Izvor: Politika, 05.Mar.2012, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvar hijeroglifa predstavljen u punom sjaju
„Britanski muzej” je šesti od 12 tomova edicije „Veliki svetski muzeji” koja predstavlja najpoznatija umetnička dela sveta
Prava ljudska lobanja sa maskom strašnog astečkog boga Teckatlipoka jedan je od eksponata koji svake godine u Britanski muzej u Londonu privuku pet i po miliona ljudi.
Najnovija knjiga posvećena ovom hramu kulture i njegovim umetničkim delima je „Britanski muzej”, šesti od 12 tomova u okviru edicije „Veliki svetski muzeji”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Mesto na kojem se sreću stare civilizacije i njihovi artefakti izabrano je da predstavlja svetsku kulturu, rame uz rame sa Ermitažom ili Luvrom, koji su takođe deo edicije. U italijanskom originalu, knjiga obuhvata 36 muzeja, ali je „Službeni glasnik” izabrao da čitaocima predstavi trećinu.
– Gledali smo da budu zastupljeni svi značajni umetnički pravci i umetnici, ali je edicija, ipak, pre svega evropska – kaže Petar V. Arbutina, izvršni direktor Izdavaštva knjiga i časopisa u „Službenom glasniku”.
– Ovo je osnovna kolekcija, namenjena ljubiteljima umetnosti koji obnavljaju gradivo, ali i onima koji će putem knjige obići svetske muzeje.
„Britanski muzej”, priređivača Luke Mocatija, donosi reprodukcije eksponata i objašnjava kada su i gde nastali i kako su završili u Londonu. Između ostalih, pomenuta su dela paleolitske, sumerske, starogrčke, rimske, keltske, vizantijske, koptske, indijske i persijske kulture.
Istoričar umetnosti Marko Karminati napisao je u predgovoru knjige da Britanski muzej stalno proširuje zgradu, dopunjuje zbirku i brine o delima ne ostavljajući ih „na nemilost zubu vremena”. Čitaocima skreće pažnju na kamenu ploču iz Rozete uz pomoć koje je Šampolion dešifrovao hijeroglife. Objašnjavajući koliko je mala nadgrobna ploča, dugačka oko metar i široka 70 centimetara, važna za Britanski muzej, Karminati kaže da je ona ključ za razumevanje egipatske civilizacije. Kamen sa hijeroglifima otkrili su Napoleonovi vojnici 1799. pored gradića Rozete.
„Napoleon je odmah naredio da se premaže štamparskom bojom, i da se otisak pošalje u Evropu, svim naučnicima zainteresovanim za dešifrovanje natpisa”, kaže Karminati.
Dodaje da su Englezi došli do kamena iz Rozete 1801. i prebacili ga u London, ali da je značenje hijeroglifa odgonetnuo Francuz – Žan Fransoa Šampolion:
„Posle dvadesetak godina predanog rada na dešifrovanju trojezičnog teksta... najzad je 1822. razrešio sve nedoumice oko egipatskog zapisa, došavši do zaključka da hijeroglifi imaju alfabetsku, slogovnu i ideografsku vrednost.”
Shodno mestu koje je zauzela u muzeju, egipatska kultura je podrobno obrađena i u knjizi. Priređivač je, međutim, predstavio reprodukcije i objašnjenja koja idu i uz remek-dela ostalih civilizacija. Britanski muzej ponosi se zbirkom u kojoj su i: grčka amfora sa figurom Ahila, skulptura tri grčke boginje (skinuta sa Partenona), keltski vrčevi iz istočne Francuske (400. godine p. n. e.), rimski svadbeni kovčeg kao deo devojačke spreme (380. godina), bronzana figura indijskog boga Šive, vizantijska ikona svetog Đorđa, afrička rezbarija od slonovače, kao i pomenuta lobanja sa maskom astečkog boga.
Na kraju vodiča je i reprodukcija drvoreza Kacušike Hokusaija (1760–1849) koji je, uz korišćenje samo dve boje, crne i sive, dočarao spiritualnost planine Fidži. Pre nego što će sa ovim japanskim umetnikom završiti „turu”, „Britanski muzej” ne propušta priliku da o jednom eksponatu ispriča detektivsku priču. Reč je o šahovskim figurama na kojima se prepoznaju likovi kralja i kraljice, lovaca, pešaka, konjanika i piona, ali za koje se ne zna kako su završile u kutiji zatrpanoj peskom na škotskom ostrvu Luis, gde su pronađene u 19. veku. I pored muzejskog istraživanja i pretpostavke da su nastale u Skandinaviji u 12. veku, misterija šahovskih figura nije rešena, pa su kustosi pored njih napisali „Norveška umetnost” i iza toga stavili znak pitanja.
-------------------------------------------------------------
Od Sankt Peterburga do Beča
Dosad je objavljeno prvih šest naslova, a na lista svih knjiga iz edicije su: „Ermitaž” (Sankt Peterburg), „Luvr” (Pariz), „Galerija Akademije” (Venecija), „Stara pinakoteka” (Minhen), „Rejksmuzeum” (Amsterdam), „Britanski muzej” (London), „Arheološki muzej” (Atina), „Ufici” (Firenca), „Nacionalna galerija umetnosti” (Vašington), „Prado” (Madrid), „Egipatski muzej” (Kairo) i „Umetničko-istorijski muzej” (Beč).
J. S.
objavljeno: 05.03.2012.
Pogledaj vesti o: London
