Izvor: Politika, 08.Dec.2012, 20:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh tvrdi da nema podela u SPC
Osam tačaka „tajnog” dokumenta koji su preneli mediji zapravo su deo Memoranduma SPC o Kosovu objavljenog još 2003. godine, tvrdi izvor blizak Sinodu
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) nema podela, tvrdi patrijarh Irinej nakon što su se u javnosti pojavile spekulacije o dva stava Crkve o Kosovu – jednom koji je predočen javnosti, od koga se SPC ograđuje, i drugom koji je, kako kaže, dostavljen predsedniku Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislavu Nikoliću i nije namenjen medijima. „U crkvi nema podela, a sve drugo je plod novinarskih spekulacija i izmišljotina”, rekao je patrijarh Tanjugu.
On je ponovio da pismo koje se pojavilo u medijima nije stav Sinoda SPC, ali i da Crkva nema nameru da javnosti stavi na uvid pismo koje je prosleđeno državnom vrhu. Patrijarh ne misli da bura koja se tim povodom podigla u javnosti šteti Crkvi i podseća da su se Sinod i Sabor do sada više puta oglašavali kada je reč o Kosovu i da je njihov stav jasan.
Buru u javnosti izazvao je takozvani „tajni memorandum SPC” u kojem Sinod od državnog vrha Srbije u osam tačaka traži odbacivanje predloga o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima na Kosovu i Metohiji. Izvor blizak Sinodu rekao je da navodni memorandum koji se našao u medijima jeste stav Crkve,i da osam objavljenih tačaka predstavljaju deo Memoranduma SPC o Kosovu objavljenog 2003. godine. Reč je o publikaciji koju je moguće naći u svakoj crkvenoj knjižari i koja je objavljena na srpskom i engleskom jeziku.
Otuda nije jasno, kaže isti izvor, zbog čega se Crkva ograđuje od tih stavova. „Ne ulazeći u to ko je pismo pisao i ko ga je potpisao, ono je nekako logično u smislu kritike vlasti koja u vezi sa Kosovom radi to što radi. Da to kojim slučajem radi prethodna vlast, bilo bi još dramatičnije”, rekao je izvor Tanjuga i dodao da su izjave pojedinih crkvenih velikodostojnika, pa i patrijarha, s tim u vezi zbunile ne samo građane već i pojedine visoke predstavnike Crkve.
I analitičar Mirko Đorđević kaže da nema sumnje da je pismo objavljeno u „Nedeljniku” deo Memoranduma SPC-a o Kosovu iz 2003. godine. „Sasvim je moguće da je Crkva u međuvremenu imala potrebu da veoma tvrd stav o Kosovu ublaži pa je došlo do zbunjujućih izjava crkvenih zvaničnika”, kaže Đorđević i podseća da Crkva nijednom do sada nije menjala svoj stav o kosovskom pitanju. On smatra da je objavljivanjem Memoranduma iz 2003. godine neko u Crkvi želeo da poruči da SPC i dalje ne odustaje od svojih ranijih stavova o Kosovu, ali i da se protivi tome što se dijalog u Briselu vodi bez njene volje.
S druge strane, analitičar Živica Tucić kaže da se patrijarhu i vladici Irineju mora verovati da pismo objavljeno u medijima nije stav crkvene vlade.
On, međutim, smatra da je važno znati ko je to pismo iz Crkve prosledio javnosti, odnosno ko je imao tu mogućnost, pa i slobodu da ga predstavi kao sinodalno. „Da je kojim slučajem Crkva potvrdila da je objavljeno pismo njeno, to bi značilo drastičnu konfrontaciju Crkve ne samo sa vladom, već i sa većinom u političkom spektru i većim delom javnosti”, kaže Tucić.
-----------------------------------------------------------
Ilarion: Albanci žele da isteraju Srbe s Kosova
Uz blagoslov patrijarha Kirila, u manastirima širom Rusije počelo je prikupljanje sredstava za pomoć hramovima i manastirima na Kosovu, kao i za organizovanje novih narodnih kuhinja
Na Kosovu Albanci ne teže suživotu sa Srbima, već, uz nemalu podršku spolja, njihovom isterivanju iz južne srpske pokrajine, kaže predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, mitropolit Ilarion.
U intervjuu Tanjugu vladika navodi da je dva puta posetio Kosovo i da je svojim očima video kako izgleda svakodnevica tamošnjih Srba. „Na Kosovu i Metohiji Srbi žive u nepredvidivom i veoma neprijateljskom okruženju, u stalnoj opasnosti od pljačke i prebijanja, u strahu da će izgubiti vezu sa centralnom Srbijom”, ocenjuje Ilarion.
Kako dodaje, u drevnim manastirima mole se „iza bodljikave žice”, a malobrojni monasi život provode „kao sužnji, pod zaštitom naoružanih stranaca”. Prema njegovim rečima, izaziva zabrinutost nedavno saopštena namera rukovodstva kosovskog univerziteta u Prištini da crkvu Hrista Spasitelja, koja se nalazi na njegovoj teritoriji, ili sruši ili pretvori u muzej kosovskih Albanaca. „Ta izjava je veoma indikativna – dobijajući nemalu podršku spolja, predstavnici većine na Kosovu nastavljaju da teže potpunom nasilnom isterivanju Srba, a ne mirnom suživotu sa njima. Ne prestaju pokušaji da se srpskom narodu oduzme njegova viševekovna istorija i da se uguši njegovo istorijsko sećanje”, upozorava „šef diplomatije” Ruske pravoslavne crkve.
Podsećajući da su vandali oskrnavili mnoge hramove na Kosovu ili su oni u ruševinama, Ilarion kaže da u tom svetlu raduje što je obnovljen rad bogoslovije u Prizrenu i da je RPC za te svrhe dala 200.000 evra.
Uz blagoslov patrijarha Kirila, dodaje vladika, u manastirima širom Rusije počelo je prikupljanje sredstava za pomoć hramovima i manastirima na Kosovu, kao i za organizovanje novih narodnih kuhinja.
Na pitanje hoće li ruski patrijarh doći u Srbiju na proslavu Milanskog edikta, mitropolit navodi da je to veoma važan datum za hrišćane u celom svetu i da je „više puta čuo da bratska SPC sprema proslavu” u Nišu, ali da „zasad zvanični pozivi na te svečanosti nisu razaslati”.
U osvrtu na pitanje Crnogorske pravoslavne crkve, Ilarion ponavlja stav RPC da je to „raskolnička struktura, o čijem priznanju od strane pomesnih pravoslavnih crkava ne može biti ni govora”. „RPC, kao i sve ostale pomesne pravoslavne crkve, priznaje na teritoriji Republike Crne Gore samo eparhije SPC, a u situaciji koja je nastala u Crnoj Gori ne vidimo nikakvo pitanje koje bi zahtevalo posebno crkveno rešenje”, rekao je vladika.
Drugačija situacija je, dodaje, s nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom, koja je do 1967. godine bila autonomna crkva u sastavu Patrijaršije SPC, a onda nekanonski proglasila autokefalnost, koju niko nije priznao. „Preko je potrebno da crkva u Republici Makedoniji postane svesna neophodnosti da se vrati u kanonsko polje. Smatramo da mogućnosti koje postoje za to treba da razmotre predstavnici Patrijaršije SPC i same nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, na osnovu kanonskih normi i u duhu bratske ljubavi”, ukazuje Ilarion.
Upitan da li poglavar RPC planira posetu Srbiji, on kaže da patrijarh Kiril, prema tradiciji prihvaćenoj u pravoslavnoj crkvi, posle izbora na tron Moskovske patrijaršije, posećuje bratske pomesne pravoslavne crkve i da je već posetio niz patrijaršija. Patrijarh Kiril, kako ističe Ilarion, bez sumnje ima nameru da poseti bratsku SPC, da se pokloni svetinjama Srbije i moli zajedno sa srpskim patrijarhom Irinejom. „Ta poseta će se dogoditi pošto, prema tradiciji, RPC poseti sveti patrijarh srpski Irinej, koji je na patrijaršijski tron došao godinu dana kasnije od poglavara RPC.”
Vladika je i ovom prilikom podsetio na dugu tradiciju „nikada ničim pomućenih” odnosa bratskih crkava, na pomoć koju je u vreme osmanskog ropstva RPC pružala Srbiji i na činjenicu da je desetine hiljada izbeglica iz sovjetske Rusije našlo utočište u Srbiji, kao i da dve crkve imaju podvorja u Moskvi, odnosno Beogradu, čija je aktivnost usmerena na jačanje i razvoj bratskih veza, ocenjujući ih „veoma visoko”.
Na pitanje kakav je stav RPC prema zasad samo teoretskoj mogućnosti da papa poseti Srbiju, Ilarion, koji se i sam nedavno sreo sa Benediktom XVI, odgovara da sa papom „nije doticao tu temu” a da, koliko mu je poznato, SPC dosad nije upućivala papi zvanični poziv da poseti Srbiju. „Kakva god bila definitivna odluka najviših sveštenika SPC o tome, RPC ga smatra unutrašnjim pitanjem bratske SPC”, zaključio je Ilarion.
objavljeno: 08.12.2012
