Izvor: B92, 24.Maj.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugovori o kreditiranju agrara
Beograd -- Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo je ugovore sa 17 poslovnih banaka o dugoročnom kreditiranju poljoprivrede i prehrambene industrije.
Kamata, sa svim pratećim troškovima, neće biti veća od 12,5%
Za to je kao pomoć iz državnog budžeta izdvojeno dve milijarde dinara, a ministarstvo poljoprivrede će registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pomoći u dugoročnom kreditiranju jednokratnim, bespovratnim novčanim iznosom u visini od 12 do >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 20 odsto glavnice kredita.
Namena ovih dugoročnih kredita je izgradnja objekata, nabavka sredstava i opreme kao i obnavljanje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je njihov dugoročni cilj da se spreči odumiranje sela.
"Dugoročni krediti su jedna od mera koja omogućava da se realizuje projekat za bolji život na selu. Time pokušavamo da obezbedimo da poljoprivrednici dobiju veće količine i bolji kvalitet svojih proizvoda, a nadamo se da će i proizvodnja biti kontinuirana", kaže Ljubiša Dimitrijević iz Ministarstva poljoprivrede.
Za podizanje višegodišnjih zasada, zasada vinove loze i jezgrastih voćnih vrsta, učešće će iznositi 15 odsto, dok će za sve ostale namene pomoć iznositi 12 odsto glavnice kredita, dodao je Dimitrijević.
Efektivna kamatna stopa tih dugoročnih kredita na godišnjem nivou, sa svim pratećim troškovima, ne može biti veća od 12,5 odsto, istakao je on navodeći da se na te kredite može primenjivati valutna klauzula.
Minimalni iznos kredita je pet hiljada evra, a najveći je 300 hiljada evra, kazao je Dimitrijević i dodao da je rok otplate tri do pet godina, izuzev za podizanje zasada vinove loze i zasada jezgrastog voća, gde je rok otplate deset godina.
Odloženi rok vraćanja, odnosno grejs period je najmanje godinu dana. Krediti će se otplaćivati u jednakim, najkraće tromesečnim ratama, a korisnik kredita može da ostvari podsticaj samo za jedan kredit.
Država je do sada poljoprivrednicima pomagala samo kratkoročnim kreditima. Do sada je odobreno više od 3 hiljade takvih kredita, u ukupnom iznosu od preko 400 milijardi dinara. Prema rečima Žive Žebeljana iz Komercijalna banke privrednici su do sada pokazali veliko interesovanje za te kredite.
"Do sada je primljeno 5.500 zahteva, i isplata ide svojim tokom. Ako je pre i bilo nekih problema sada je sve uhodano i privrednici za par dana dobiju svoje sredstva", objašnjava Žebeljan.
Bankari kažu da su krediti za poljoprivredu još neiskorišćeni na našem tržištu, i najavljuju njihovu skoru ekspanziju. Oni smatraju da za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava dolaze bolja vremena.
"U narednom periodu poljoprivredni krediti će zauzeti značajnije mesto nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu. To je jedan od proizvoda koji će tek doživeti svoju ekspanziju", smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka.
Ugovore su potpisale Sosijete ženeral banka, Komercijalna banka, Kosovsko-Metohijska banka, Prokredit banka, Erste banka, NLB kontinental banka, PB Agrobanka, Banka Inteza i Kredi banka.
Privredna banka Beograd, OTP banka, Eurobank EFG, AIK banka, Meridijan banka, Hipo-Alpe-Adrija banka, Vojvođanska banka i Čačanska banka su takođe potpisale ugovore za dugoročno kreditiranje poljoprivrednika.
