Izvor: Danas, 16.Dec.2015, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stazama Antonija Gaudija
U Đenovskoj luci smo se ukrcali na prekookeanski brod i nakon 20 sati vožnje Mediteranom pristali uz špansku obalu. Posle dve decenije ponovo se susrećemo sa Barselonom, prestonicom provincije Katalonije.
U međuvremenu je doživela mnogo promena, narasla je u širinu, dužinu, a posle Olimpijade se popela čak do brda Monžuik. Nigde se ne može videti prazan prostor, na njegovom mestu nikle su nove palate, arene, stadioni, bulevari, parkovi... U Glavnoj luci više nema Kolumbovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jedrenjaka - ali, zato na obali putnike sačekaju crveno-zeleni autobusi na dva sprata. "Sait-sing", piše na svakom. Za samo šest evra puna četiri sata voziće vas po najznačajnijim mestima barselonskim. Udobno smešteni na otvorenom krovu basa, iz ptičije perspektive razgledaćete najznačajnije gradske četvrti od starodrevnih do ultramodernih. Gde vam se svidi možete da izađete, a kasnije sa istom kartom da se opet vratite i nastavite vožnju. Barselona je grad koji ima dušu, u njoj je sve podjednako lepo i starodrevno. Barselona je osobena i prepoznatljiva. Sagrada Familija je obeležje za koje je zaslužan samo jedan jedini čovek - veliki Antonio Gaudi. Pa da sa ovom malom razglednicom krenemo baš od početaka tog jedinstvenog graditelja... Uličice su kratke i strme, sve vode uzbrdo prema parku Gueljo. Ispred prelepih porodičnih kuća su hladnjaci sa ucvetalim ljubičastim cvetovima glicinije. Arhitekta Antonio Gaudi je baš tako zamislio ovaj prostor i nazvao ga "Gradić u parku". Međutim, kad ga je podelio u 70 placeva - prodata su samo tri!
"Daleko je od grada", ubedljivo su tvrdili Katalonci i nastavili da zidaju svoje palate u centru. Gaudi je razmišljao, a onda je razmahao i svojim božanskim darom napravio čudesno lep park Gueljo. Neobičan je još od ulaza sa jedinstvenom kombinacijom keramike kovanog gvožđa i kamena, pa sve do prostranog Gran Plaza - platoa sa zatalasanom ogradom od izlomljenih "azulehos (plavo-belih) pločica. Sa tog jedinstvenog vidikovca dovoljan je jedan pogled da se obuhvati grad sa beskrajnim morskim plavetnilom na dnu i blještavom, ultramodernom Olimpijskom lukom u daljini. Vozimo se duž čuvene avenije Egzampla (u kvartu El Esanče). Godine 1850. gradonačelnik Barselone Idefons Serda projektovao je ovaj kvart na praznom prostoru izvan gradskih zidina. Sagradio je zgrade sa unutrašnjim okruglim dvorištima - patios - na koje su gledale sve glavne prostorije stanova. Dve glavne avenije presecaju ovaj kvart: prva je La Dijagonala jer dijagonalno prolazi kroz četvrt, a druga je Paseo de Gracija za koju žitelji Barselone tvrde da je najlepša ulica u gradu jer su u njoj svojevremeno sazidane najlepše palate. Sa vidikovca se ne vraćamo istim putem već stazama Gaudija. Lako pronalazimo prelepi koridor koji vodi do podnožja Gueljo parka. Kažu da je maestro Gaudi ovaj prolaz napravio za svoju dušu. Zbog reumatske bolesti teško je hodao pa je pasarela pod blagim lučnim nagibom sa svodom koji drže karijatide napravljene od neobrađenog kamena.
Neobično lep kvart Gracija sastoji se od stepenastih blokova koji se poput kamenih talasa spuštaju ka obali. U samom centru ovog kvarta nailazimo na - kuću "Visens" sa fasadom od nebesko-plavih pločica prepoznatljive arhitekture. Konačno, na ivici ovog kvarta nalazi se impozantna katedrala.
