Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2015, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Elektronska aukcija nacionalnih "besmrtnika"

Međunarodno priznanje Kosova biće daleko bolnije za Hrvatsku, nego za Srbiju, govorilo se uoči bombardovanja Beograda, 24. marta 1999. godine. Kad su prvi NATO bombarderi krenuli iz italijanske baze Aviano, kao punkt za navođenje poslužio im je slavni "Kosi toranj"u Pizi, remek-delo renesansne arhitekture i fizike i jedna od mnogobrojnih metafora kulturne baštine, danas politički i akademski olako prostituisane, "latinske imperije".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Petnaestak godina kasnije, zaboravljeni glasovi balkanskog proročišta zloćudno su odjeknuli geografskim i akademskim prostorom post-Jugoslavije. Povod je opet bilo Kosovo, tema kojom se deo hrvatskog društva koji voli da ga zovu "inteligencija", bavi u senci predstojećih izbora za nacionalni parlament u Zagrebu.

Da li će Kosovo na zasedanju generalne skupštine UN-a u prvoj nedelji novembra postati punopravan član svetske organizacije, ovde je daleko važnije od izbornih rezultata i "crnokošuljaškog" pokreta Branimira Glavaša kome se danas javno udvaraju i levica i desnica "mitleuropske Hrvatske".

Zahvaljujući internetu, deo šaroliko odabrane domaće akademske elite dobio je priliku da odlučuje o tome ko i zašto vređa predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, neurohiruga Vladimira Kostića i zabranjuje mu da javno kaže šta misli o statusu Kosova i stanju nacije u susednoj Srbiji. Svi koji su u Hrvatskoj dobili e-poštu za odbranu predsednika SANU od državnih vlasti sopstvene zemlje, našli su se u nedoumici.

Ako potpišu, zauvek će na internetu ostaviti trag svoga imena i prezimena, a pitanje je, kalkulišu u ovdašnjim akademskim kuloarima, "kako će se još završiti stvar s tom 'šiptarskom državom'".

Da bilo koji građanin bilo koje zemlje, pa tako i predsednik SANU dr. Vladimir Kostić ima pravo na sopstveni stav bez državne represije, jasno je samo po sebi. "Drveni advokati" koji svoje akademsko mišljenje traže u ponoćnom telefoniranju na relaciji Zagreb-Beograd-Novi Sad, ne samo da su nepotrebni, nego su građanski krajnje neukusni. Da se i ne govori o tome da su loše obavešteni, jer su propustili nekoliko salonskih "trač-seansi".

Akademik Vladimir Kostić ostavio je ovu "monetu za HAZU - SANU" potkusurivanje iza sebe, daleko ranije no što je hrvatski "trust mozgova" stavio na vagu svoje "domoljublje" i "akademsku čast". Nezavisno od "nacionalnog konsenzusa" koji je akademik Kostić postigao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem, a koji je praktično dezavuirao 334 potpisa na pravo na "lični stav" predsednika SANU, neke su činjenice nepobitne.

Nekadašnja Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti (JAZU) koja je za 50 hiljada forinti sredinom 19. veka osnovana primopredajom pomenute svote između slavnog slavenofila Josipa Jurja Štrosmajera i tadašnjeg hrvatskog bana Josipa Šokčevića, tih je godina imala 16 redovnih članova, a danas ih je 160. Nijedan od "staromodnih akademika" tada nije smatrao da treba da pokazuje pesnice susedima, uređuje teritorijalno stanje njihove države ili  potpisuje peticiju za uvođenje pozdrava "Za Dom spremni", kao što to čine neki današnji akademici Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Da se i ne govori da su se akademici i svi koji takvom statusu teže, nekada potpisivali naliv-perom, a ne svojim "bolonjskim titulama".

Što se dnevnopolitičkog konteksta nacionalnih akademija nauka i umetnosti tiče, korisno je imati na umu da je Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti na čelu sa aktuelnim predsednikom, onkologom, dr. Zvonkom Kusićem, još 1994. godine uspostavila bilateralne odnose sa Akademijom nauka i umetnosti nekadašnje savezne autonomne pokrajine Kosovo, bivše SFRJ. Uz bilateralnu naučnu saradnju sa akademijama Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije, pitanje zašto braniti prava predsednika jedine Akademije nauka i umetnosti s prostora bivše SFRJ sa kojom  NIJE uspostavljena naučna saradnja, odgovor se nameće sam po sebi.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...