu nagrađenog dela.
Najbolje prošli prošlogodišnji Gonkurovi izabranici
Inače ,kad je o tome reč,od prošlogidšnjih laureata su u knjižarama najbolje prošli Gonkurovi iazabranici . Crvena traka sa natpisom „Gonkurova nagrada „( Prix Goncourt ) već je uknjižila od prodaje 3 miliona evra .
Zarada od romana Mari Nadjaj“Tri žene „ ( Marie NDiaye :Trois Femmes) dobitnika „Gonkura „ za 2009. iznosila je 4,4 miliona evra , ( račun se po pravilu svodi nakon tri meseca posle dobijanja nagrade.)
Za nekog ko se redovno „mota po knjižarama „ , traka „Gonkura „ znači:može kupiti i ne gledajući.To se pravilo može primeniti i kad su u pitanju neke druge književne nagrade pa se dela laureati „ne gledajući“ uzimaju ,svejedno kome rodu pripadala-beletristici ili estetskoj prozi .
Aktuleni bilansi nagrađenih dela
Delo aktulenog laureata Aleksisa Ženina „Francuska umetnost ratovanja „ ( Alexis Jenni:L’art frnacais de la Guerre ) zaradilo je 2,8 miliona evra.Na drugom mestu po zaradi je nagrada koju dodeljuju čitateljice ženskog časopisa Elle ( Ona ): zahvaljujući njihovoj pomoći prodaja „Posluge „ Ketrin Stoket dostigla je 1,4 miliona evra . Na trećoj poziciji je nagrada Renodo , biografija „Limonov“ iz pera Emanulea Karere( 1, 2 miliuona ). Za životipis ruskog pisca, disdenta i političara Edvarda Limonova autor Karer je dobio i „Nagardu nagrada „ kojom je ozvainčen najbolji laureat sezone.
Nagrade „Femina „ i „Gonkur liceista „ smatraju se „ najstabilnijim” : prodaja dela njihovih laureata ne donosi ispod 500-700 hiljada evra .U celini uzevši , francuske književne nagarde garantuju prodaju samo u dva sluačaja :ili kad je dobitnik već bio poznat čitaocima,ili kad su se izdavači već odranije pozabavili plasiranjem njegovih knjiga .
Moguće je naići i na suprtini primer : da se knjiga posle dobijanja nagrade slabije prodaje nego pre.I za to razlozi mogu biti različiti. Na primer knjiga „Kraj Francuske „ (Le Fin de Francais )osnivača Socijalstičke partije Francuske , bivšeg minstra unutrašnjih poslova Žan- Pjera Ševenmana (Jean-Pierre Chevenement) bila je u 2011. g. proglašena za „najbolju političku knjigu godine „.Pad prodaje objašnjava se time što je knjiga bila tačka na kairjeru već u javnosti dobro poznatog političara. Ili drugi primer: prodaja romana Nikole Farge „Videćeš ti „posle dobijanje nagarde „Telerama „ opala je za 62 hiljade evra.
Branko Rakočević
