Izvor: Southeast European Times, 28.Jan.2013, 18:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Energetska zajednica jača regionalna tržišta

U srži strategije Energetske zajednice je regionalna saradnja i bezbednost snabdevanja.

28/01/2013

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 28.1.2013.

Energetska tržišta u zemljama Zapadnog Balkana su mala i fragmentisana, previše ranjiva i zastarela da bi privukla međunarodne investitore.

Međutim, Energetska zajednica, koju su 2006. osnovale EU i nekoliko zemalja regiona kako bi se interno energetsko tržište EU proširilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na Jugoistočnu Evropu, smatra da bi regionalni pristup, poduprt harmonizovanim zakonskim okvirom, bitno povećao izglede za privlačenje investitora.

Strategija zajednice fokusirana je na potrebi da se zadovolje sve veće energetske potrebe regiona, a da se istovremeno smanji karbonski otisak država članica, u koje spadaju Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija.

U srži zajednice je regionalna saradnja, jer se promoviše ne samo prekogranična trgovina, ali i nekoliko mera na regionalnom nivou sa ciljem da se obezbedi snabdevanje energijom, zaštitne mere i uzajamna pomoć u slučaju iznenadne krize.

Posle rusko-ukrajinske gasne krize u januaru 2009, koja je dovela do prekida u snabdevanju u mnogim evropskim zemljama, kadaje 18 zemalja pretrpelo veliki pad ili potpuni prekid snabdevanja gasom koji stiže kroz Ukrajinu iz Rusije, EU je potražila koordinisaniji pristup stabilnom i bezbednom snabdevanju energijom.

„Preduzete su konkretne mere za povećanje broja objekata za skladištenje gasa širom regiona. Posle krize u januaru 2009. godine shvatili smo da skladištenje igra važnu ulogu u garantovanju bezbednosti snabdevanja“, kaže u ekskluzivnom intervjuu zaSETimes Janez Kopač, direktor Energetske zajednice.

„Preduzete su konkretne mere za povećanje broja objekata za skladištenje gasa širom regiona“, kaže za SETimes Janez Kopač, direktor Energetske zajednice. [Linda Karadaku/SETimes]

Od preduzetih mera izdvaja se gasni interkonektor između Hrvatske i Mađarske koji je pušten u pogon u avgustu 2011. i koji prolazi kroz Poljsku, Češku, Slovačku i Mađarsku i dalje ide prema Hrvatskoj. Godišnji kapacitet mu je 6,5 milijardi kubnih metara, a izgradnju je sufinansirala EU, u okviru Evropskog plana ekonomskog oporavka.

„To je podjednako bitno za obe zemlje sa aspekta ekonomije i energetske bezbednosti“, izjavio je mađarski predsednik Janoš Ader posle sastanka o pomenutom projektu u novembru 2012.

Interkonektor je izgrađen kako bi se dodatno integrisalo gasno tržište EU i obezbedio tranzitni kapacitet za gas iz Mađarske u Hrvatsku, BiH i Italiju od 7,5 Bcm/a, i u obrnutom smeru, zatim tranzitni kapacitet iz Hrvatske u Mađarsku od 5.5 Bcm/a, prema podacima Pajplajns internešenel (Pipelines International).

Drugi regionalni projekti koji će diversifikovati snabdevanje gasom u regionu obuhvataju, između ostalog, i planirani gasni interkonektor između Srbije, Hrvatske i Republike Srpske.

Petar Škundrić, savetnik predsednika Srbije za energetiku, kaže da je ta zemlja takođe počela pregovore sa Albanijom o gradnji gasovoda koji će biti povezana sa gasovodom Južni tok.

Škundrić kaže da Srbija planira da implementira više projekata koji predviđaju korišćenje prirodnog gasa.

„Ove godine ćemo nastaviti izgradnju druge faze podzemnog skladišta gasa Banatski dvor, čiji će kapacitet bit između 800 miliona i milijardu kubnih metara gasa“, kaže Škundrić, i dodaje da se planira i izgradnja još jednog podzemnog sladišta u Itebeju, sličnog kapaciteta.

Škundrić kaže da će, jednom kada bude završena izgradnja pomenuta dva skladišta, „snabdevanje Srbije i regiona gasom biti obezbeđeno“.

Još jedan energetski projekat je gasovod između Srbije i Bugarske dugačak 18 kilometara i vredan 120 miliona evra. To je prva interkonekcija između sistema za transport gasa dveju zemalja. Projekat finansira Evropska banka za obnovu i razvoj, a gasovod bi trebalo da bude pušten u pogon do 2015.

Članice Energetske zajednice po ugovoru o osnivanju imaju pravnu obavezu da do 2020. godine povećaju udeo obnovljive energije u svom energetskom miksu.

Do 2020. godine očekuje se drastičan porast tražnje za energijom. [AFP]

„To je istinski veliki izazov za region. Većina elektrana u regionu sagrađena je 60-ih i 70-ih godina, uz korišćenje tehnologije koja je tada u Istočnoj Evropi bila standard. Standard tih postrojenja, vrsta tehnologije i neadekvatno održavanje danas predstavljaju ozbiljan izazov za kreatore politike“, kaže Kopač zaSETimes.

„Taj složeni i skupi prelaz moraće da se odigra u vreme ekonomske krize, kada državnog i privatnog kapitala ima malo i teško ga je obezbediti.“

Kopač kaže da je hidroenergija najčešće korišćeni tip obnovljive energije, koja ima potencijal za dalji rast širom regiona.

„Ipak, mi smatramo da će biomasa i vetar igrati važnu ulogu u budućnosti“, kaže Kopač i dodaje da se Zapadni Balkan uglavnom oslanja na fosilna goriva, koja se većim delom uvoze sa Istoka.

„Srbija bi trebalo da potraži način da nadoknadi svoje energetski deficit iz obnovljivih izvora, jer ima veliki potencijal u biomasi i hidroenergiji“, kaže bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

On je dodao da će se ministarstvo životne sredine usprotiviti korišćenju nuklearne energije dok ne budu iscrpljeni svi izvori obnovljive energije.

U energetskoj strategiji Energetske zajednice, usvojenoj u oktobru 2012, govori se o značaja domaćih rezervi uglja i lignita za energetski miks u regionu. Udeo uglja i lignita u Srbiji je 52 odsto, u Makedoniji 50 odsto, na Kosovu 48 odsto i u Crnoj Gori i 33 odsto u BiH.

„Osim uglja, na Zapadnom Balkanu nisu istražene druge značajnije rezerve fosilnih goriva“, kaže Kopač.

Energetska zajednica poziva promotere projekata iz oblasti električne energije, gasa ili nafte da podnesu predloge projekata na evaluaciju. Najvažniji uslov je da je projekat lociran u najmanje jednoj državi članici i da će proizvesti efekat u barem dve članice Zajednice ili jednu članicu Zajednice i jednu članicu EU.

Nastavak na Southeast European Times...