Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2018, 01:24

Vremeplov: Umro Nikola Pašić

Vremeplov: Umro Nikola Pašić

Na današnji dan 1926. godine umro je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921. prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student politehnikuma u Cirihu, Švajcarska, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića, i njegovih ruskih uzora. Po povratku u Srbiju uređivao je socijalistički list "Oslobođenje", a 1878. izabran je u Narodnu skupštinu. Posle gušenja Timočke bune 1883. emigrirao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je i u odsustvu je osuđen na smrt. Kralj Milan ga je kasnije pomilovao. Odlučujuće je doprineo da Srbija 1888. dobije ustav koji je primorao Kralja Milana da se povuče. Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra 1889. postao je predsednik skupštine, a 1891. predsednik vlade. Dominantnu političku poziciju u Srbiji učvrstio je posle dolaska na vlast kralja Petra I Karađorđevića 1903. Vladu je vodio i od 1904. i potom još tri puta, a posle Prvog svetskog rata bio je tri puta i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Uspešno se opirao nastojanjima Austro-Ugarske protiv Srbije, učestvovao je u stvaranju Balkanskog saveza uperenog protiv Turske i bio odani pristalica carske Rusije. Uz kralja Aleksandra, od 1914. regenta, predvodio je Srbiju u pobedonosnim balkanskim ratovima 1912. i 1913. i u Prvom Svetskom ratu od 1914. do 1918. Zastupao je Kraljevinu Srbiju 1919. na Versajskoj mirovnoj konferenciji i odlučno doprineo stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Danas je ponedeljak, 10. decembar. Do kraja godine ima 21 dan.

1520 - Nemački crkveni reformator Martin Luter prekinuo je sve veze s Rimom spalivši javno u Vitenbergu bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi.

1603 - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, nazvan "otac elektriciteta", lični lekar kraljice Elizabete I. Proslavio se, kao fizičar, delom "O magnetima" iako mu je ta oblast bila samo neka vrsta hobija. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete. Shvatanjima magnetizma nebeskih tela i elektriciteta snažno je uticao na razvoj nauke u 17. veku. 1810 - Francuski car Napoleon I priključio je Francuskoj nemačke teritorije sa gradovima Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.

1819 - Rođen je italijanski revolucionar Feliče Orsini, jedan od najistaknutijih članova "Mlade Italije", pokreta za oslobađanje i ujedinjenje italijanskih zemalja. Osnovao je organizaciju "Italijanska zavera sinova smrti", zbog čega je tamnovao od 1843. do 1846. Revolucionarne 1848. učestvovao je u borbama protiv Austrijanaca u Veneciji i Rimu, a 1854. nije uspeo da u Lombardiji pobuni italijanske i mađarske vojnike u sastavu austrijskih okupacionih snaga. Potom je iz tamnice u Mantovi pobegao i otišao u London, a u januaru 1858. pokušao je atentat na francuskog cara Napoleona III, posle čega je pogubljen. Dela: "Austrijske tamnice", "Uspomene i avanture", "Političke uspomene".

1822 - Rođen je francuski kompozitor belgijskog porekla Sezar Frank, izvanredan improvizator, orguljaš u pariskim crkvama i profesor na Pariskom konzervatorijumu. Sa Hektorom Berliozom bio je predstavnik francuskog muzičkog romantizma, obnovitelj francuske simfonije i kamerne muzike. Dela: "Simfonija d-mol", simfonijske poeme "Eolides", "Psyche", "Les Djinns", "Simfonijske varijacije za klavir i orkestar", sonata za violinu i klavir, klavirski kvintet, kompozicije za orgulje i za klavir.

1830 - Rođena je američka književnica Emili Dikinson, za života gotovo anonimna, jer je do smrti objavila samo pet pesama. Njenih više od hiljadu pesama, otkrivenih posle smrti, posthumno je objavljeno u šest tomova. Priređivači su ih podelili u četiri kategorije: pesme o prirodi, o vremenu i večnosti, o ljubavi i o životu. Njena poezija je izrazito introspektivna i usmerena ka mističnom, naglašene originalnosti.

1845 - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson patentirao je prve pneumatske gume.

1848 - Luj Napoleon je nadmoćnom većinom dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo je državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.

1868 - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta.

1878 - Rođen je srpski socijalista Radovan Dragović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, jedan od osnivača Srpske socijaldemokratske stranke 1903. njen sekretar a potom predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. "Beogradsko radničko društvo", osnovano 1896. prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od 1900. do 1903. uređivao je listove "Napred", "Radnički list", "Stari radnički list" i "Radničke novine". Osnovao je i socijaldemokratski Centralni odbor, koji je objedinio sve radničke organizacije u Srbiji, što je omogućilo stvaranje Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem doprineo je uspostavljanju jedinstva sindikata i radničke političke partije.

1895 - Osnovano je "Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje i njene okoline" - bio je to začetak organizovanog turizma u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Na čelu Upravnog odbora Društva nalazio se dr Petar Dojić, banjski lekar, dok je pokrovitelj bio Arhiepiskop Beogradski i Mitropolit Srbije Mihailo. Sokobanja je kao lečilište bila poznata još u antici. U 19. veku u njoj su često boravili vladari iz loze Obrenovića - Knjaz Miloš i njegov mlađi sin potonji knez Srbije Mihailo.

1896 - Umro je švedski hemičar, industrijalac, filantrop i pronalazač Alfred Bernard Nobel, koji je pronalaskom dinamita 1867. stekao ogromno bogatstvo. S namerom da se dinamit koristi samo u mirnodopske svrhe, testamentom je ostavio fond od 9,2 miliona dolara za dodelu nagrada za vanredna dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i zalaganju za mir. Prve Nobelove nagrade Kraljevska švedska akademija dodelila je 1901. Od 1969. Akademija dodeljuje i nagradu za ekonomiju. Nagradu za mir dodeljuje Nobelov komitet u Oslu.

1898 - Rođen je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je u Minhenu, Budimpešti, Zagrebu i Parizu. Pripadao je grupama "Zemlja", "Dvanaestorica" i "Šestorica". Dobio je "Gran pri" za slikarstvo na međunarodnoj izložbi u Parizu 1937. i Zlatnu medalju na međunarodnoj izložbi keramike u Pragu 1962.

1898 - Posle poraza u Američko-španskom ratu, Španija se u Parizu mirovnim ugovorom odrekla Kube, Portorika, Guama i Filipina. Bio je to kraj španskog kolonijalnog carstva osim poseda u Africi.

1904 - Rođen je čehoslovački državnik Antonjin Novotni, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Čehoslovačke od 1953. i šef države od 1957. S funkcija je smenjen početkom 1968, kada su započele reforme nazvane "Praško proleće", koje su onemogućene vojnom intervencijom Varšavskog pakta u avgustu 1968.

1909 - Prestala je da izlazi "Šabačka čivija", jedan od najboljih humorističko-satiričnih listova u Srbiji. Prvi broj se pojavio u septembru 1906.

1931 - Niseto Alkala Samora i Tores postao je prvi ustavno izabran predsednik Republike Španije.

1935 - Knez namesnik Pavle Karađorđević svečano je otvorio za upotrebu most Kralja Petra II, danas poznat kao - Pančevački most.

1936 - Britanski kralj Edvard VIII je abdicirao, zadržavši pri tom titulu - vojvoda od Vindzora. Edvard VIII povukao se sa prestola kako bi mogao da stupi u brak s Amerikankom Volis Simpson, koja se prethodno dva puta udavala.

1941 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južnokineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.

1948 - Na zasedanju u palati Šajo u Parizu, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka.

1954 - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik, sa srpskim piscem Ivom Andrićem na čelu. Drugi potpisnik bio je Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije i docnije Srpske akademije nauka. Zaključeno je "da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora", da su oba pisma - ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis. Raspadom jugoslovenske države Novosadski dogovor izgubio je na značaju.

1961 - Na svečanosti u Stokholmu, u dvorani Koncertne palate Švedske kraljevske akademije, Ivi Andriću je dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Švedska kraljevska akademija donela je 26. oktobra 1961. odluku da se Andriću dodeli Nobelova nagrada za književnost, za delo "Na Drini ćuprija", kao i za sveukupan njegov književni rad. U najužem izboru su se tada, pored Andrića, nalazili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija.

1963 - Sultanat Zanzibar, afrička ostrvska država u Indijskom okeanu, britanski protektorat od 1890. stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom je stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.

1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac afričkog porekla Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca.

1967 - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) s ciljem eksploatacije prirodnog gasa.

1980 - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.

1982 - Dvojica sovjetskih kosmonauta vratila su se na Zemlju posle rekordnih 211 dana provedenih u vasioni u brodu "Saljut 7".

1983 - Raul Alfonsin je preuzeo dužnost predsednika Argentine kao prvi demokratski izabran šef države posle osmogodišnje vladavine vojne hunte.

1987 - Umro je američki violinista Jaša Hajfec, jedan od najvećih majstora tog instrumenta 20. veka.

1989 - U Čehoslovačkoj je vlast preuzela prva nekomunistička vlada od 1948. i predsednik Gustav Husak podneo je ostavku.

1996 - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, što je bio završni čin u demontiranju sistema aparthejda.

1998 - Palestinska oslobodilačka organizacija poništila je odredbe svog ustava koje su pozivale na uništenje Izraela.

2002 - Ministri inostranih poslova tadašnje SRJ i Hrvatske Goran Svilanović i Tonino Picula potpisali su Protokol o privremenom režimu na poluostrvu Prevlaka kojim su regulisana preostala pitanja vezna za tu teritoriju. Od septembra 1992. tu demilitarizovanu zonu kontrolisali su posmatrači UN.

2006 - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče. Na vlast je došao vojnim udarom 1973. kada je uklonjen legalno izabrani predsednik Salvador Aljende. Na čelu Čilea nalazio se do 1990. Pod njegovim režimom stradalo je, iz političkih razloga, gotovo 3.200 osoba, a blizu 30.000 je trpelo razne oblike represije. Pored brojnih optužbi, ni jedan sudski proces protiv njega nije izveden do kraja.

2013 - Senat Urugvaja izglasao je zakonske okvire koji regulišu gajenje i distribuciju kanabisa, kojima će ta zemlja postati prva u svetu koja je potpuno legalizovala proizvodnju kanabisa i njegovu prodaju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






 Povezane vesti

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. XII 1918.

Izvor: SEEcult.org, 10.Dec.2018

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1. decembar 1918, priređenu u Palati Srbija povodom stogodišnjice formiranja prve jugoslovenske države. Izložba je otvorena na dan proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a iako je taj čin okosnica cele postavke, izložba...

Nastavak na SEEcult.org...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.