Izvor: B92, 23.Dec.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindikati protestovali u Beogradu
Beograd -- Članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije protestovali su u Beogradu tražeći izdvajanje sredstava za primenu proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.
Predstavnike Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji traže primenu proširenog Opšteg kolektivnog ugovora, niko iz Vlade nije danas primio na razgovor, izjavio je predsednik Sindikata Ljubisav Orbović.
Oko 50 članova SSSS-a, koji su ispred Vlade Srbije tražili da ih primi premijer Mirko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Cvetković, razišli su se oko 16 časova, a prema rečima Orbovića, njihova delegacija će razgovarati s poslaničkim grupama u Skupštini Srbije.
Oni traže da parlament usvoji njihove predloge amandmana na budžet, koji predviđaju da u budžetu budu izdvojena sredstva za topli obrok i regres.
Sindikat je doneo odluku o početku protesta kako se posledice svetske finansijske krize "ne bi slomile samo na radnicima", istakao je Orbović i najavio da će sutra biti organizovan veliki protestni skup u Kruševcu.
Pre toga, delegaciju SSSS-a primila je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, koja je rekla novinarima u Skupštini Srbije da razume njihove zahteve, i naglasila da se predlog budžeta može menjati samo amandmanima.
Opšti kolektivni ugovor i aneks predviđao je da se od 1. januara za sve zaposlene obračunava topli obrok u iznosu od 15 odsto prosečne mesečne zarade,a regres u visini od 75 odsto prosečne zarade u privredi Srbije.
Svaki zaposleni bi na osnovu tog aneksa trebalo da dobije oko 7.000 dinara mesečno.
Deo sredstava za te namene trebalo je da se obezbedi i iz budžeta, i to za zaposlene u javnom sektoru.
Poslodavci za zamrzavanje ugovora
Unija poslodavaca Srbije predložiće sindikatima zamrzavanje proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora dok se ne saniraju posledice svetske ekonomske krize.
Kako je predsednik Unije poslodavaca Stevan Avramović rekao agenciji Beta, taj predlog će se razmatrati na sednici Socijalno-ekonomskog saveta u petak.
Avramović, koji je predsednik Socijalno-ekonomskog saveta, ocenio je da sada nije vreme za primenu proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, pošto bi sredstva koja bi morala da se izdvoje za tople obroke i regrese bila veliki trošak za poslodavce.
"Prošireno dejstvo koštalo bi svakog poslodavca 7.000 dinara mesečno po radniku. To su sredstva koja u ovom trenutku nije moguće izdvojiti", napomenuo je on.
Avramović je naveo i da je u zemljama koje su pogođene svetskom ekonomskom krizom, poput Nemačke, predloženo skraćenje radnog vremena i ukidanje trećih smena kako ne bi bilo otpuštanja radnika.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da nema mogućnosti da od 1. januara počne primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, kojim se poslodavci obavezuju da isplaćuju topli obrok i regres zaposlenima.
"Tokom decembra se pokazalo da primena tog ugovora nije moguća i on će biti ili suspendovan ili će država povući potpis sa njega. To je namet koji ne može da izdrži ni država kao poslodavac, ni masa drugih poslodavaca", ocenio je Cvetković za TV B92.
Upitan zbog čega je država potpisala prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, Cvetković je rekao da je to učinjeno uz naznaku da će se još jednom tokom decembra sagledati situacija i utvrditi da li je moguće da se počne sa primenom ili ne.
PKS: Mere za ublažavanje krize
Srbija treba da obezbedi stabilnost dinara i da ambijent za investiranje učini atraktivnijim kako bi ublažila negativne efekte svetske finansijske krize, ocenjeno je na sednici Upravnog odbora Privredne komore Srbije (PKS).
Predsednik PKS-a Miloš Bugarin kazao je da ambijent za investiranje u Srbiju može učiniti još atraktivnijim, kroz sniženje poreza na dobit na osam odsto i hitnim uređivanjem svojinsko-pravnih odnosa, posebno u vezi sa građevinskim zemljištem i izgradnjom objekata.
On je naglasio da je u predlogu mera za ublažavanje uticaja svetske ekonomske krize, koje je PKS dostavila Vladi Srbije, navedeno da je potrebno da se hitno uklone i sva ograničenja za investitore, odnosno da se pojednostave i ubrzaju procedure za dobijanje građevinske dozvole, kao i da se digitalizuju planovi detaljne regulacije zemljišta i da oni budu lako dostupni.
Prema rečima Bugarina, potrebno je doneti i akcioni plan za podizanje kreditnog rejtinga Srbije, obezbediti lakši pristup sredstvima međunarodnih finansijskih institucija i ubrzano pripremiti projekte za finansiranje.
PKS je predložio i da javna potrošnja mora da se svede na nivo primeren postojećem stepenu privrednog razvoja i tako stvore uslovi za dodatno poresko rasterećenje privrede, kazao je predsednik Komore.
On je naglasio da je potrebno preispitati i Nacionalni investicioni plan i da se sredstva namenjena za to usmere samo na infrastrukturne investicije, kao i da se javne nabavke usmere na poslove na domaća preduzeća.
"Radi smanjenja negativnih efekata na likvidnost privrede, neophodan je i stalni dijalog Vlade Srbije i lokalne samouprave", kazao je Bugarin.
On je dodao da je u merama PKS-a upućenim Vladi Srbije predloženo i da se poveća obim sredstava za finansiranje izvoza preko Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, razmotri mogućnost regresiranja dela kamatnih stopa za izvozne kredite poslovnih banaka, kao i da izvoznici plaćaju PDV za uvezenu robu u poreskom periodu, a ne odmah pri uvozu.
U predlogu mera PKS-a za ublažavanje posledica svetske krize, kako je kazao Bugarin, navodi se i da je potrebno postepeno snižavati i ukinuti obaveznu rezervu na dinarsku osnovicu i hitno ukinuti porez na prihode od kamata i za deviznu štednju da bi se podstakla štednja građana.
Prema rečima Bugarina, neophodno je i da svi korisnici budžetskih sredstava jednokratno izmire svoja dugovanja prema privredi i da se uspostavi uredno plaćanje tekućih obaveza iz ugovora o javnim nabavkama.
Predloženo je smanjenje i carina na sirovine i repromaterijal koji se ne proizvode u Srbiji i da se smanji porez na zarade zaposlenih, kao i da se preispita visina administrativnih taksi.
