Izvor: Politika, 13.Nov.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razmišljanja o prostoru
U galeriji posmatrač ima privilegiju da neposredno „uđe” u rad
U beogradskoj galeriji „Haos” Saša Pančić (1965) predstavlja se izložbom radova na crnom i belom papiru i serijom objekata od industrijske gume. Radovi su nastajali tokom tri meseca i objedinjeni su pod nazivom „Iza horizonta”.
Radovi na izložbi „Iza horizonta” rađeni su baš za prostor galerije „Haos”. Šta to tačno znači?
Izloženi su radovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nastali na osnovu direktnog promišljanja o površinama i zapremini galerije „Haos”. Apstraktni sadržaj radova je deo prostorne igre, a slojevi crno-belih papira sa jedne i gumeni objekti sa druge strane, uvlače zidove galerije u sopstveno telo zakrivljenih površina. Možda će se nekom učiniti da papir kao materijal nema dovoljnu ozbiljnost za takav poduhvat, ali u pitanju je ideja, kojom se nešto saopštava. Pošto fizička veličina ne utiče na suštinu monumentalnosti, i likovni rad malih dimenzija može biti monumentalan. Slično tome, ako ideja ima snagu, onda i papir i guma mogu slobodno govoriti metaforičkim jezikom o ontološkoj poziciji „horizonta” u prostoru galerije.
Kako praktično promišljate odnosgalerijski prostor – radovi –izložba?
Već duže vreme radim u serijama, i produkciju pravim namenski prema prostoru izlaganja. Bilo da je to kalemegdanski lagum, Kalenić pijaca ili galerija „Haos”, veoma mi je važna prostorna integrisanost radova. U klasičnom galerijskom kontekstu, kao što je ovaj, bitno mi je da postavka ima izraz celovitosti. Ili da se svaki pojedinačni izloženi komad sadrži u postavci identično likovnom elementu unutar samog rada. Posmatrač tako ima privilegiju, kad zakorači u galeriju, da neposredno uđe u „rad”. On na taj način, unoseći sopstveni fizički i duhovni svet, postaje deo postavke, stupa u dijalog sa svim onim što tamo zatiče.
Rad Saše Pančića
I sami radovi odnose se na razmišljanja o prostoru. Šta vas je podstaklo na taj način kreiranja radova?
Tokom formiranja svog umetničkog izraza, sve vreme sam se, na ovaj ili onaj način, bavio fenomenom linije. U početku je ta linija imala funkciju likovnog sredstva za opisivanje „slike sveta”, da bi vremenom proširila u površinu i postala vrednost po sebi.
U toj crnoj pukotini se za mene otvorio svemir, zatutnjale su duboke zapremine tamnih površina, pune onostranog, mističnog i nepoznatog. Snažno duhovno iskustvo je izbledelo sliku fizičke realnosti, a postojeću membranu između dva sveta, omekšalo i dovelo je u stanje polupropustljivosti. Na toj poziciji je smešteno srce svih mojih radova. Oni u svom izrazu grade svet jedinstva, povezuju vreme sa prostorom, duhovno sa fizičkim.
U jednom trenutku svog stvaralaštva napustili ste boju. Zašto, kako, kada...?
Kao što je u dvodimenzionalnu ravan smešten celokupni fizički svet, tako crna i bela u sebe sažimaju kompletan spektar boja. Ako prostor kroz svoje radove doživljavam hologramski, prirodno je da i boje budu svedene. Ne znam kad se to tačno desilo, možda izložbom „Senke od čelika” u Kulturnom centru 2006. godine. Ali ja boju nisam napustio zauvek, prijaju mi povremene meditacije u okviru spektra, i sigurno ću im se vraćati.
U kom su odnosu gumeni objekti i radovi na papiru? Zašto guma?
Isto im je poreklo, po tome bih mogao da ih nazovem rođacima. Ako pažljivo pogledate postavku, uočićete da ona počinje gumama. Onda se nižu papirni objekti kao proces koji pokazuje postupni put dolaženja do finalnog stanja.Gume, u tom procesu izlivanja latentnog u očigledno egzistencijalno, jesu finalno stanje, ali nisu ishodište. Ishodišta nema, važna je dinamika, raspon i artikulacija u kojoj se dešava proces. „Opredmetnjene” gume fizički pokazuju količinu zahvaćenog, izranjaju iz duboke crne ravni i sve površine usisavaju u svoje telo, zbog toga su stavljene na početak.
A zašto gume? Fizička svojstva materijala su mi važna samo u onoj meri u kojoj mogu otpratiti gradnju željene metafore, ništa više. Jasno mi je da svojstvo gume nosi prirodno poreklo i savitljivost koja mi u najvećoj meri pomaže da dođem do željenog cilja. Ali ponavljam, mene ne interesuje njena kakvoća, jer je ona samo sredstvo kojim se izražavam.
M. Đorđević
objavljeno: 14.11.2011.
.jpg)
