Izvor: Politika, 11.Jan.2012, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena slave
Da se dogodila tragedija – jeste. Petra C., prezenterka vesti na RTS-u, naletela je u ponedeljak svojom „opel korsom” na pešaka Slobodana B. (74) koji je, od zadobijenih povreda, preminuo nekoliko sati posle nesreće.
Da je informacija o tragičnoj smrti čoveka trebalo da se pojavi na stupcima crne hronike – jeste. Ali, da li je zaslužila mesto na naslovnim stranama štampanih medija i toliku pažnju samo zato što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Petra C. zbog posla kojim se bavi, poznata javnosti? Izgleda da jeste! To je naličje onoga što se zove „opšta prepoznatljivost”!
I tu nastaje dilema ili kako kažu, različiti aršini medijskog „prezentovanja” ovakvih i sličnih nesreća. Dakle, ovakve i slične tragedije se svakodnevno događaju, a imena njihovih anonimnih aktera ostaju zabeležena samo na stranicama policijskih izveštaja. Zašto? Zato što su krivci ili žrtve „obični” ljudi i što to nemaju „medijski odsjaj”.
Treba li podsetiti da su zbog učešća u saobraćajnim nesrećama na novinske stranice dospeli, na primer, svedok saradnik Ljubiša Buha, koji je krajem 2010. godine na autoputu Beograd–Zagreb, blindiranim „rendž roverom” naleteo na pešaka koji je pretrčavao ulicu, zatim Elena Karić, koja je krajem avgusta 2008. godine, automobilom kod Kalenić pijace naletela na Milana J.
Kada je Stevan B., vozač nekadašnjeg ministra poljoprivrede Dragana Veselinova osuđen na pet godina jer je, prošavši na crveno svetlo na uglu Njegoševe i Beogradske ulice, usmrtio Katarinu M. i povredio dve prolaznice, pažnja medija više je bila usmerena na ministra. Od tada je Veselinov u javnosti poznat kao onaj koji je hteo da zataška nesreću, a ne kao profesor ekonomije ili predsednik jedne male stranke.
Na skali „tiražnog piplmetra” naravno da su poznati spikerka, političar, sportista... interesantniji i „prodavaniji” nego N. N. osoba koja zgazi, ubije, skoči, napravi glupost...
Zar nije dovoljna tragedija, u svakom zasebnom slučaju, što je jedna porodica izgubila bliskog člana, ali i što će „krivce” progoniti savest? Niko ne brine da će se prozvana poznata osoba zbog nesreće „rvati” sa savešću celog života.
Zar ne treba ostaviti i Petru i porodicu pokojnog, da svako na svoj način, preživljava ono što ih je zadesilo?
Niko ne osporava bol članova porodice pokojnog Slobodana B., niti traži aboliciju voditeljke nacionalne televizije. Ne kršeći pretpostavku nevinosti, trebalo bi pustiti istražne organe da rade svoj posao. Ovo što se ovih dana dešava s Petrom je pokazna vežba kako slava utiče na život i smrt. Mnoge javne ličnosti pristale su da svaki detalj svog života učine javnim. Rezon medija koji žive od privatnosti poznatih jeste: ako ih opisujemo u trenucima sreće imamo pravo da isto radimo i u časovima kada preživljavaju nesreću. To su dva lica poznatosti.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 12.01.2012.
