Izvor: Politika, 08.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U početku nije bio „fića”, nego „ševrolet”
Pre dve decenije iz kragujevačkih pogona je izlazilo 230.000 vozila, a sada ni deseti deo, što ne znači da ne može opet
„Ko zna kakva je skorija istorija ’Zastave’ i čitave Srbije, čudio bi se da se u Kragujevcu još uvek proizvode automobili” – ovako su otpočeli svoju reportažu novinari specijalizovanog britanskog časopisa „Autokar” februara ove godine kada su posetili pogone ove fabrike. Svojim čitaocima su predočili da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj „srpski ponos” kasnih osamdesetih godina prošlog veka bio izuzetno uspešan – prodavao je svoja vozila širom Evrope i čak ih izvozio u Ameriku.
„A onda se razbuktao građanski rat, pa je ’Zastava’ izgubila mnoge kooperante iz Bosne i Hrvatske. Zatim je usledio dug period pod sankcijama čime je bio onemogućen izvoz. Vrhunac je dostignut kada su NATO snage bombardovale kragujevačku fabriku (koja takođe proizvodi i oružje) 1999. godine”, napisali su engleski novinari i nastavili: „Kragujevac, naše odredište, definitivno je ’Zastavin’ grad, što se može videti i po brojnim putokazima ka fabričkom kompleksu. Međutim, uprkos veličini fabrike i činjenici da u njoj još uvek radi 4.000 ljudi, proizvodnja je pala na ispod 20.000 automobila godišnje (1989. godine iz pogona je izašlo oko 230.000 vozila). Vozovi koji su nekada transportovali nove automobile sada su uskladišteni, dok računarski centar, uništen 1999. od strane NATO avijacije, još nije obnovljen. Ali zato Centar za razvoj radi neprekidno. Kragujevačka fabrika se ipak kreće ka svetlijoj budućnosti, o čemu svedoči proizvodnja ’zastave 10-punto’ po ’Fijatovoj’ licenci.”
Tako pišu Englezi o našoj „udavači”, naravno, podsećajući da Srbija ima auto-tradiciju dugu 54 godine. Kako je sve počelo?
I Englezi i mnogi drugi u zabludi su kad navode da je sve počelo 1954. godine. Malo se zna da je 1939. godine započela prva proizvodnja vozila i do početka 1941. godine montirano je 400 terenskih vozila sa benzinskim motorom američke firme „Ševrolet” za potrebe vojske. Pred početak Drugog svetskog kragujevački Vojnotehnički zavod je predstavljao industrijski vojni gigant Srbije, Kraljevine Jugoslavije, pa i jugoistočne Evrope. Već 1. januara 1946. godine zavod menja ime u „Crvena zastava” i nekoliko sledećih godina prošlog veka osnovna aktivnost fabrike je revizija i reparacija streljačkog oružja da bi 1952. godine tadašnja politika privrednog i vojnog razvoja zemlje izmestila kapacitete vojne industrije na više lokacija u zemlji. Tako prestaje proizvodnja municije u Kragujevcu i prvi put se javlja višak proizvodnih kapaciteta i problem viška radne snage. Rođendanom Fabrike automobila „Zastava” smatra se 26. avgust 1953. godine, kada se za predlog da se najveći deo ostvarene dobiti (100.000.000 dinara) uloži u razvoj automobilske industrije, na referendumu, tog dana, saglasilo 96 odsto zaposlenih u tadašnjim Zavodima „Crvena zastava”. Te godine počinje montaža američkog terenskog vozila tipa „džip” firme „Vilis” i montirana su narednih meseci 162 džipa.
Ubrzo je odlučeno da vozilo marke „fijat”, model AR 51/55 ipak ima bolje rezultate pa je za strateškog partnera izabrana čuvena italijanska firma „Fijat” iz Torina, sa bogatim iskustvom (osnovana 1899. god.). Ugovor o otkupu licence sa „Fijatom” potpisan je 12. avgusta 1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih vozila modela „fijat AP-55” – „kapanjola”, „fijat 1.400 BJ” i „fijat 1.100 B”. A 1960. godine „Zastava” je počela sa proizvodnjom modela po licenci „fijat 600”, i proizvodnja je trajala do 1985. godine. Popularni „fića” bio je presudan za široku motorizaciju Jugoslavije, to je „mezimac” koji je bio i u sastavu policije, hitne pomoći i vojske, vozilo koje je godinama bilo jedino za obuku novih vozača. Na Beogradskom sajmu pre osam godina, posthumno, „fića” je proglašen za automobil veka i milenijuma po izboru vozača u Srbiji. Za četvrt veka proizvedeno je ukupno 923.487 „fića”. Uz ovog mališu, dugo je drumovima harao i „tristać”, zapravo „zastava 1300” , licencna limuzina po ugledu na „Fijatovu”. I ona je bila statusni simbol i mezimče u porodicama koje su mogle da je priušte. Nasledio ga je popularni „stojadin” a 1980. počela je proizvodnja „juga”, a prvi primerak, ručno napravljen, poklonjen je godinu dana ranije predsedniku države Josipu Brozu Titu. Tih godina Zavodi „Crvena zastava” imaju više od stotinu kooperanata u zemlji a proizvode u proseku 110.000 putničkih automobila i 5.000 kamiona. Automobili se izvoze u Grčku, Liban, Indoneziju, Kolumbiju, Finsku, Holandiju, Belgiju, Nemačku i Francusku, da bi 1985. godine počeo izvoz „juga” u SAD. Izvezeno je preko 140.000 komada, a taj „posao veka” prekinuo je rat na prostoru SFRJ. Na primer, 1989. godine rekordno je proizvedeno 230.570 motornih vozila, domaćem tržištu prodato je 199.577 putničkih automobila i 4.827 kamiona a izvezeno je 26.727 vozila. Tokom devedesetih drastično se smanjuje proizvodnja, kooperanti iz drugih republika prestaju sa radom. Ekonomske sankcije međunarodne zajednice, u periodu od 1991. do 1998. godine predstavljaju još jedan težak period u istoriji „Zastave”. U cilju opstanka, u „Zastavi” je osvojena proizvodnja 1.407 pozicija kupovanih u republikama bivše SFRJ.
Krajem devedesetih počinje traženje kupca za posrnulog kragujevačkog proizvođača. Prvo je Milan Beko, tadašnji predsednik upravnog odbora, najavio da korejski „Daevu” želi da montira u Kragujevcu model „matiz”, pa onda najavljuje ulazak francuskog „Renoa” na velika vrata. Oba posla su se izjalovila.
Pre pet godina se svojevremeni uvoznik „juga” u SAD, biznismen Malkolm Briklin pojavio „iz mrtvih” i počeo da pregovara o ulaganju u „Zastavu”. Radilo se o sumi od 150 miliona dolara, koje on naravno nije imao, ali je želeo da ima. Pompezno je najavljivao izradu sasvim dva nova modela, na hibridni pogon, a kada se u trku umešao i Stevan Pokrajac, biznismen iz Kanade, vlasnik firme „Jukan”, stvar se završila tako što su obojica ostali samo na pregovorima.
U međuvremenu je „Zastava” eksperimentisala ugradnjom „Pežoovog” motora u „jugo”, potom je sa „Fijatom” sklopljen licencni ugovor o srpskom „puntu” koji već uveliko silazi sa traka u Kragujevcu, a „Opelova” „astra klasik 2” počeće, po sličnom ugovoru, da se sklapa od ovog leta. Pre nešto više od dva meseca, početkom marta, u Kragujevcu su gostovali Kinezi, tačnije menadžeri kompanije „Fav” koja proizvodi milion i po vozila godišnje, s ozbiljnom namerom da ispitaju kapacitete i mogućnosti „Zastave” i – otišli zadovoljni.
Predstavnici „Folksvagena” su bili isto tako u Kragujevcu, „snimili” stanje, ali su od srpskih vlasti zatražili 400 hektara zemljišta da grade novu fabriku automobila ovde, obrazlažući da im „Zastavina” postrojenja ne odgovaraju jer je to „Fijatova” tehnologija. Tako da je torinska kompanija praktično došla „na svoje”. Iako ni njoj ne „cvetaju ruže”, prednosti jeftine srpske snage i već izgrađenih hala mogu da budu „preovlađujući faktor” u budućnosti kad je reč o uspešnosti ovog posla.
Danas deo fabrike iz kojeg izlazi italijansko-srpski automobil „punto-zastava 10” deluje drastično modernije od ostatka, a samo oko 300 radnika proizvede 40 automobila dnevno. Iako najveći deo komponenti još stiže iz inostranstva, postoji nada da će lokalni kooperanti vremenom usvojiti proizvodnju mnogih delova. U „Zastavinoj” mreži kooperanata ima više od pedeset fabrika u Srbiji, u njima radi po nezvaničnim procenama oko 15.000 radnika. Potencijal srpske kompanije je u velikom iskustvu u proizvodnji automobila i troškovima radne snage mnogo manjim u odnosu, na primer, na zemlje EU. Kada bi se ostvarila „priča” sa „Fijatom”, stručnjaci procenjuju da bi to bio veliki zamajac za celu srpsku privredu. Na projektovani broj proizvedenih vozila, smatra se da bi u okruženju bilo angažovano četvrt miliona radnika.
Centri svetske auto-industrije i dalje se pomeraju ka istoku, pa se tako može i da zaključi da Srbija ima dobru startnu poziciju da iskoristi svoju šansu.
Ozren Milanović
[objavljeno: 09/05/2008]
