Izvor: B92, 30.Jul.2020, 14:46

Rover i Mars: NASA lansirala letelicu na "Crvenu planetu" - da li će naći tragove života

Ako je nekada i bilo života na Marsu, kako će to robot umeti da prepozna?

Američka agencija NASA (Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija) lansirala je u četvrtak na Mars rover "Istrajnost", koji će pretraživati drevni jezerski krater u potrazi za znacima nekadašnjeg života.

Ali ako svedočanstvo o života iznikne na Crvenoj planeti, kako će je naučnici prepoznati? Zamenik glavnog naučnika na projektu Ken Viliford objašnjava šta to oni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zapravo traže.

Danas je Mars nenastanjiv. Suviše je hladno da bi voda na površini ostala u tečnom stanju, a retka atmosfera propušta visok stepen radijacije, potencijalno sterilišući gornje slojeve zemlje.

Ranih 2000-tih, Nasini roveri za istraživanje Marsa dobili su zadatak da "slede vodu". "Oportjuniti" i "Spirit" pronašli su izdašne geološke dokaze za prisustvo tečne vode u prošlosti.

Rover "Kjuriositi", koji je na planetu sleteo 2012. godine, otkrio je da je jezero koje je nekad prekrivalo njegovu lokaciju za sletanje kod kratera Gejl moglo da sadrži život.

On je pronašao i organske molekule (sa ugljenikom) koji služe kao osnovna građa života.

Sada će rover "Istrajnost" istražiti slično okruženje instrumentima pravljenim za testiranje na znakove života.

"Mislim da je to prva Nasina misija još od Vikinga koja će konkretno to da radi", kaže Ken Viliford, zamenik glavnog projektnog naučnika ove misije, iz Laboratorije za propulziju raketnih motora (JPL) u Pasadeni, u Kaliforniji.

Viking je bio potraga za postojećim životom - što će reći, za životom koji bi mogao da bude prisutan na Marsu danas.

"Za razliku od toga, noviji Nasin pristup je da istraži drevne životne sredine, zato što podaci koje posedujemo ukazuju na to da nam najranija istorija planete govori da je Mars bio najanastanjiviji tokom njegovih prvih milijardu godina."

Meta "Istrajnosti" je krater Jezero, gde su znaci vodene prošlosti još jasniji kad se gledaju iz orbite nego oni u krateru Gejl.

Rover će bušiti marsovske stene, izvlačeći jezgra otprilike veličine parčeta krede. Ona će biti zapečaćena - uskladištena - u posude i ostavljene na površini.

Njih će sakupiti drugi rover, poslat kasnije, lansiraće ih u Marsovu orbitu i isporučiti na Zemlju radi analize.

Sve je to deo saradnje Evropske svemirske agencije (Esa) - "Povratak Marsovskih uzoraka".

Ali rover će vršiti i gomilu drugih naučnih istraživanja na površini.

Jezero sadrži jedan od najbolje očuvanih marsovskih uzoraka delte: slojevitih struktura koje se formiraju kad se reke sliju u otvorene vodene mase i naprave naslage od stenja, peska i - potencijalno - organskog ugljenika.

"Imate rečno korito koje ulazi sa zapada, buši obod kratera, a potom, odmah po ulasku u krater, na samom ušću, tu postoje prelepe vidljive ravni delte. Naš plan je da sletimo neposredno ispred te delte i krenemo sa istraživanjem", kaže doktor Viliford.

Delta sadrži zrnca peska koja potiču od stena dalje uzvodno, uključujući sliv na severoistoku.

"Cement između zrnaca veoma je zanimljiv - on beleži istorijat interakcije vode sa tim peskom iz vremena stvaranja naslaga oko delte u jezeru", kaže Ken Viliford.

"To pruža moguća staništa za bilo kakve organizme koji žive između tih zrnaca peska. Komadi organske materije od bilo kog organizma uzvodno mogao bi potencijalno da bude nanet na ovu stranu."

Jezero se nalazi u oblasti koja je odavno predmet velikog interesovanja nauke.

Leži na zapadnom obodu ogromnog basena nastalog udarom svemirskog tela po imenu Isidis, koji emituje najsnažnije marsovske signale minerala olivina i karbonata izmerene iz svemira.

"Minerali karbonati jedni su od ključnih meta koje su nas dovele do toga da istražimo upravo ovu oblast", kaže Ken Viliford.

Doktorka Melisa Rajs sa Univerziteta Vestern u Vašingtonu (oboje naučnici u ovoj misiji i kolege) otkrila je naslage karbonata na zapadnom obodu drevne obale.

Ovi "obodni karbonati" porede se sa prstenovima u kadi - sapunskim talogom koji ostane kad se ispusti voda.

Zemaljski karbonati mogu da sadrže naučne dokaze u sklopu svojih kristala. Jedan tip konstrukcije koji ponekad preživi je stromatolit.

Stromatoliti nastaju kad se brojni slojevi i sedimenti bakterija debljine milimetra vremenom natalože u veće konstrukcije, ponekad kupastih oblika.

Na Zemlji, oni nastaju duž drevnih obala, gde sunčeve svetlosti i vode ima u izobilju.

Pre milijardi godina, obala Jezera bila je upravo ona vrsta mesta gde su mogli da nastanu stromatoliti - i da se očuvaju.

"Istrajnost" će naučnim instrumentima istražiti taj "prsten u kadi" bogat karbonatom kako bi video da li su se takve konstrukcije ikad formirale ovde.

Instrument Šerlok pravi slike u krupnom planu zanimljivih stena i proizvodi detaljne mape prisutnih minerala, uključujući bilo čega organskog.

Jedan drugi instrument, Piksl, potom će naučnicima dati detaljan elementarni ili hemijski sastav iste oblasti.

U okviru ovog seta podataka, naučnici će "tražiti koncentracije biološki važnih elemenata, minerala i molekula - uključujući organsku materiju.

Konkretno, kad su te stvari koncentrisane u oblike to potencijalno sugeriše prisustvo života", kaže Viliford.

Sakupljanje mnogo različitih linija dokaza je ključno; vizuelna identifikacija sama po sebi neće biti dovoljna da ubedi naučnike u biološko poreklo, imajući u vidu koliko je visoko postavljena letvica tvrdnji o postojanju vanzemaljskog života.

Ako izuzmemo ogromna iznenađenja, otkrića će najverovatnije biti opisana kao moguća bio-obeležja sve dok se stene ne pošalju na Zemlju na analizu.

Stene u ovoj oblasti slične su po sastavu onome što može da se vidi u krateru Jezero

Ali šta ako rover ne bude video ništa toliko veliko ili očigledno kao što su stromatoliti?

Na Zemlji, mi možemo da detektujemo fosilizovane mikrobe na nivou pojedinačnih ćelija. Ali da bi ih videli, naučnici moraju da iseku parče stene, da je sastružu do debljine lista papira i prouče je pod mikroskopom.

Ali postoji još jedan razlog za konkretnu zainteresovanost za obod kratera. Kad neko krupno svemirsko telo udari u stene sa vodom, hidrotermalni sistemi mogu da otpuste ogromnu količinu energije - i onda topla voda cirkuliše kroz stene.

Topla voda rastvara minerale iz stena koji onda daju neophodne sastojke za život.

"Ako se to desilo, to bi bila prva nastanjiva životna sredina kod kratera Jezero", kaže Viliford.

Dokazi - zajedno sa znacima bilo kakvog života koji je nastanjivao sredinu - mogli bi da budu sačuvani na tom obodu.

Nastavak na B92...