Izvor: B92, 13.Okt.2011, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomsku SFRJ koče "naše glave"?
Beograd -- Saradnja u regionu može da bude veća. Ali da bi se to desilo, neophodno je prvo osloboditi se balasta prošlosti.
Prepreka ima, ali primećuje se da ima i volje da se one prevaziđu.
Zemlje regiona, koje zajedno čine tržište od 22 miliona ljudi, pojedinačno teško da mogu da se izbore sa rastućom konkurencijom iz EU.
Privrednici smatraju da je sazreo momenat da zajedničkim snagama i udruženi krenu i na treća tržišta.
Srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << investicije u zemlje SFRJ, prema podacima Privredne komore Srbije, iznose 1,5 milijardi evra. Hrvatska ulaganja kod nas, prema ranijim izjavama ambasadora ove zemlje u Beogradu Željka Kuprešaka, iznosila su oko 480 miliona evra. Uglavnom su to proizvodne investicije, najviše u poljoprivredu, a slede metalska i prerađivačka industrija, a nešto manje od 30 odsto čine investicije u usluge i trgovinu.
Na pitanje šta su glavne prepreke za veću regionalnu saradnju, Dejan Turk, predsednik uprave Si mobila i predsednik Udruženja menadžera Slovenije odgovara:
"One su u našim glavama. Pre 20 godina distancirali smo se jedni od drugih i sada je malo teže početi sa saradnjom. Imamo zajednički jezik, to je dobar početak. Infrastruktura, telekomunikacije, energetika su sledeći preduslovi za stvaranje jače saradnje. Sigurno je da je najvažnija razmena radne snage, a internacionalne kompanije imaju važnu ulogu u tome", kaže Turk.
Naš sagovornik kaže da ne moramo da čekamo na Evropsku uniju da bi međusobne investicije bile veće. Jer, iskustvo Slovenije govori da je dobro biti u Evropskoj uniji, ali ukoliko si mali deo nje, onda se tvoj glas slabo i čuje.
Integrisanje ekonomija u regionu je najbolji način da prevaziđemo istorijske prepreke i neslaganja koja su bila među zemljama. Posle godina i godina destrukcije, smatra Vojin Lazarević, predsednik Upravnog odbora „Rudnapa”, trebalo bi da počnemo da učimo da naš kreativni skup usmerimo ka konstrukciji.
"Postoje prepreke za ulaganja u regionu i one su vrlo često bazirane na istorijskim iskustvima. Nažalost, istorijska iskustva u regionu, i to relativno skoro, nisu bila dobra. Integrisanje infrastrukture i ekonomskih projekata na ovom prostoru je najbolji garant za buduću političku stabilnost. Evo primera - kada snabdevanje derivatima nafte poverite vašim komšijama, šaljete im poruku poverenja, a ne poruku nepoverenja i nesaradnje", kaže Lazarević.
Naravno, ističe da je bitno kada ćemo postati član Evropske unije, ali je mnogo bitnije kada ćemo mi dovesti Srbiju na nivo koji je potreban da se uđe u EU.
"Baza za dalji razvoj je infrastruktura koja je dobro napravljena, ipak je šest-sedam decenija pre toga uloženo u međusobnu sinergiju svih, sada da nazovemo, nezavisnih republika. Sazrela je ideja da politički i ekonomski objedinimo ovaj region. Svi zajedno imamo jedan interes, a imali smo nekada tu sinergiju. Nekada su se delovi za avion „galeb" proizvodili i u Sloveniji i u Hrvatskoj i u Srbiji. Danas, ako ne napravimo dovoljno velike kompanije da mogu da pariraju stranim velikim kompanijama, bićemo samo puki posmatrači", upozorava Kostić.
Istorijski balast i ratovi na području nekadašnje SFRJ sigurno da imaju uticaja na biznis. Prepreke za jaču i veću saradnju u regionu, za Miodraga Kostića, predsednika MK grupe, jesu ono što se dešavalo poslednjih 20 godina, a prednosti su ono što se dešavalo pre tog perioda.
Situacija u sve tri zemlje - Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, razlikuje se. Postoji i problem nesrazmernog međusobnog ulaganja među državama. A da je tako najbolje, ilustruje koliko predstavništva firmi iz Slovenije i Hrvatske ima u Srbiji, i obratno.
"Na jednoj strani imamo politiku, a na drugoj vlasnike kompanija. Ako je privatni vlasnik, onda je jedna priča, a ako je država, onda druga, a ukoliko je stranac, treća. U Hrvatskoj smo već ranih 90 godina prošlog veka okončali privatizaciju. Posluju tri grupe kompanija, strane, nešto je domaćih i državnih", kaže Damir Kuštrak, izvršni potpredsednik za izvozna tržišta „Agrokora”.
"U Sloveniji je puno kompanija indirektno u državnom vlasništvu. U Srbiji je drugačija situacija jer privatizacija nije okončana. „Agrokor” ovde vrlo uspešno radi i mi maksimalno koristimo sinergiju ne samo među ove tri države, već i među trećim tržištima", navodi Kuštrak.
