Izvor: Southeast European Times, 08.Sep.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari BiH imaju priliku na izborima
Izbori u oktobru prilika su da se ponovo sastave delovi fragmentirane političke slagalice u Bosni i Hercegovini.
08/09/2012
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 8.9.2012.
Političari Bosne i Hercegovine imaju priliku da na predstojećim lokalnim izborima ostave po strani svoje razlike i posvete se dobijanju pristupa EU i pružanju podrške bezbednosti na Balkanu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Uprkos prošlosti, fragmentirana država se suočava sa mogućnošću da ponovo sastavi delove političke slagalice zemlje.
„Kriza je vrlo duboka i duga, tako da mislim da onome ko pronađe rešenje treba da damo Nobelovu nagradu za mir“, kaže Slavo Kukić, politički analitičar i profesor Univerziteta u Mostaru, u izjavi za SETimes.
Međutim, uprkos pozivima međunarodne zajednice, eksperata, građana, pa čak i samih političara, dve strane treba da pređu dug put da bi rešile urgentna pitanja zemlje na predstojećim oktobarskim izborima.
„Ako pratite medije, videćete da su izjave puno oštrije od onih devedesetih godina. Međunarodna zajednica se polako distancira od ove krize, što nije dobro jer je najdogovornija za mir u BiH. Obični ljudi ne proizvode nacionalne i političke tenzije, ali političari to čine“, rekao je Kukić za SETimes.
Prvog septembra Socijalistička internacionala -- svetska organizacija socijaldemokratskih, socijalističkih i radničkih stranaka, koju čini 161 politička partija i organizacija u svetu -- isključila je Savez nezavisnih socijaldemokrata predsednika Republike Srpske Milorada Dodika (SNSD) iz svog članstva.
Prošlog meseca je Dodik prekinuo saradnju svoje stranke sa Socijaldemokratskom partijom i tražio ostavku njenog predsednika Zlatka Lagumdžije sa pozicije ministra spoljnih poslova.
Radi se o Lagumdžijinom glasanju u korist rezolucije o Siriji u Skupštini UN. Dodik tvrdi da je Lagumdžija naložio predstavnicima BiH u UN da podrže rezoluciju, a da prethodno ne traže pristanak državnog tročlanog predsedništva.
Posle tih optužbi Lagumdžija je odgovorio Nebojši Radmanoviću, srpskom članu državnog predsedništva, u otvorenom pismu. „[Ja] nikada ne bih stao na stranku katastrofalne spoljne politike i glasanja protiv rezolucije za Siriju. Glasao sam na osnovu preporuke predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, koji me je informisao da je Predsedništvo BiH zauzelo zajednički stav prema Siriji prošle godine.“
Dušanka Majkić, potpredsednica SNSD, kaže da su političari BiH glavni krivci u političkoj krizi.
„Političke kombinacije i uzajamne optužbe pokazuju da politika u BiH nema svoju ideologiju i da jedino što političari žele jeste da ostanu na vlasti što duže“, rekao je Majkić za SETimes.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Asim Mujkić rekao je da je kriza prisutna u BiH 20 godina i da se samo pogoršava.
„Kada se od njih traži da obave određeni zadatak, političari odmah prebace odgovornost na drugog, koristeći oštru retoriku i izazivajući etničke tenzije, pa čak pominju i novi rat. Dodik je upravo primer takve retorike“, rekao je on.
Građani misle da bi političari trebalo da budu kažnjeni za takvo ponašanje.
„Umesto rešavanja problema ljudi, za šta dobijaju ogromne plate, političari će gledati kako da preuzmu što više zvaničnih funkcija. Niko od nas ne treba da učestvuje na sledećim izborima, jer ćemo samo dati legitimnost političarima da rade ono što žele“, rekao je stanovnik Sarajeva Almir Bekto, 41, za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
