Izvor: Vostok.rs, 04.Apr.2026, 17:50
O farisejima imperijalizma
Prisustvujemo uspostavljanju oštre podele među uobičajenim podržavaocima američko-izraelske koalicije, mada se otkrivaju i mnogi donedavno skriveni pripadnici „judeohrišćanske“ civilizacije. Ta oštra podela je podela na glupe i pokvarene. Ostaviću sada po strani zagrižene branioce Republike Srpske, kojima je do Republike Srpske stalo samo u meri u kojoj se iz Republike Srpske mogu otvoriti vrata za kolaboraciju sa Belom kućom, za šta je godinama građen mit o Srbima kao „braniocima bele Evrope“. Verovatno smo ih branili od petrodolara iz vahabističkog Rijada? I neću sada da pričam o „judeohrišćanskoj“ civilizaciji, o čemu dovoljno govori pravoslavna bogoslovsk misao, u dugom hodu od Svetih Otaca okupljenih pod egidom Svetog Cara Konstantina na Prvom vaseljenskom saboru, preko Zakonopravila, pa do skorih decenija. Međutim, među glupima&pokvarenima koji su počeli odjednom strašno da brinu o „kvarenju“ srpskog javnog mnjenja „proiranskim“ sadržajima, ne čusmo ni reč osude na račun bratimljenja sa okupacionom Nacionalnom gardom Ohaja, ne čusmo rezolutno i totalno sabotiranje evropskog puta koji treba da nas spakuje još jednom u nad-državnu zajednicu sa onima koji su nad nama počinili genocid, koji nam je naročito bitan, naročito u meri u kojoj otvara vrata Jad Vašema. Ne čusmo reči osude protiv kooperacije sa onima koji su učestvovali u agresiju na Srbiju. Niko se nije setio među onima kojima je do „hrišćanskog identiteta“ stalo da, makar iz elementarne solidarnosti sa Palestincima koju su oni iskazali sa nama 1999. kad je Arafat pozvao Miloševića da proslavi Božić u Vitlejemu, dok su vlasti Izraela pretile hapšenjem „predsedniku države parije“, dakle, da, makar recipročno, iskaže istu solidarnost sa tim narodom. Večiti žal „kućnih crnaca“ koji nikako da shvate da su crnci – o tome se radi. Ali, odjednom su se setili, sada kada Imperija koja je organizovala progon Srba iz Krajine, koja je paktirala i stvorila teroriste među muslimanima koji su sejali smrt od Herata do Ozrena, koja nam je oduzela Svetu zemlju i predala je narodu kome je „obećana“ (Albancima), odjednom su se glupi&pokvareni setili da imaju pluća i glas, pa su počeli glasno da larmaju kako Srbi još jednom ne gledaju svoja posla i uživaju u blagodetima okupacije, nego se zanose uživanjem u preletu iranske balistike i, potencijalno najopasnije, mogu da se sete da su nekad i Srbi imali vojsku... Međutim. Najtragičniji među glupima&pokvarenima su tobožnji uber-pravoslavci. Oni koji su nas do juče ubeđivali da Džordan Piterson i patrijarh Kiril govore o istom hrišćanstvu i tradiciji. Pa sada, dok su blokirani računi Jerusalimske patrijaršije, dok se pogrom hrišćana pod okriljem cionističkih saradnika u Damasku dešava u Siriji, nakon što je sklonjen proiranski i proruski režim Bašara al Asada, dok Grci iz Svete zemlje sebe psihički spremaju za već viđenu sudbinu Srba iz Krajine i Jermena iz Arcaha, i o tome glasno pričaju, ali zidovima u pravoslavlju, dok traje progon hrišćana u Ukrajini, a na Kosovu i Metohiji Srbi odjednom dobijaju „boravišne dozvole“, odjednom se u svemu tome, javljaju glasovi osude protiv onih koji se raduju činjenici da iranska balistika čisti američke baze i izraelski projekat na Bliskom istoku. Izgovor je uglavnom iransko učešće u ratu u Bosni. U ratu u kom smo pobedili, ili smo bar mislili da smo pobedili. Ali izgleda da nismo, i da je Solejmani zapravo živ, i da nije Šmit, nego neki Ismail, visoki predstavnik za Bosnu. I da je Iran u Bosni. I da je Iran na Kosovu. I da nam visoki izaslanici Irana svakog bogovetnog dana uslovljavaju i treniraju vlast i opoziciju da šene pred šargarepom na dugom štapu. I da su oni rekli „šta će Srbima filozofija“, a ne neki, beše nemački, član vlade, onomad posle 5. oktobra. I da su Iranci zapravo naši investitori koji nam vršljaju i nagrizaju ono „malo“ nacionalne ekonomije što je preteklo milosrdnu akciju oslobođenja Albanaca od tirana iz Beograda. I u tom strahu od Irana, nikako da se kritičari sete, da su osnivači prve srpske države preko Drine do ovog dana u zatvoru. Gde je taj zatvor? Beše u Isfahanu ili u Bagdadu? Ali, "identitetski Srbi" izgleda vole „suverenost“ i „nacionalno dostojanstvo“ samo dok se čeka. Ko smo mi da izdržimo 47 godina sankcija, da izdržimo malo jače, malo duže, pa da budemo spremni da branimo naše dostojanstvo. Mi smo za mir, stabilnost i pre svega, evropske investicije. U sebi, duboko, žaleći što ne možemo da živimo u „diznilendu“ sveg normalnog sveta. Nazovimo ga Dubai. Autor: Katarina Todorović, teolog
