Izvor: Southeast European Times, 17.Avg.2009, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više nije sramota biti Rom

Mladi aktivista postavio je sebi zadatak da raskrinka stereotipe i stavi tačku na diskriminaciju jedne od najloše tretiranih manjina u Evropi.

17/08/2009

Brian Salmi za Southeast European Times u Podgorici -- 17/08/09

Uredan, lepo obučen i doteran, Jaha Samir je sušta suprotnost svakog stereotipa o Ciganima. Obrazovan je, elokventan i vredan, pravi simbol nove generacije aktivista koji žele da promene način na koji ljudi razmišljaju o njegovom narodu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << I ne, ne smeta mu ako ga nazovete Ciganinom.

Samir priznaje da njegovi sunarodnici koriste taj izraz i da se ne žučno ne protive da ga i drugi koriste, sve dok nije u pogrdnom smislu. „Ciganin“, objašnjava Samir, „je prvobitno značilo nešto prljavo što ne treba dirati. Njegov narod nije uspeo da se oslobodi te etikete prljavosti od kako mu je pre mnogo vekova nalepljena. Organizovani napori krenuli su 1973. godine da se reč Ciganin zameni rečju Rom, izrazom koji se Samiru više dopada.

Samir danas ima težak zadatak da izbriše stigmu koju nosi njegov narod. On kaže da se u Evropi sada pojavljuju novi lideri koji predvode romski narod na putu izlaska iz društvenog egzila u kome tavore od kako su se prvi put doselili iz Indije pre jednog milenijuma.

Osamdesetih godina, moderni Romi, uz veliku pomoć raznih međunarodnih organizacija, počeli su da se izvlače iz geta, kako realnih tako i mentalnih, u kojima su bili zatvoreni, kaže Samir. „Bio je to prvi put da Rome u značajnom broju primaju na evropske univerzitete“, kaže 25-godišnji otac jednog deteta, koji je ujedno i direktor crnogorske nevladine organizacije Mladi Romi. Taj trend nastavio se u protekle dve decenije i danas svake godine 250 Roma diplomira na makedonskim univerzitetima.

Romske NVO širom Evrope aktivno angažuju mlade Rome univerzitetske studente. „Ti studenti shvataju da mogu da naprave uspešnu karijeru i istovremeno pomognu drugim Romima“, kaže Samir.

U Crnoj Gori, samo deset Roma upisano je na visokoškolske studije. Do sada je samo dvoje dobilo diplome, od kojih će jedna uskoro početi da radi u crnogorskom ministarstvu manjina. Samir planira da postane treći diplomac; radi na diplomi iz oblasti obrazovanja u ranom detinjstvu i nada se da će je dobiti iduće godine.

Učenik piše rečenicu na rumunskom u jednoj učionici u Bukureštu. Nova generacija Roma nada se da će prevazići viševekovno siromaštvo i marginalizaciju. [Getty Images]

Iako će biti kvalifikovan da predaju predškolcima, Samir sumnja da će napustiti svoje mesto direktora „Mladih Roma“. „Ne verujem da ću podučavajući decu ostvariti isti stepen zadovoljstva kao pomagajući svom narodu,“ kaže Samir.

Samira je obučavala Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropu (OEBS), pa je tako 2005. godine stekao neophodna znanja za vođenje nevladine organizacije. Druge organizacije, poput Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP) i Fonda za otvoreno društvo (FOD) brzo su primetili njegove sposobnosti i odlučnost i od tada su na raznim projektima sarađivali sa organizacijom Mladi Romi.

Tamara Srzentić, koordinator Mladih Roma crnogorske kancelarije FOD, kaže da je „Samir jedan od najvrednijih i najangažovanijih mladih Roma sa kojoj je naš fond sarađivao u proteklih deset godina angažovanja na pitanjima Roma u Crnoj Gori.“

Pre obuke za lidera građanskog društva u organizaciji OEBS, Samir je taj „poziv“ naučio od oca, koji je postao organizator 2000. Mladi Samir radio je u NVO svog oca dok se stariji Samir nije povukao iz zdravstvenih razloga 2003, a Jaha otišao od kuće zbog studija na fakultetu. Samir se, međutim, 2005. vratio u Herceg Novi, gde je zaključio da nije oduševljen učinkom organizacije i pravcem u koji ga je vodilo novo rukovodstvo.

„Pokušao sam da radim sa novim liderima, ali nije uspelo, pa sam odlučio da osnujem sopstvenu NVO,“ kaže Samir, slegajući ramenima. Prvi projekti koje je Samir sa svojom organizacijom Mladi Romi radio obuhvatali su Rome koji su bili isključeni iz školskog sistema.

„Cilj projekata bio je da ti ljudi dobiju drugu priliku za formalno obrazovanje“, kaže Tamara Srzentić iz FOD. U centru pažnje bili su Romi od 9 do 18 godina, koji nisu mogli da upišu osnovnu školu jer su bili prestari. Posle tih početnih projekata, Samir je uspeo da zadobije poverenje donatora i proširio je svoje aktivnosti.

Samir u ovom trenutku najviše radi na pitanju nabavke ličnih isprava za oko pet hiljada od ukupno jedanaest hiljada Roma u Crnoj Gori. Najveći deo tih pet hiljada stigao je u Crnu Goru sa Kosova, za vreme NATO intervencije na Balkanu 1999. Bez isprava o državljanstvu, više od polovina crnogorskih Roma nema pravo na socijalnu zaštitu, koja uključuje i pravo na formalno obrazovanje.

„Lične isprave za te ljude su naš najvažniji zadatak u ovom trenutku“, kaže Samir. To je mukotrpan proces, kafkijanska noćna mora birokratskih zavrzlama i administrativnih taksi, koja u proseku traje više od godinu dana i košta od 500 do 600 evra po osobi.

Aspiracije Crne Gore da postane punopravna članica EU znače i da ta zemlja mora da učini napor da integriše svoju romsku populaciju. Za Samira i ostale koji su krenuli da realizuju taj zadatak, to je često frustrirajući, mučan zadatak. „Ponekad je teško raditi sa ljudima koji su nepismeni i koji ne razumeju i ne cene uvek ono što radite za njih. Ja brzo planem, ali sam naučio da se nosim sa tim“. Na pitanje kako svakog dana uspeva da ustane iz kreveta, trči u kancelariju i ide na teren, Samir sa osmehom odgovara „Zahvaljujući mojoj porodici“.

Čak je i Samirov lični život duboko politički. Kada se pre pet godina oženio, razbio je jedan strogi tabu: njegova šest godina starija supruga je Srpkinja. Radili su u dve prodavnice u Herceg Novom, koje su bili u istoj ulici, jedna preko puta druge. Samir je odlazio u radnju kod buduće supruge pod izgovorom da kupuje časopise, a ona bi dolazila kod njega da kupuje voće i povrće. Znajući da je to „zabranjena ljubav“, Samiru je trebalo dva meseca da skupi hrabrosti da je upita da izađu zajedno, dva „veoooma duga meseca“, uz smeh se podseća Samir.

Par se veoma diskretno viđao šest meseci. Samirovi roditelji su negde „na pola puta“ otišli u Nemačku. Kada su se vratili, Samir je imao loše vesti. Izgubio je posao, slupao porodični automobil i zaljubio se u Srpkinju. „Nisu bili oduševljeni“, kaže Samir uz bojažljiv osmeh. „Posebno ne mojom ženom“.

Samirova porodica se pomirila sa stanjem stvari. Porodica njegove supruge nije.

Na venčanje nije došao niko iz mladine porodice. Samirov tast prihvatio je stvarnost tek kada im se rodilo dete i prihvatio je svo troje kao deo porodice.

Kada je Samir pridobio svog tasta, uspeo je da jedan njegov zemljak shvati da Romi nisu „prljavi“. Posle tog jednog, ostalo je još više od 600 hiljada.

Nastavak na Southeast European Times...