Izvor: Politika, 03.Apr.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni rat na Arktiku
Norveška ministarka odbrane kaže da se Rusima ne može verovati dok iz Rusije poručuju da je NATO „kancerogeni tumor”
Sevaju varnice na severu Evrope – Oslo u Moskvi sve češće vidi starog neprijatelja iz epohe pre pada Berlinskog zida, a Rusija u Norveškoj isključivo članicu najjačeg vojnog saveza koji joj je stao na ukrajinski žulj.
„Nejasno je šta su ruske namere”, kazala je nedavno norveška ministarka odbrane Ine Eriksen Soreide podvlačeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da njena zemlja mora bolje da se pripremi za „izazove”, posebno na Arktiku, gde obe zemlje demonstriraju silu i vrše manevre.
Reporter „Njujork tajmsa” otišao je u arktički deo Norveške i javio da se tamo trupe ponašaju kao da je obnovljen hladni rat. Vojna baza Bodo, koja je za vreme ideološkog sukoba Istoka i Zapada služila za špijuniranje sovjetskih aviona, bila je gotovo napuštena kada je rasformiran SSSR, da bi danas odatle avioni ponovo poletali i fotografisali ruske borbene letelice. Tamošnji komandant kaže da su njegovi sunarodnici isuviše „bogati, debeli i srećni” da bi shvatili opasnost i da se stvari tek sada zapravo „vraćaju u normalu”, sa Norveškom i Rusijom na jasno suprotstavljenim stranama. Njegov kolega poručuje da je situacija gotovo identična onoj iz osamdesetih, kada je on počinjao karijeru „loveći” sovjetske avione. Posle pauze izazvane kolapsom komunizma i ekonomije, Rusija i njen predsednik Vladimir Putin ponovo su spremni da pokazuju silu, smatra norveški general.
Norveška je prošle godine presrela 74 ruska vojna aviona. Pre deset godina u blizini norveške granice bilo ih je znatno manje – jedanaest. Oslo troši manje od dva odsto BDP-a na vojsku, koliko NATO zahteva od svojih članica, ali će ove godine povećati vojni budžet za 3,3 odsto. Jens Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantskog saveza i bivši norveški premijer, kazao je da NATO treba da brine ne samo zbog sve većeg ruskog ulaganja u naoružanje – kada je Putin prvi put došao na čelo Kremlja Rusija je trošila 9,2 milijarde dolara na armiju, a danas deset puta više – već i zbog činjenice da je „Rusija voljna da upotrebi silu” i „zastrašuje susede”. Moskva uzvraća istom, hladnoratovskom retorikom, pa Dmitrij Kiseljev, direktor državne novinske agencije Rosija sevodnja, naziva zapadnu alijansu „kancerogenim tumorom”, a ruski ambasador u Kopenhagenu poručuje da će danski ratni brodovi „biti meta ruskog nuklearnog oružja” ako se Danska priključi sistemu raketne odbrane NATO-a. Rusija je pojačala letove na Arktiku, izvodi manevre u blizini granice sa članicama alijanse, modernizuje nuklearne podmornice na severu zemlje i ponovo otvara sovjetsku bazu u blizini Finske. Sa druge strane, NATO vojnim vežbama na Baltiku umiruje zemlje ove regije poručujući im da će ih SAD braniti u slučaju ruskog napada.
Sukob više nije tako nezamisliv kao što je bio posle sloma komunizma i dolaska ere apsolutne prevlasti Zapada. Ju Nesbe je odbijen kada je pre nekoliko godina predložio seriju o ruskom osvajanju Norveške, jer je televizija smatrala da niko ne bi poverovao u takav zaplet. Producenti su se u međuvremenu predomislili i počeli da snimaju seriju „Okupirani”, zasnovanu upravo na ideji poznatog norveškog pisca.
Analitičari se spore oko toga da li je stari sukob između Zapada i Rusije obnovljen, ali je popularna kultura već proglasila povratak hladnog rata.
-------------------------------------------------------------------
„Tajms”: Rusi prete atomskim bombama
Moskva je zapretila da će upotrebiti nuklearnu silu da bi branila Krim i odvratila Severnoatlantski savez od gomilanja vojske na Baltiku, javio je britanski „Tajms” pozivajući se na beleške jednog američkog zvaničnika koji je prisustvovao prošlomesečnom sastanku sa ruskim generalima.
Rusi su tokom susreta sa zapadnjacima tvrdili da će na pojačani broj trupa alijanse u Litvaniji, Letoniji i Estoniji reagovati „spektrom od nuklearnih do nevojnih odgovora”. Pozivajući se na iste izvore, list iz Londona piše da bi zapadno naoružavanje Ukrajine za Kremlj bilo „dalje širenje NATO-a prema ruskim granicama” pa bi podrazumevalo „snažan odgovor”. Prema procenama Amerikanaca, Moskva bi mogla da destabilizuje baltičke zemlje, u kojima, baš kao i u Ukrajini, živi veliki broj Rusa. SAD smatraju da Kremlj tamo neće poslati vojsku niti da će naoružati baltičke Ruse, ali da će ih verovatno podbuniti tako da „NATO-u ne pruži izgovor da rasporedi trupe”. Ako bi do toga ipak došlo, smatralo bi se da je NATO saučesnik u napadu na populaciju koja govori ruskim jezikom, a što bi, zaključuje ova analiza, bila situacija još opasnija od one u Ukrajini.
J. Stevanović
objavljeno: 03.04.2015.
Pogledaj vesti o: Moskva
