Izvor: Politika, 28.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teksašani za otcepljenje
Iz „tvrđave republikanaca” Beloj kući podneta secesionistička peticija sa zasad 117.000 potpisa, koja je podstaknuta Obaminim reizborom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Izbori su prošli, Barak Obama je pobedio, ali kao što se i očekivalo, nisu svi srećni zbog toga. Rezultat tih frustracija, nije teško pogoditi koje političke orijentacije, jesu peticije iz čak 12 federalnih država – da se izdvoje iz SAD.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Tako bar pokazuje sajt Bele kuće na kome svako može da sastavi neku peticiju sa konkretnim zahtevom predsedniku, odnosno vladi, koja je dužna da na taj zahtev odgovori samo u slučaju da je podržan sa najmanje 25.000 potpisa. U ovom momentu, to je uveliko, sa 117.560 digitalnih potpisa, prebacila peticija kojom se traži da se „državi Teksas dozvoli da se mirno izdvoji od Sjedinjenih Američkih Država i stvori sopstvenu novu vladu”.
Teksaski nacionalizam nije inače nova stvar, secesionistički impulsi takođe. Reč je, uostalom, o jednoj od samo dve države koje su pre ulaska u uniju bile nezavisne, (druga su Havaji). Teksaska Republika je suverena i međunarodno priznata bila od 1836. do 1845, a secesijom se već jednom opekla: 1861, na samom početku građanskog rata, Teksas se pridružio Konfederativnim Državama Amerike i posle pobede unionista vratio se u staro okrilje.
Danas je bastion republikanaca i američkog konzervativizma. Mit Romni je tamo pobedio veoma ubedljivo, dobio je 57,2 odsto ili 4,55 miliona glasova, prema Obaminih 41,4 odsto i 3,29 miliona.
Teksas je inače geografski najveća država na kontinentalnom delu SAD (veća je samo Aljaska). Zauzima 696.241 kvadratnih kilometara (oko osam puta je veći od Srbije) i ima 26 miliona stanovnika.
Ekonomski, po bruto nacionalnom proizvodu, rame uz rame je sa Rusijom, sa kojom mu je zajedničko i što su energetske velesile. Na planetarnoj skali, kao nezavisna država, bio bi 14. po ekonomskoj snazi.
Uprkos svemu, peticija za secesiju je „konzervativna fantazija”, smatra Sanford Levinson, profesor prava upravo sa Univerziteta Teksasa, u glavnom gradu države, Ostinu. „Kad se uzme u obzir istorija SAD, ovo ipak nije komično”, citiran je ovaj profesor u analizi onlajn portala novinske kuće „Meklači”. „Ustav je u ovom pogledu neprecizan, može da se tumači i ovako i onako.”
Levinsonov kolega sa Jela Akil Rid Amar tvrdi, međutim, suprotno. „Ustav secesiju ne pominje direktno, ali u nekoliko odredbi stavlja do znanja da tako nešto nije moguće i da bi bilo ravno izdaji. U Ustavu je više puta naglašeno da kad ste kao država u uniji, onda ste njen deo. Ako neko hoće da se izdvoji, to svakako sme, jedino što pri tom sa sobom ne može da ponese zemlju i vodu. Postoji pravni način za secesiju – to se zove emigriranje. Mogu da odu u Kanadu.”
Na sajtu teksaskih „secesionista” navodi se odredba iz ustava države usvojenog 1876, po kojem je „Teksas slobodna i nezavisna država”. U njoj je „sva politička moć neodvojiva od naroda... koji ima neotuđivo pravo da menja svoju vlast na način koji smatra odgovarajućim”.
Ali na istom sajtu, u odeljku „pitanja i odgovori”, na ono glavno – da li je Teksas zreo za secesionistički pokret” – odgovor glasi da „verovatno još nije”, jer „Teksašani nisu više onako prekaljeni i slobodarski ljudi kao što su bili nekad”. Dodaje se zatim da su se i oni „kao i većina Amerikanaca srećno pomirili sa postojanom krađom njihovih prava i imovine koje nezakonitim propisima vrši vlada SAD”. Štaviše, dodaje se na kraju ovog odgovora, „veruju i da su Sjedinjene Države demokratija”.
Brza pretraga po internetu pokazala je da secesiju promoviše bar šest organizacija. Što se tiče vlasti u Ostinu, guverner Rik Peri, koji u ovom izbornom krugu nije uspeo da se izbori za predsedničku nominaciju republikanaca, ne podržava peticiju, jer „veruje u veličanstvenost unije”, ali istovremeno „deli frustracije mnogih Amerikanaca prema federalnim vlastima”.
„Teksašani jesu tvrdoglavi, ali nisu glupi”, ocenjuje u svom tekstu na sajtu liberalnog političkog magazina „Nova republika”, Čak Tompson, inače autor knjige sa naslovom koji sve kazuje: „Bolje je bez njih: manifest severa za južnjačke secesioniste”.
Tompson smatra da bi nezavisna Republika Teksas bila zemlja „konzervativnih fantazija”: imala bi nejaku vladu sa minimalnim uticajem na privatne živote svojih građana, ekstremno slabe sindikate, zanemarljive poreze na prihode, dominantno hrišćansko stanovništvo, bez obaveznog socijalnog osiguranja, stroge društvene zabrane uključujući i one koje se odnose na homoseksualnost i apsolutnu slobodu nošenja oružja, čak i onog automatskog.
„Ovaj teksaski san u stvari nije san – takva država već postoji”, zaključuje Tompson. „Ime joj je Demokratska Republika Kongo.”
Milan Mišić
objavljeno: 28.11.2012.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
