Izvor: Politika, 09.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama protiv CIA i Pentagona
Bela kuća nije prihvatila preporuke da se naoružavaju sirijski pobunjenici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Fasada jedinstva američkog političkog vrha oko strategije za Siriju nije tako monolitna kako se dosad činilo, otkriveno je u senatskoj raspravi u kojoj su učestvovale vodeće ličnosti bezbednosnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << establišmenta.
Pentagon, CIA, pa i Stejt department bili su za opciju naoružavanja sirijskih pobunjenika, odnosno one njihove grupe koja ispuni glavni kriterijum: da tu pomoć svrsishodno upotrebi i da američka oprema ne završi u rukama islamskim ekstremista.
Predsednik Obama nije međutim prihvatio taj savet, izneli su u raspravi odlazeći sekretar za odbranu Leon Paneta i general Martin Dempsi, načelnik Združenog generalštaba, čime je prvi put obelodanjeno da u Vašingtonu nije postojao konsenzus o strategiji za ovo krizno žarište na Bliskom istoku.
Ideja da se sem finansijske pomoći pobunjenicima dostavlja i oružje lansirana je posle neuspeha diplomatske inicijative UN da se okonča tamošnji građanski rat koji je prema procenama UN već odneo 60.000 života.
Obama nije prihvatio sugestije svojih saradnika zato što u tom momentu nije bilo jasno kojoj pobunjeničkoj grupi se može verovati, kao i da li bi to zaista promenilo odnos snaga na terenu i omogućilo da se s vlasti ukloni predsednik Bašar el Asad. „Ovo otkriće pokazuje do koje mere predsednik Barak Obama vodi sopstveni kurs uprkos savetima članova svog tima, kao i meru njegovog opreza kad je reč o američkom ulasku u neki novi sukob”, ocenjuje predsedniku nenaklonjen „Volstrit džornal”.
Pentagon, Stejt department i CIA Obami su predočili više opcija: direktnu intervenciju, tajnu operaciju ili dostavu oružja pobunjenicima. Među predloženim merama bilo je i uspostavljanje zone neletenja, bombardovanje infrastrukture sirijskog ratnog vazduhoplovstva – aviona, pista i hangara.
Jedino što nije razmatrano jeste direktna američka intervencija, što je veliko „ne” u Obaminom pristupu žarištima čak i kad su ona u za SAD strateško vitalnim regionima. To je, uostalom, praktično potvrđeno u intervenciji koja je doprinela svrgavanju pukovnika Gadafija u Libiji, u kojoj Amerika prvi put u jednom vojnom poduhvatu Zapada nije imala vodeću ulogu.
Naknadno, pošto je odluka o tome da se pobunjenici ne naoružavaju već doneta, tim obaveštajnih analitičara CIA je zaključio da „američko oružje ne bi ’materijalno’ uticalo na situaciju na terenu niti pobunjenicima pomoglo da svrgnu Asada”, čime je Obama za svoju odluku dobio i političku i moralnu satisfakciju.
Milan Mišić
objavljeno: 09.02.2013.
