Izvor: B92, 18.Jul.2011, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Srbiji treba "porez na čips"?
Najava ministra zdravlja dr Zorana Stankovića da će predložiti Vladi zakon o dodatnom oporezivanju nezdravih namirnica naišla je na oprečne reakcije. Da li je Srbiji takav zakon potreban?
Na svetu je nekoliko zemalja uvelo takve mere, a poslednja u nizu je Mađarska gde zakon o dodatnom oporezivanju nezdravih namirnica stupa na snagu u septembru ove godine.
Budući da je u Srbiji svaka druga odrasla osoba prekomerno uhranjena, a 18 odraslih gojazno (podaci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz 2006. godine), na prvi pogled se čini da je takvim zakonom moguće smanjiti rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti i drugih oboljenja vezanih za gojaznost koja državu koštaju mnogo novca.
Međutim, to je samo jedna strana medalje.
Da bismo govorili o pozitivnim i negativnim stranama eventualnog donošenja takvog zakona, neophodno je da razgraničimo šta je to zdrava, a šta nezdrava hrana.
Koja hrana je nezdrava?
Mađarski zakonodavci u nezdravu hranu svrstali su namirnice sa visokom količinom šećera, soli i/ili kofeina.
Međutim, u Srbiji štetne namirnice nisu obeležene od nadležnih organa.
"Svesni smo činjenice da postoji veliki broj namirnica koje po svom sastavu i svim kalorijskim vrednostima štete zdravlju stanovništva, ali kad dobijemo mišljenje nadležnih institucija, onda ćemo preduzeti korake po tom pitanju”, rekao je nedavno ministar zdravlja.
Međutim, javnost je već barem delimično upoznata sa tim koliko je za zdravlje važan odabir namirnica.
Dr Zorica Jovanovski, specijalista higijene i nutricionista Instituta za javno zdravlje Srbije "dr Milan Jovanović Batut” kaže da podela namirnica po dobrobitima ili šteti koju nanosi organizmu nikada nije "crno – bela”.
"Ne postoje zdrave i nezdrave namirnice. Postoje namirnice koje su manje ili više preporučljive za pravilnu ishranu. Onda, nijednu namirnicu ne možemo okvalifikovati kao potpuno nepreporučljivu i onu koje je apsolutno preporučljiva. U pravilnoj ishrani je osnova dobar balans, između jednih i drugih”, smatra dr Jovanovski.
Ona dodaje da su za pravilnu ishranu veoma važne žitarice (hleb od integralnog brašna i razne vrste pahuljica i muslija), riba i piletina, sve vrste voća i povrća, mlečni proizvoda sa manjim procentom mlečne masti, dok unos soli i šećera treba svesti na što je moguće manju meru.
Međutim, u Srbiji se "balansirana ishrana” smatra nedostižno skupom.
"Kod nas su cene inače svih namirnica jako visoke, tako da bi
oporezivanjem namirnica koje se ne preporučuju, samo dodatno zadali
udarac na kućni budžet, a mislim da bismo time malo postigli”, sumnjičava je dr Jovanovski.
S njom se samo delimično slaže dr Jelenu Gudelj Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Centru za promociju zdravlja pri Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut".
"Pogrešno je stanovnište da su namirnice poželjne u ishrani obavezno i skupe.
Zelene pijace naročito u letnjem periodu predstavljaju odličan izvor
dostupnih, a poželjnih namirnica u ishrani, dakle voća i povrća. Ukusan i
zdrav obrok može se pripremiti i bez mesa. Daleko je skuplje po lični, kućni i državni budžet hraniti se u pekarama i na kioscima koji prodaju 'brzu hranu’”, smatra dr Gudelj Rakić.
Od preporuke do zakona
Koliko država zapravo može da se meša u tanjir svojih građana očigledno zavisi od toga koliko građani očekuju adekvatno lečenje bolesti izazvanih gojaznošću u državnim bolnicama.
To najbolje ilustruje podatak da se postavljanje želudačnog prstena zahvaljujući kom gojazni ljudi gube apetit i kilograme odnedavno izvodi o trošku države.
Dr Đorđe Bajec direktor Kliničkog centra Srbije izjavio je za B92 na samom početku rada Centra za lečenje gojaznosti KCS da prevencijom gojaznosti država zapravo štedi.
"Takav pacijent ako na vreme izgubi višak kilograma, neće biti potencijalni dijabetičar, ili potencijalni pacijent kod koga će se raditi operacija na srcu. Kardiovaskularne intervencije su skupe procedure, što znači da podvezivanje želuca manje košta, a uz to pacijent postaje radno sposoban", smatra dr Bajec.
Zakon "za kod kuće”
Da li je situacija u Srbiji sa brojem gojaznih zaista toliko dramatična da zahteva intervenciju zakonodavnog tela? Dr Jovanovski smatra da nije.
"Ishrana u našoj zemlji nije toliko lošija nego u nekim drugim zemljama
sveta i broj gojaznih je manji. Ono što najviše dovodi do gojaznosti je takozvana brza hrana, koja je inače, za sada, manje zastupljena nego u drugim zemljama. Još uvek je naša tradicionalna ishrana prisutna, što podrazumeva spremanje obroka kod kuće, a kakvi god da su, manji su uzrok gojaznosti nego hrana koja se jede na kisocima i sličnim mestima”, smatra dr Jovanovski.
Uprkos tome, nema sumnje da je broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja koja su u većini slučajeva izazvana povišenim krvnim pritiskom i povišenim holesterolom (inače posledicama loše ishrane) sve veći.
Prema navodima Nacionalnog instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" za 2009. godinu od 104.000 umrlih, čak 56.951 osoba preminula od posledica kardiovaskularnih bolesti. Infarkt je od toga pokosio 6.95%
Nema sumnje, dakle, da se u navikama Srba nešto mora promeniti pre nego što sustignu i "crnu statistiku” zemalja Zapada gde je broj gojaznih značajno viši.
Bllo da se zakon o dodatnom oporezivanju namirnica uvede ili ne, svako bi u okviru sopstvenih mogućnosti trebalo da se okrene zdravijem načinu ishrane.
Dovoljno je uvesti nekoliko naizgled sitnih promena.
"Neredovnost obroka, unos namirnica pripremljenih prženjem i/ili pohovanjem, mala zastupljenost voća i povrća uz veći unos masnoća i slatkša osnovni su uzroci poremećaja zdravlja vezanih za nepravinu ishranu u Srbiji, ali i u zemljama Evrope i sveta”, objašnjava dr Gudelj Rakić.
Dakle, ukoliko vam finansije ne dozvoljavaju da ispoštujete do tančina piramidu ishrane u svakom obroku (a obično se svi žale na cene mesa), izmenite samo način pripreme hrane.
Ako povrće i meso (kada i ako ga imate na trpezi) ne pržite u dubokom ulju, nego ga barite ili grilujete, učinićete mnogo toga za svoje zdravlje, a i za svoj džep.
Zakon koji ćete primenjivati u svojoj kući, ne mora i ne treba biti podstaknut strahom od državnom naredbom nametnute više cene namirnica, nego vašom voljom da nešto, makar i minimalno, učinite za sebe.
Uostalom, tako ćete spremni dočekati mogućnost još jednog u nizu državnih nameta.
Foto: Crowhurst / www.sxc.hu
