Izvor: B92, Beta, Tanjug, 23.Apr.2010, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka zatražila pomoć EU i MMF-a
Atina -- Grčka je zatražila danas aktivaranje plana država evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda za finansijsko spasavanje te zemlje iz teške dužničke krize.
Grčki premijer Jorgos Papandreu kaže da tržišta nisu pozitivo odgovorila na grčke mere štednje i da je sad iz "nacionalne i preke potrebe" neophodno zatražiti pomoć. Spasilački paket nudi Grčkoj zajmove od drugih država evrozone u visini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << do 30 milijardi evra sa kamatom od pet odsto i oko 10 milijardi evra zajma od MMF-a.
"Od nacionalnog je značaja, i to je imperativ, da zvanično zatražim od naših partnera u Evropskoj uniji aktiviranje mehanizma podrške koji smo zajednički dogovorili", rekao je Papandreu.
On kaže da je vrtoglavi rast kamatnih stopa zapretio da poništi efekte bolnih mera štednje koje preduzima vlada. "Mi to nećemo dozvoliti. Naši partneri će odlučno doprineti da se Grčkoj obezbedi bezbedna luka koja će nam omogućiti da popravimo naš brod", rekao je grčki premijer.
Tržišta su konačno naterala Grčku da prihvati skupi paket za spasavanje, dan pošto je EU povećala svoju procenu grčkog budzetskog deficita a vodeća agencija snizila kreditni rang Atine. Dvostruki udar doveo je do novog podizanja troškova pozajmljivanja države čiji je dug 300 milijardi evra.
Grčka socijalistička vlada je ponavljala da će novac za plaćanje dospelih obaveza uzimati na tržištu i da neće posezati za paketom pomoći evrozone i MMF-a. Ali, na tržištu, ulagači traže neodrživo visoke kamate - od preko 8,7 odsto - za kupovinu grčkih državnih obveznica, pa su se istopili izgledi da bi Grčka mogla da prodje bez spasavanja.
Statistička agencija EU, Eurostar, revidirala je grčki budzetski deficit na 13,6 procenata bruto domaćeg proizvoda zemlje sa ranijih 12,9 odsto, i kaže da je moguće dodatno uvećanje za pola procenta.
Taj nivo zaduženosti je četiri puta veći od granice koju je postavila EU za 16 država koje koriste evro. Atina naglašava da cilj smanjenja deficita za najmanje 4 odsto u ovoj godini ostaje neizmenjen.
Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže da će Grčka dobiti finansijsku pomoć samo ako stabilnost evra bude ugrožena i ako Atina ponudi "kredibilan ekonomski program".
"Kada program bude predstavljen, Evropska komisija, Centralna evropska banka i MMF moraće da utvrde da li smo u situaciji da stabilnost evrau celini nameće odobravanje pomoći Grčkoj" , rekla je Merkelova i upozorila da Grčka mora da završi pregovore s MMF-om pre nego što se donese odluka o iznosu pomoći koja će joj biti odobrena.
Ona je istakla da iznos nemačke finansijske pomoći ne može biti preciziran dok ne budu okončani ti pregovori, kao i da će ona biti uslovljena "veoma strogim uslovima", uključujući tu i održiv plan štednje koji će biti pripremljen u razgovorima Atine i MMF-a. Angela Merkel je ipak ukazala da je pomoć Grčkoj neophodna, jer je nužno osigurati stabilnost evrozone.
MMF spreman da hitno razmotri zahtev Grčke
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan kaže da će ta finansijska institucija brzo postupati po zahtevu Grčke za aktiviranje zajedničkog plana evrozone i MMF-a.
"Spremni smo da hitno postupimo po tom zahtevu", rekao je Stros-Kan ubrzo pošto je grčki premijer Jorgos Papandreu zvanično zatražio pomoć MMF i država evrozone kako bi se omogućilo da Grčka što pre izadje iz dužničke krize.
Mudis: Niži kreditni rejting Grčke
Međunarodna kreditna agencija Mudis snizila je kreditni rejting Grčke na nivo A3 sa prethodnog A2 i ukazala na mogućnost daljeg smanjenja tog važnog pokazatelja. Odluka je doneta usled "značajnog rizika da se dug (Grčke) može stabilizovati samo na nivou koji je viši i u pogledu servisiranja troškovno zahtevniji nego što se ranije očekivalo".
Mala je verovatnoća da rejting ostane na nivou A3, ukoliko koraci vlade ne dovedu do povratka poverenja na tržištu i spreče druge negativne tendencije u grčkoj privredi, kažu u toj agenciji.
Ukupne dugove Grčke međunarodni eksperti procenjuju na više od 300 milijardi evra i tog dužničkog bremena vlada u Atini neće moći da se reši, prema svemu sudeći, bez zamašnih stranih kredita.
