Izvor: Politika, 08.Apr.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija menja partijsku klimu
Za osnivanje stranke biće potrebno svega petsto potpisa punoletnih građana umesto dosadašnjih 40 hiljada
Mitinzi i kontramitinzi koji su Rusiju, tačnije njenu prestonicuMoskvu, potresali od decembarskih parlamentarnih do martovskih predsedničkih izbora, kao da počinju da daju rezultate. Doduše ne onakve kakve je tražila opozicija, ali je sada već nesumnjivo da najvećoj državi na svetu predstoje značajne političke promene.
Jedan od najjasnijih signala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je namera novoizabranog šefa države Vladimira Putina da se, već po stupanju na dužnost (6. maja), stavi na čelo Opštedruštvenog narodnog fronta, širokog političkog pokreta koji bi, kako se najavljuje, trebalo da bude zamena za trenutno vladajuću partiju Jedinstvenu Rusiju.
U istom smeru ide i nedavno usvojen zakon po kojem je broj potpisa punoletnih građana neophodnih za osnivanje političke partije smanjen drastično – sa 40.000 na svega 500. Da li će, i koliko, potpis aktuelnog predsednika Dmitrija Medvedeva na novi zakon o partijama značiti korak dalje u razvoju ruskog političkog života pokazaće vreme. Ipak, praktično, davanje šanse svakome da, u vremenu interneta i, društvenih mreža, krene u političku avanturu, otvara sasvim novi stranački front.
Kako za „Politiku“ piše ruski politikolog Oleg Bondarenko, „u Rusiji je već počela ubrzana smena gubernatora. Velike promene očekuju i vladu”.
„Putin, kao strateški mislilac, traži novi oslonac za sebe u okvirima procesa modernizacije i demokratizacije političkog prostora koji je započeo aktuelni predsednik Dmitrij Medvedev”, navodi Bondarenko i nastavlja: „Već osam godina u toku je povratak na direktne izbore gubernatora ruskih regiona. U 2008, ovi izbori su ukinuti posle užasne otmice u školi u Beslanu, u Severnoj Osetiji. Tada je ruska vlast, sa Putinom na čelu, aktivno nastojala da povrati red i poredak u republikama koje se nisu baš uvek obazirale na poruke iz centra.
Nasleđe devedesetih je i nesaglasnost regionalnih zakona sa federalnim i realne pretnje terorizma. Da bi se sprečila dalja dezintegracija koja je mogla da dovede do potpunog raspada Ruske Federacije, tada je i doneto rešenje o direktnom postavljanju gubernatora. Danas je situacija drugačija.
Na Kavkazu se više ne ratuje, a zakoni Ruske Federacije sprovode se u svim njenim subjektima. Srednja klasa, koja se pojavila u vreme Putinovog rukovođenja, otvoreno je posle 4. decembra progovorila o svojim građanskim i političkim pravima.
Novi regionalni izbori koji bi mogli biti održani već do kraja godine, po usvajanju odgovarajućih zakona, biće upravo izbori srednje klase. A na njima moraju da učestvuju nove partije sa novim brendovima. Upravo takav bi trebalo da bude i Opšteruski narodni front, zaključuje Bondarenko.
Treba dodati da su, sudeći prema decembarskim izborima, glavni igrači na ruskoj političkoj sceni uglavnom oni koji su tu još od vremena raspada Sovjetskog Saveza, poput Komunističke partije (KPRF), Liberalno-demokratske (LDPR), ili partija, takozvanog, demokratskog usmerenja poput Pravedne Rusije, Jabloka ili nekoliko drugih, koje su nastajale i gubile se prema prilikama i liderima koji su ih predstavljali.
Ali već naredno (martovsko) predsedničko ogledanje nagovestilo je promene. Pri tome se, pre svega, misli na izuzetan izborni uspeh nezavisnog kandidata, milijardera Mihaila Prohorova, koji je sa 5.722.508 osvojenih glasova uspeo da nadmaši već dokazane igrače poput Genadija Zjuganova, Vladimira Žirinovskog ili Sergeja Mironova. Prohorov sada najavljuje osnivanje sopstvene partije. Javio se i poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sa namerom da obnovi rad Socijaldemokratske partije, ugašene 2007 – zbog neispunjavanja zakonskih uslova.
Pitanje koje se posle svega pomenutog neminovno nameće jeste: da li u jednoj zemlji sa preko 140 miliona stanovnika dobijanje statusa partije sa samo 500 potpisa donosi i kvalitet političkog života? Naime, ovako nizak cenzus svakako predstavlja demokratski korak napred, ali, istovremeno, daje priliku svakojakim marginalcima, ekstremistima, verskim fanaticima i sličnima da svom radu, kakav god on bio, dodaju oreol – političkog. Pripadnici ruske gej populacije su, na primer, pre neki dan podneli zahtev sudu u Sankt Peterburgu da ukine zakon kojim se njihovo javno delovanje tumači kao – propaganda homoseksualizma. Onoga trenutka kada (i ukoliko) se njihova aktivnost registruje kao politička i odnos države prema istoj moraće iz korena da se menja.
Novi zakon, pre nego što ga je Medvedev potpisao, usvojen je jednoglasno u oba doma Državne dume, a članovi vladajuće Jedinstvene Rusije istakli su da isti nije iznuđen ustupak opoziciji, već potreba da se modernizuje politički sistem u zemlji.
Ipak, postoje mišljenja da se ovako liberalnim pristupom delovanju političkih partija, u stvari, unosi zabuna u glasačko telo. Mnogi sumnjaju u moć malih partija da se nose sa velikima, što bi za posledicu imalo ujedinjavanje ovih prvih, a samim tim i dezavuisanje izvornih principa na kojima su sazdani.
Najavljeni nestanak Jedinstvene Rusije sa političke scene u najvećoj državi, najverovatnije, neće izazvati posebne potrese, pogotovo što je ta partija još od minulih izbora na meti kritika glasača. Tu poruku shvatio je i Putin i zato se i odlučio na stvaranje nove „partije vlasti”. Koliko se u to uklapa demokratizacija političke scene, koju je pokrenuo Medvedev, pokazaće vreme.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 09.04.2012.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
