Izvor: Politika, 21.Dec.2012, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodat simbol američkog kapitalizma
Njujorška berza, stara više od dva veka, za osam milijardi dolara prelazi u ruke glavnog konkurenta iz Atlante
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Njujorška berza (zvanično „Njujork stok iksčendž” – NYSE), jedan od najvećih simbola američkog kapitalizma na Volstritu, posle 220 godina samostalnog postojanja prelazi u ruke glavnog rivala, „Interkontinental iksčendža” (ICE) iz Atlante.
Transakcija je teška >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osam milijardi dolara, a akcionari Njujorške berze dobiće premiju od 37 odsto u odnosu na berzansku vrednost njihovih uloga u sredu. Iako po formi kupoprodaja, u ovom slučaju više je reč o fuziji dva berzanska biznisa, u kojem se mlađi pokazao kao snalažljiviji u novim vremenima od starijeg.
Kupac je naime osnovan tek 2000. „Interkontinental iksčendž” se specijalizovao kao produktna berza na kojoj se prvenstveno trguje „fjučersima” – budućim cenama sirovina kao što su ugalj, sirova nafta i derivati, struja, kafa, pamuk, šećer... Njujorška berza, poznata po svojoj velikoj dvorani čiji radni dan počinje i završava se zvonom i po nadvikivanju prodavaca i kupaca, pre svega je mesto na kojem se trguje akcijama.
U poslednje dve decenije, otkako su se zahuktale informatičke tehnologije, posao su od ljudi uglavnom preuzeli kompjuteri, a brzina je postala odlučujući faktor. Berzansko poslovanje je postala globalna luda trka koja se trči neprekidno, zbog različitih vremenskih zona u kojima se posluje.
Njujorška berza je u toj trci počela da zaostaje. Kompjuteri su skresali provizije, a bankari su u opticaj pustili visokoprofitne (ali rizične) derivate, na kojima se veliko bogatstvo stiče brzo, a ponekad još brže gubi. Glavni pokretač kapitalizma – pohlepa – učinio je međutim da princip „ko reskira taj dobija” postane preovlađujući, ali problem Njujorške berze je bio što su proviziju iz trgovine ovim papirima uzimali drugi.
Njujorška berza je u poslednjoj dekadi svoju reputaciju okrnjila i skandalima, ali značaj joj je pre svega opao zbog toga što je brza elektronska tehnologija eliminisala potrebu za živim posrednicima u berzanskim transakcijama. Trgovina akcijama je postala manje profitabilan i prema tome manje privlačan biznis, pa je shodno tome palo i učešće „Velike table” (drugo ime za Njujoršku berzu) u ukupnom prometu akcija: njen udeo se sveo samo na 11 odsto.
Uz to, pojavila se i žestoka konkurencija oličena u berzi „Nasdak” , koja je osnovana 1971. kao prva elektronska berza sveta. „Nasdak” je, u partnerstvu sa „Interkontinental iksčendžom”, pre dve godine pokušao da kupi Njujoršku bezu, ali je taj pokušaj sprečila ovdašnja antimonopolska komisija. Tada ponuđena cena bile je 11 milijardi.
Novi dil neće naići na takvu vrstu prepreke, pošto se poslovi kupca i kupljenog u ovom slučaju ne preklapaju.
M. Mišić
objavljeno: 21.12.2012.
Pogledaj vesti o: Nju Jork
