Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jul.2011, 20:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština završila radni dan, nastavak sednice sutra

BEOGRAD -

Skupština Srbije završila je radni dan, a aktuelnu sednicu nastaviće sutra objedinjenom načelnom raspravom o izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju.

Poslanici su tokom dana načelno razmotrili Predlog zakona o energetici i izmene Zakona o vazdušnom saobraćaju.

Poslanici vladajuće koalicije ocenili su danas da će Predlog zakona o energetici doprineti liberalizaciji energetskog tržišta u Srbiji i povećanju investicija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dok opozicione partije smatraju da taj zakon neće rešiti mnoge probleme, niti će smanjiti uvoznu energetsku zavisnost zemlje.

Poslanička grupa SPS-a je, tokom rasprave u republičkom parlamentu, najavila da će podržati predlog novog zakona o energetici, jer se njime uklanjaju nedostaci još važećeg zakona iz 2004. godine i zatražila da se uvede naknada za korišćenje javnih dobara u oblasti energetike.

SPS je ocenila da je predlog novog zakona o energetici krovni regulativni okvir za tu oblast privrede, koji će doprineti jačanju energetskog sektora i energetskog tržišta i koji doprinosi ispunjenju međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela.

Poslanik LDP-a Bojan Đurić ocenio je da ovaj zakon, bez obzira na to što ima liberalnu orijentaciju, nije uspeo da reši niz problema u energetskom sektoru, kao što je zaštićeni položaj javnih energetskih preduzeća.

Iako ovaj zakon doprinosi liberalizaciji tržišta, neki drugi zakoni, kao što su zakoni o javnim preduzećima i javnim nabavkama, sada ne dozvoljavaju potpunu liberalizaciju tržišta, što bi bilo u interesu građana, naglasio je Đurić.

On je kao primer monopolskog položaja naveo preduzeće "Srbijagas", čija kreditna zaduženja sada iznose oko 600 miliona evra i koje ima velike akumulirane gubitke.

Kritikujući rad i loše upravljanje tim preduzećem, Đurić je rekao da je cena uvoznog gasa za Srbiju viša nego u nekim zemljama regiona i Evrope.

SNS je ocenila da predlog ovog zakona nije usklađen sa evropskim direktivama , napomenuvši da Srbija nema dovoljno energije i da konstantno raste uvoz energenata, koji godišnje dostiže više od tri milijarde evra, dok nam je energetska efikasnost na niskom nivou.

DSS uložio 15 amandmana

Poslanički klub DSS-a najavio je da je uložio 15 amandmana na predlog novog zakona o energetici, zbog toga što predloženi tekst zakona doprinosi produženju rokova i komplikovanju procedura za investitore koji žele da ulažu kapital u taj sektor.

Podsetivši na to da predlog tog zakona predviđa da proizvodnja struje više nije delatnost od opšteg interesa, DSS je ocenila da "Srbija u ovom trenutku nije spremna za tu vrstu tržišne utakmice i da bi Srbija prvo trebalo da vodi računa o ekonomskim interesima naše zemlje, pa tek onda o evropskim direktivama".

Predstavnici te poslaničke grupe su ocenili da bi povlašćeni status trebalo da imaju samo proizvođači električne energije za postrojenja do 10 megavata, a ne do 30 megavata, kao što predviđa predlog novog zakona, jer će to, kako su istakli, opteretiti državu i doneti joj ogromne finansijske izdatke.

Radikali su kritikovali to što se velika uspešna energetska preduzeća razbijaju na manja, što nije dobro.

Oni su kao loše okarakterisali i to što će građani morati da plaćaju naknadu i posebnu taksu za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Mrkonjić: Novi zakon prekretnica u energetici

Ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjić izjavio je da predlog novog zakona o energetici predstavlja prekretnicu u razvoju energetike Srbije, jer će doprineti liberalizaciji svih segmenata energetskog tržišta .

Ovim predlogom zakona se nastavlja harmonizacija energetskog zakonodavstva sa standardima EU, rekao je Mrkonjić, predstavljajući predlog zakona o energetici u Skupštini Srbije.

Najvažnija novina je liberalizacija svih segmenata energetskog tržišta rekao je Mrkonjić i dodao da su "sve grane srpske energetike novim zakonom otvorene za slobodno ulaganje i za otvorenu tržišnu utakmicu."

"Ojačali smo ulogu Agencije za energetiku i nastojali smo da kroz novi zakon stvorimo mogućnost za reformu i restrukturiranje energetskog sektora", rekao je Mrkonjić.

On je dodao da su osnovni ciljevi tog zakona povećanje sigurnosti isporuke energije i energenata, dalji razvoj energetskog tržišta kroz povećanje konkurentnosti, pojednostavljenje procedure radi lakšeg ulaganja u energetiku, i povećanje investiranja u obnovljive izvore energije.

Liberalizacija tržišta električne energije

Predloženim zakonom o energetici, između ostalog, se predviđa da Agencija za energetiku reguliše cene struje i gasa.

Novi zakon će, kako navodi predlagač - vlada Srbije, liberalizovati tržište električne energije, jer će veliki kupci zbog otvaranja tržišta električne energije od 2013. moći da po svom izboru kupuju struju na tržištu, a za domaćinstva će to važiti od početka 2015. godine.

Predviđeno je da prenos i distribucija električne energije ostanu regulisane delatnosti i tu neće biti uvedena konkurencije, već samo u oblastima proizvodnje i snabdevanja.

Sigurnost isporuke i snabdevanja energentima, povećanje tržišne konkurencije i zaštite korisnika na tržištu, unapređenje energetske efikasnosti i poboljšanje uslova za ulaganja u energetski sektor, osnovni su ciljevi novih rešenja, kažu u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku.

Novim zakonom sve grane domaće energetike su otvorene za slobodno ulaganje i za otvorenu tržišnu utakmicu po pravilima nadležnog regulatora - Agencije za energetiku.

Predložena rešenja trebalo bi, kako navodi predlagač, da stvori mogućnosti za reformu i restrukturiranje energetskog sektora, kako bi Srbija dobila efikasne kompanije koje će biti zamajac oporavka ukupne privrede.

Tržište gasa u Srbiji će, takođe, biti daleko bolje uređeno nego do sada, sa jasnim pravilima igre za sve učesnike, a cilj je i povećanje sigurnosti isporuke za sve korisnike.

Na početku poslanička pitanja

Na početku današnje osme vanredne sednice Skupštine Srbije u ovoj godini poslanici su koristili svoje pravo da upute pitanja predstavnicima izvršne vlasti.

Poslanici skupštine Srbije pokrenuli su danas pitanja borbe protiv korupcije, posebno u zdravstvu, izdavanja bolonjskih diploma, ali i hapšenja poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića.

Poslanici Nove Srbije, u delu sednice predviđenom za poslanička pitanja, tražili su od vlade Srbije i premijera Mirka Cvetkovića informaciju o tome da li postoji politička volja za borbu protiv korupcije i kada će vlada izaći sa nacrtom strategije za borbu protiv korupcije.

"Grčka tragedija počiva na mitu, a srpska na mitu i korupciji", rekla je poslanik NS Zlata Đerić i upitala i ministra zdravlja Zorana Stankovića kada će doći do promene rešenja o dopunskom radu, koji je, kako je ocenila, jedan od glavnih izvora korupcije.

Radikali su pokrenuli pitanje hapšenja Hadžića, ocenjujući da je time završena "jedna od najsramnijih etapa u istoriji Srbije".

Šef poslanika SRS Dragan Todorović je rekao da u istoriji nije poznat slučaj da je jedna država izručila kompletan politički i vojni vrh za rad jednog cilja, a to je ulazak u EU.

"U tu EU nikada nećete ući, jer takvi ne trebaju nikome. Narod koji nema samopoštovanja i ponos, nema ni budućnost, a vi ste pokazali da Srbija sa vama nema budućnost", ocenio je Todorović.

Liberali su ukazali da studenti koji su diplomirali u poslednje dve godine po Bolonji još ne mogu da dobiju svoje diplome, osim uverenje koje važi samo šest meseci.

Poslanik LDP Marija Bugarčić je pitala Ministarstvo prosvete kada će završiti pravilnik o izradi dokumenata koji izdaje Univerzitet, kako bi taj problem bio rešen.
Pogledaj vesti o: Zakon o saobraćaju

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...