Izvor: Vesti-online.com, 22.Jun.2010, 10:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kineski sir iz beogradskih podruma

Kineski sojin sir, koji se prodaje u beogradskom Bloku 70, a koji sve češće kupuju i ovdašnje domaćice i sladokusci u nameri da obogate "zdravljem" domaću kuhinju. Međutim, retko ko zna da se taj sir ne proizvodi u Kini, već u Beogradu i to u vrlo nehigijenskim uslovima.

Ova namirnica, koja je sve popularnija među Beograđanima, ne uvozi se iz Kine, jer to naši propisi ne dozvoljavaju, a kako se pravi, verujemo, da mnogi ne žele ni da znaju.

Veliki broj građana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << koji inače pazari ovu vrlo jeftinu namirnicu (od 80 do 100 dinara za kocku sira), interesovalo je da li inspekcija kontroliše prodavce i imaju li oni neophodnu dokumentaciju o prodaji u radnjama koje nude ujedno i garderobu i tehničke uređaje.

Vlasnici prodavnica koji sojin sir prodaju sa ostalim drangulijama što se kod "Kineza“ mogu naći nisu raspoloženi za priču o svom biznisu. Međutim, naši ljudi zaposleni u njihovim radnjama kažu da inspekcije skoro i da nema.

"Slabo”, kaže jedan od njih, "valjada računaju da to kupuju i jedu samo Kinezi. A oni valjda znaju šta jedu”.

"Potrošač“ piše da se sir pravi, između ostalog, i u novobeogradskim soliterima (podrumima) tako što se melje soja, pravi mleko, a onda siri prema receptu sličnom domaćem. Namirnica potom izlazi na tržište - u Blok 70 gde su i glavne mušterije, mahom Kinezi, mada popularnost kineske hrane izlazi iz ovih okvira.

Svako jutro pred tržnim centrom se parkiraju i vozila sa svežim povrćem. Kinezi povrtari iskoristili su, kažu, plodnu srpsku zemlju, doneli seme najprodavanijih vrsta povrća i proizvode ga za potrebe brojne kineske populacije u Beogradu.

"Najbolje ide kupus. Većina naših najpopularnijih jela sadrži ovu namirnicu. Svi znaju za piletinu sa kupusom i kikirikijem. Dolaze vlasnici restorana u nabavku. Imam baštu u Žitorađi, a povrće se gaji i oko Pančeva i Leskovca“, rekao je jedan od trgovaca. Ovaj kupus nije jeftin, glavica košta 100 dinara.

"Problem je nelojalna konkurencija. Mi uvozimo namirnice i asortiman je bogat, ali sveži proizvodi se ne mogu dopremati i zato ih nemamo. To je zato što roba, pa tako i hrana, iz Kine putuje 40 dana, pa su nam u ponudi uglavnom konzervisane, smrznute namirnice, začini, supe u kesi, slatkiši, sredstva za higijenu, sladoled“, kaže šef radnje "Promenter” koja uvozi ovu robu u Srbiju.

Sve namirnice u ovom supermarketu imaju deklaracije, istaknute rokove trajanja i čuvaju se u odgovarajućim uslovima. Ipak, bez pomoći trgovca kupac se teško snalazi ako ne poznaje kinesku kuhinju.

Pored ovog domeće - kineskog sira, na tezgama se mogu kupiti i nekakvi domaći rezanci bez pakovanja, povezani samo plastičnom trakom. Tu je i kinesko povrće, kupus i salata, a dobro idu i sušene šitake pečurke, kao i sitne "ljiljan” pečurke u teglama i bez deklaracije.

Nastavak na Vesti-online.com...