Izvor: B92, 18.Okt.2011, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo sreće što gorivo nije skuplje
Beograd -- Cene goriva na pumpama u Srbiji u u ovoj godini bile bi i do 10 dinara po litru više da tržište naftnih derivata nije od 1. januara liberalizovano.
To je izjavio predsednik Upravnog odbora Udruženja naftnih kompanija (UNKS) Zoran Obradović.
On je kazao da naftaši u Srbiji ne ostvaruju ekstraprofit, a tržište naftnih derivata je 1. januara 2011. samo deklarativno liberalizovano.
On je kazao i da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cene goriva sigurno bile niže od sadašnjih da se početak slobodnog formiranja cena, koji je jedini pozitivan efekat liberalizacije tržišta za potrošače, nije poklopio sa rastom cena naftnih derivata u regionu.
"Cene bi bile niže i da u dva navrata za šest meseci nisu povećavane akcize", kazao je Obradović.
Ističući da bi naftnim kompanijama najviše odgovaralo kada bi im NIS bio jedini snabdevač, Obradović je dodao da se zato sa nestrpljenjem očekuje završetak modernizacije NIS-a. Sada NIS ne može, prema njegovim rečima, da proizvede dovoljne količine i postigne odgovarajući kvalitet, pa su naftne kompanije prinuđene da po nepovoljnim uslovima uvoze naftne derivate.
Prema njegovim rečima, tržište derivata nafte u Srbiji je 1. januara 2011. godine "samo deklarativno liberalizovano", jer je liberalizacija bila parcijalna i nije bila pravilna.
"Ostvaren je samo efekat liberalizacije cena, ali tržište nije liberalizovano, jer je i dalje učešće Naftne industrije Srbije (NIS) u plasmanu naftnih derivata dominantno i iznosi 64,3 odsto, odnosno 1.607.500 tona ukupne godišnje potrošnje derivata u Srbiji", kazao je Obradović.
On je naveo podatak da je ukupna godišnja potrošnja motornih goriva u Srbiji 2,5 miliona tona, od čega je potrošnja benzina 650.000 tona, evrodizela milion tona, dizela D2 500.000 tona, a tečnog naftnog gasa (TNG) 350.000 tona.
Prema rečima Obradovića u Srbiji se godišnje troši i oko 800.000 tona bitumena i mazuta.
Obradović je negirao da prometnici koji "legalno rade" ostvaruju ekstra profite, naglašavajući da su danas marže po litru na benzin i dizel pet i sedam dinara u maloprodaji.
"Od toga se pokrivaju transportni troškovi i sve takse koje se nameću.Samo u ovoj godini su uvedene četiri nove takse.Drastično su poskupele i godišnje nadoknade za priključak na autoput i takse za gradsko gradjevinsko zemljište, dok taksa za oglasne površine sa cenama koje su obaveza prometnika u Beogradu ide i do 24.000 evra", kazao je on.
Prema podacima UNKS, prosečna maloprodajna cena benzina BMB 95 po litru, prema srednjem kursu nacionalnih banaka, 5. oktobra ove godine najveća je bila u Grčkoj 1,682 evra, zatim u Srbiji 1,367 evra, dok je u Crnoj Gori bila 1,34 evra, u Madjarskoj 1,326 evra, Makedoniji 1,3 evra, Hrvatskoj 1,297 evra, Sloveniji 1,287 evra, Rumuniji 1,26 evra, Albaniji 1,23 evra, Bugarskoj 1,22 evra i BIH 1,2 evra.
Dizel je tog dana bio najskuplji u Grčkoj i koštao je 1,48 evra za litar, dok je njegova cena u Srbiji bila 1,347 evra, a najeftinije se prodavao u Makedoniji 1,138 evra.
Udeo državnih zahvatanja u maloprodajnim cenama benzina BMB 95, prema podacima UNKS, u Srbiji je 52,18 (za premijum BMB 95) i 50,82 odsto (za evro premijum BMB 95) i odmah smo iza Grčke koja ima najveća državna zahvatanja 58,77 odsto, dok najmanja zahvatanja države ima Makedonija 37,97 odsto.
Grčka ima i najveća državna zahvatanja u maloprodajnoj ceni dizela 47,48 odsto, a Makedonija najmanja 30,34 odsto, dok je to u Srbiji 44,54 odsto.
UNKS postoji već godinu dana i čine ga deset kompanija:EKO Srbija, Intermol, OMV, Petrobart avia, Javno preduzeće Transnafta, INA Beograd, Naftaćem, Intergas, Evolucija i Naftna industrija Srbije (NIS) koja ima status posmatrača.
.jpg)
