Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Avg.2016, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viminacijum – metaravan arheologije
"Arheologija ponekad nudi više saznanja nego što su sami pronađeni predmeti. U novom otkriću u Viminacijumu, sa dva novopronađena groba na Rimskoj nekropoli – gde je već istraženo 14.000 grobova – u prvoj ste ligi. Arheološkoj. Možete da kažete da znate mnogo o rimskom ritualu sahranjivanja”, kaže prvi čovek “novog” Viminacijuma Miomir Korać.
Ne propuštajući da naglasi kako istražuju na prostoru gde će biti nova termoelektrana, ali i da ima naše izvesne >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << inferiornosti pred činjenicom da je, na primer, još u XIX veku u Dunaj varoši, Intercisa na latinskom, istraženo 4,5 hiljada rimskih grobova: “Ali, kad ste toliko grobova, 14.000, istražili i dođu predmeti koji vas iznenade saznajnošću i vrednošću, znate da ste spojili i radoznalost arheologa i značaj otkrića. To se desilo kad smo otkrili ta dva groba, od kojih je jedan deteta od otprilike pet godina, na osnovu čijih smo zubića znali da mu je dalji život uskraćen.”
*Šta znače ti “listići”, poruke koje ste otkrili?
Amulet, pismo iz groba, koji smo našli u tom dečijem grobu, bila je ta sačuvana zlatna pločica, ispisana tekstom. Kad vidite takvu stvar, srca brže kucaju, želite da znate šta taj tekst nudi... I nismo mogli da ga pročitamo. Videli smo tekst, koristili savremene tehnike, snimanje pod različitim uglovima i svetlom i počeli samo da razaznajemo neka slova. I shvatili da je to grčki alfabet. Ali tekst je nerazumljiv.
Pozvali smo kolege sa Katedre za Stari vek, koje su nam pomogle, profesorku Marijanu Ricu koja se bavi epigrafikom Grčke i Rima u kamenu, što nije medij kakav je zlatni listić. Uspeli smo da dešifrujemo da je tekst ispisan u deset, ne horizontalnih nego vertikalnih kolona, što je neuobičajeno.
*Potpuno obrnuto od onoga što smo dosad znali?
Neuobičajeno. Sličnih pločica ima u svetu, ali imena bogova i magova su u olovu, ne u zlatu.
*Otkrili ste i belog maga?
U amuletu pronađenom u dečijem grobu, privesku koji treba da zaštiti, pronašli smo taj savijen tekst. I daleko od našeg dešifrovanja, našli smo da je ispunjen simbolima. Razna se slova vide i bojim se da će prevazići ne samo naša saznanja. Videli smo tako i sedam poznatih grčkih samoglasnika, alfa i omikrom koji označavaju planete. U grčkom je i Mesec bio planeta. Polako smo videli imena Todorabal, koja nam ništa ne znače. Prelistali smo literaturu, pojavljuju se božanstva, magovi, razni demoni i iza toga ide poruka od čega štite. Ovde toga nema, poređani su redom u desetak kolona, bez poruke. Kontekst nalaza je interesantan: dečiji grob – trebalo je da zaštite dete.
*Našli ste i ženski grob?
Da, sa dve pločice – jednom srebrnom, dugom zlatnom. Manje-više isti je nalaz u tom amuletu, ali ovog puta daleko od našeg dešifrovanja, obe su ispunjene simbolima.
*Ostaće tajna?
Da. Ti listići namenjeni ženi ostaće večita tajna, kao i žena.
*Arheologija je kao metafizika, dekodirate poruke i vreme življenja koje mi ne znamo?
To je interesantno u arheologiji; prošla su vremena prikazana u nemim filmovima kad lord svojoj ledi pokazuje iskopine u Egiptu, ali neki mu radnik vadi predmet iz neke rupe. Ne zna gde se predmeti nalaze. To se u arheologiji poslednjih decenija naziva kontekst nalaza i postao je pomalo primaran. Zašto taj predmet, šta znači, to je polje blizu metaravni, metafizici. Nemamo nameru da išta uzimamo filozofima, ali arheologija je disciplina koja ima prednost – može da otkrije ravan i mesta i vremena i događaja.
Pre zlatnih listića na Viminacijumu istraživali smo jednu memoriju, prostor gde se održavao ritual u građevinama istoobrazne forme deset puta deset metara, sa jedanaest grobnih mesta za višekratna sahranjivanja u dugom periodu od gotovo dva veka, od sredine trećeg do gotovo petog. U takvoj memoriji našli smo sedam zlatnih novčića. Nalaz kao nalaz, interesantan, pobuđuje pažnju po plemenitosti metala – mada mi arheolozi više volimo bronzane novčiće koji dešifruju više od gomile zlatnog novca – ali ovi su imali saznajnost. Kako? Vidite godinu kovanja, poslednji je iskovan 440. godine, znate mesto, memorijski prostor, vreme, i tako dolazimo do načina iskopavanja. Bili su sakriveni ispod poda, nisu grupisani na jednom mestu već rasuti. Nismo dešifrovali vlasnika i nismo to u stanju, ali zaključili smo da je vlasnik bio do te mere inteligentan da je predvideo seobu naroda...
*Neko ga je pokrao?
Da, u vreme kada dolaze drugi narodi preko Dunava i pljačkaju, razaraju ceo prostor. On nije čuvao zlatnike u kući već na groblju. Ne znam hoćemo li nekome dati ideju za film ili drugu vrstu delovanja, ali sakrio je novac na groblju. Došli su Huni, koji su poharali ne samo Viminacijum nego mnogo gradova duž Dunava. Vlasnik je požurio na groblje pre ratnih pokliča i hunskih truba, moguće da je zgrabio više stotina komada zlatnika, sedam mu je bilo nevažno, ispalo je. Nadam se da je izvukao živu glavu, a nama arheolozima je ostavio da utvrđujemo tu metaravan, odnos vremena, mesta i samog događaja.
*Arheologija je očito mnogo dublja i šira nego što javnost sluti.
Ima podatak koji je kod nas gotovo nezapaženo prošao, istraživanje MTI, srednje tehničke škole u Bostonu, kako se ja šalim, jednog od najpoznatijih univerziteta smeštenog preko puta reke i jednako čuvenog Harvarda. Ne verujem da nisu imali šta da rade, naprotiv, ali grupa od 20 izveštača napravila je skrining sveta, po čemu je neka zemlja poznata. Napravili su program Panteon, skenirali 196 zemalja, od nekih 4000 godina pre naše ere do danas. Pogledao sam kako je rangirana Srbija: na 37. mestu Novak Đoković. Nepravedno. Na 33. Nikola Tesla, još nepravednije, tu je i Pupin, a od 1. do 18. mesta pogađate – rimski imperatori. Takve stvari su duboko za razmišljanje ako ih svedete na ravan mudrih ljudi: nisi onakav kakvim sebe vidiš nego onakav kakvim te svet vidi. Mi možemo da zamišljamo razne slike, ali ako te svet vidi kroz ove naočare, zgodno je da na tu kartu ideš.
*Kad već sami nismo to iskoristili?
Tako je. Danas je svet malo navijen na Rim, eto sjajne prilike. Osamnaest je četvrtina svih rimskih imperatora, pri čemu je jedan promenio civilizacijsko lice zemlje. Konstantin.
Naša kulturna baština je i Lepenski vir, pre deset hiljada godina prvi metali topljeni su sedam vekova p.n.e na ovim prostorima, pa sjajan srednji vek. Dolazimo do suštinske stvari: civilizacija nataložena na našem tlu znači da nekoliko desetina godina nema značaja.
