Izvor: Politika, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LAGANO UMIRANJE KRITIKE
Ako je suditi po stanju društvene kritike, mora biti da bivše socijalističke države (i Srbija dabome) konačno žive u sistemu kome se u konceptualnom smislu malo toga može zameriti. Sve je tu - višepartijska demokratija, slobodno tržište i nesputana preduzetnička inicijativa, slobodni mediji i nadasve - slobodni ljudi. Iz ugla intelektualnih elita kao da je sve u redu. Za prosečnog građanina, da parafraziram stih Branka Miljkovića, sloboda nekako ne ume "da peva kao što su sužnji pevali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o njoj".
Početkom godine, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj objavile su rezultate obimnog istraživanja o stanju duha i osećanju života građana u 29 zemalja u tranziciji. Obuhvaćene su sve zemlje istočne Evrope, većina zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, Turska i Mongolija. Istraživanje je sprovedeno i u državama nastalim raspadom nekadašnje Jugoslavije. Rezultati istraživanja su porazni po zemlje u tranziciji i njihove političke elite. Odgovori na dva ključna pitanja, jedno ekonomsko i jedno političko, možda najbolje ilustruju doživljaj aktuelne tranzicione stvarnosti.
U samo šest zemalja više od polovine anketiranih građana ocenjuje da je ekonomska situacija njihovih država danas bolja nego 1989. To su: Belorusija, Estonija, Albanija, Kazahstan, Mongolija i Litvanija. Sve bivše jugoslovenske republike, sa izuzetkom Slovenije, zauzimaju apsolutno dno tabele. U Sloveniji 38 procenata građana misli da danas živi bolje nego 1989, u Hrvatskoj 16, Crnoj Gori 13, Srbiji devet, Makedoniji šest i u Bosni pet procenata. Nezadovoljnim "Jugoslovenima" pridružila se i Mađarska, nekadašnje čedo tranzicije, sa samo 11 procenata ekonomski zadovoljnih građana.
U samo četiri zemlje - Belorusiji, Kazahstanu, Uzbekistanu i Azerbejdžanu - više od polovine građana veruje da je i politička situacija sada bolja nego 1989. I na ovoj listi bivše jugoslovenske republike, ponovo sa izuzetkom Slovenije, na dnu su tabele. U Sloveniji je političkom situacijom zadovoljno oko 37 procenata građana, u Hrvatskoj 31, Crnoj Gori 26, u Srbiji 17, Makedoniji devet i Bosni šest procenata. Mađarska je i ovde pri dnu sa 10 odsto, a uz nju je i Ukrajina u kojoj 16 procenata građana svoju "narandžastu" situaciju vidi politički ružičasto.
Rezultati ovih istraživanje nisu imali velikog medijskog odjeka. Zapadna štampa, koja i danas u odabranim istočnim zemljama pedantno beleži sve oblike privatnih nezadovoljstava novih disidenata, ni ovom prilikom nije se bavila nezadovoljstvom većine stanovnika Istoka. A i zašto bi?
Lokalne intelektualne elite, čini se, nemaju krupnijih primedbi na sistem. Ako nekakvih primedbi i bude, one se odnose na međunarodni sistem i na one "druge" koji su krivi za sve.
Koliko juče, u nedemokratskim vremenima koja su se nazivala "vunenim", čuo se glas intelektualaca. Danas se uglavnom ne čuje ništa, sem ako se pod društvenom kritikom ne podrazumeva bučna partijska borba - kada "mi i naši" kritikujemo "njih i njihove" za stvari koje radimo i mi i oni. Ako su intelektualci negodovali kada je (bar prema istraživanju) bilo bolje, zbog čega ćute danas, kada većina njihovih sugrađana misli da je gore?
O razlozima se može samo nagađati. Deo elite je emigrirao, deo je deprimiran i razočaran, a deo elite možda nema pristupa novim slobodnim medijima. Mnogi su se verovatno i dobro snašli, te nemaju razloga da se žale na sistem koji je omogućio cvetanje ogromnog broja privatnih obrazovnih institucija, nevladinih organizacija, instituta za ovo i ono. Tranziciona demokratija pruža obilje mogućnosti (bar koliko i socijalizam) za ugodna i dobro plaćena uhlebljenja i sinekure. Potrebno je samo da čovek bude na pravom mestu. Pravo mesto je i juče i danas, i ovde i tamo, uvek u blizini vlasti. U socijalizmu se to nazivalo moralno-politička podobnost, a danas je reč o demokratski stečenom pravu da se ugodi sebi i svojima.
Verovatno je da ni globalni ambijent ne podstiče na raspravu o sistemu i njegovim vrednostima. Kritika tranzicionih fenomena neće obezbediti poziv za gostovanje na nekom od zapadnih univerziteta, ni za studijsko putovanje ili stipendiju. Malo je verovatno i da će izazvati publicitet bilo koje vrste - ignorisanje je demokratski oblik efikasnog neutralisanja društvene kritike.
Kritika kapitalizma u njegovom najgorem obliku, kritika katastrofalne ekonomske politike, potpunog vaspitnog, obrazovnog, kulturnog potonuća - lista je predugačka - u najboljem slučaju se ocenjuje kao demodirano tlapanje - u najgorem, kao levičarska i antidemokratska subverzija. Za tu vrstu kritike sponzora nema, ni u zemlji ni van nje - kada sponzora nema, sva je prilika, nema ni kritike. Iz ovoga, naravno, ne sledi da je sponzorisana kritika društveno zlo. Vrednost kritike je uvek i jedino određena kvalitetom i snagom argumentacije, što se u Srbiji često zaboravlja.
Problemi i nezadovoljstvo međutim ostaju, rastu i umnožavaju se. Ako artikulisane društvene kritike nema, prostor će zauzeti neka od opcija "jednostavnih" ideja. Konsekvence takvih ideja i njihovo pogubno dejstvo su već viđeni - da li su i upamćeni?
Finansijski konsultant
[objavljeno: ]
