Izvor: Politika, 17.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za kontrolu nad severom
Beograd energično odbija optužbe da krši Rezoluciju 1244, upozoravajući istovremeno da neće dozvoliti da Euleks posle 120 dana preuzme nadležnost od Unmika
Zauzimanje zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici nije bilo kršenje Rezolucije 1244, tvrdi u izjavi za „Politiku” Dušan Proroković, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. On objašnjava da je odluka Srba, koji su nekada bili zaposleni u sudu u Kosovskoj Mitrovici, da uđu u ovu ustanovu kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi naterali Unmik da pregovara sa njima o tome da se vrate na stara radna mesta, iznuđen potez kojim nije bio ugrožen, niti osporen autoritet Unmika, koji za Srbe na Kosovu predstavlja jedinu legitimnu međunarodnu vlast. Prorokovićeva reakcija usledila je nakon što su zamenik šefa Unmika Lari Rosin i komandant Kfora Gzavije de Marnak ponašanje Srba okarakterisali kao flagrantno kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Oni su ocenili da su Srbi „prešli preko crvene linije” koja je, kako je navedeno u saopštenju, jasno naznačena liderima kosovskih Srba i zvaničnicima u Beogradu.
Proroković, međutim, ističe da nema govora o kršenju Rezolucije, te da, ako hoće da razgovaraju o kršenju ovog dokumenta UN „razni drugi međunarodni zvaničnici, možemo o tome da razgovaramo pred međunarodnim sudovima pa da vidimo ko je prekršio Rezoluciju, šta je uzrok, a šta je posledica na terenu”. Proroković naglašava da se „često raspravlja o posledicama, a ne o uzroku, a uzrok su 17. februar i odluka skupštine Kosova da jednostrano proglasi nezavisnost Kosova”. Tako se sada Srbija našla u situaciji da bude optužena za kršenje jedinog dokumenta koji joj garantuje suverenitet nad južnom pokrajinom.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je u nedelju, kada je doputovao na Kosovo, zameniku šefa Unmika Lariju Rosinu predao predlog Beograda za novi sporazum sa Unmikom. Proroković nije mogao da otkrije detalje srpskog predloga, ali ističe da je novi sporazum neophodan zbog novonastalih okolnosti na terenu nakon 17. februara, jer postoje različita tumačenja Rezolucije 1244.
Njime bi, kako kaže, trebalo da budu precizirane „mnoge stvari”.
„Moramo da vidimo kako ćemo u narednom periodu funkcionisati. Unmik ostaje na terenu, nema govora o njegovom povlačenju. Tranzicioni period koji je Unmik zamislio od 120 dana neće biti sproveden. Unmik ostaje i 121. dan. U diplomatskim krugovima su se pojavile informacije da je potpisan sporazum između Unmika i Euleksa o tranziciji nadležnosti. Mi to ne smemo da dozvolimo, to je grubo kršenje Rezolucije 1244. Mi moramo da vidimo šta je uloga Unmika nakon 17. juna nadalje i kako možemo sa Unmikom da sarađujemo kako bi se sprovodila Rezolucija UN”, kaže Proroković.
On ističe da Srbija ima svoje „legitimne nadležnosti” definisane Rezolucijom 1244 i Sporazumom koji su 2001. godine potpisali tadašnji predsednik Koordinacionog centra za KiM i potpredsednik vlade Nebojša Čović i Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za Kosovo Hans Hekerup.
Sporazum na koji se Proroković poziva, da podsetimo, između ostalog, naglašava da se moraju poštovati principi Rezolucije 1244, te da se ona može primeniti jedino „zajedničkim delovanjem svih strana”. Sporazumom Hakerup-Čović promoviše se i zaštita prava i interesa Srba uključujući i suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (Srbija je njena pravna naslednica). Deo dokumenta odnosi se i na obavezu Unmika da izgradi multietničko sudstvo na Kosovu i Metohiji. Dogovoreno je i da sudije i tužioci iz redova Srba treba prevashodno da rade u opštinskim sudskim oblastima gde Srbi čine većinu.
Neke zemlje, međutim, pre svega SAD, zastupaju stanovište da je na Kosovu proglašenjem nezavisnosti i činjenicom da ga je priznalo 28 država „stvorena nova realnost”. Proroković je, međutim, uveren da će međunarodni sudovi „u jednom trenutku” morati da utvrde da li je došlo do narušavanja teritorijalnog integriteta Srbije i kršenja Rezolucije UN. „Priča o novoj realnosti Americi je izgovor da radi sve što radi”, kaže Proroković.
Državni sekretar nije želeo da se spori sa tvrdnjama druge strane da i Srbija nastoji da, na delu Kosova na kome većinski žive Srbi, stvori „svoju realnost”. Beograd nastoji da uspostavi de fakto kontrolu nad severom Kosova kako bi ojačao svoju pregovaračku poziciju i kako bi okrnjio suverenitet samoproglašene države Kosovo koja još nema sve atribute nezavisne države. Strani analitičari veruju da Beograd na ovaj način uspešno kontrira Vašingtonu i Briselu, koji su se nadali „cunamiju priznanja” novog Kosova, do koga nije došlo. Vesti o neredima u Mitrovici uneće, po svoj prilici, nove nedoumice u državama koje se tek spremaju da, pod američkim pritiskom, priznaju novu državu.
Ishod kome se Proroković nada (sudski rasplet spora o suverenitetu nad Kosovom) nije, naravno, izvestan. O tome da li Srbija pravdu treba da potraži na sudu, sudeći prema rečima premijera Vojislava Koštunice, ne postoji saglasnost u vrhu vlasti. Činilo se donedavno da bar to pitanje nije sporno, jer je predsednik Srbije Boris Tadić uoči proglašenja nezavisnosti Kosova najavio da će naša zemlja pokrenuti sudske procese protiv svake države u EU koja eventualno prizna nezavisnost Kosova.
Osim činjenice da je međunarodno pravo na njenoj strani, za Srbiju je od izuzetnog značaja i to što je i faktički prisutna u severnom delu Kosova, u kome i živi najveći deo srpskog stanovništva. Istovremeno, to je i razlog zašto se Beograd okrivljuje kao glavni organizator protesta u pokrajini. U prilog ovakvim optužbama išle su i neke izjave zvaničnika iz Beograda. Komentarišući akcije Srba na kontrolnim punktovima na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, dva dana nakon proglašenja nezavisnosti, ministar Slobodan Samardžić je kazao da one nisu bile inicirane iz Beograda, ali da su u skladu sa politikom Vlade Srbije o preuzimanju carinske politike. Samardžić je, za Poligraf TV B92, rekao da je uništavanje policijskih punktova direktna reakcija stanovništva severno od Ibra koje ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. „Mislim da je to legitimno. Možda nije lepo, ali jeste legitimno”, rekao je on.
Proroković napominje da se često zaboravlja da na KiM osam i po godina vlada vanredno stanje i da država ne može normalno da funkcioniše, ali i da će nam „osam i po godina takvog iskustva sigurno koristiti i u budućem radu”.
Jelena Cerovina
-------------------------------------------------------------------
Uhapšeni Srbi vraćeni u severni deo Mitrovice
Kosovska Mitrovica – Grupa sudija i pravosudnih radnika srpske nacionalnosti stigla je sinoć u severni deo Kosovske Mitrovice posle hapšenja u zgradi suda u tom gradu juče ujutru i saslušanja u istražnom zatvoru u Prištini.
Njima se na trgu „Šumadija” u severnoj Mitrovici, uz okupljene građane, obratio ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, rekavši da su se pokazali kao ljudi dostojni srpske istorije. „Tako ćemo nastaviti da se borimo, to vam garantujemo. Sudije su pokazale kako se treba boriti i svi ćemo doći do našeg cilja”, poručio je Samardžić.
On je istakao da Srbi na Kosovu treba da budu odmereni, pametni i organizovani i da veruju u ono što će postići. „Znam da svi verujemo u to, nastavljamo borbu. Kosovo je deo Srbije”, rekao je Samardžić.
Okupljeni su pozvali na nastavak protesta ispred zgrade suda u severnom delu Mitrovice, dok ne budu vraćeni na radna mesta sa kojih su proterani 1999. godine i dok ta ustanova ne bude vraćena u sistem pravosuđa Srbije.
Zgradu suda u Mitrovici posle sukoba juče ujutru policije i civila obezbeđuju snage Kfora.
U sukobu je povređeno preko 70 civila, od kojih je dvoje u kritičnom stanju.
Policija je saopštila da je povređeno više od 60 njenih pripadnika, od kojih su oko 30 specijalci, a povređenih ima i među vojnicima Kfora. Njihove povrede su lakše prirode.
Tanjug
-----------------------------------------------------------
Vukomanoviću ugrožen život
Kragujevac – Nebojša Vukomanović primljen je u kragujevački Klinički centar sa povredama opasnim po život. Nakon urađene dijagnostike i pregleda na skeneru utvrđeno je da je reč o ozbiljnim povredama desnog dela glave.
– Vukomanović je primljen sa teškom prostrelnom ranom ne desnoj strani glave. U pitanju je izuzetno ozbiljna povreda. Rana je velika, sve od čeone kosti do temena. Nakon dijagnostike i pregleda na skeneru, pacijent je prebačen u operacionu salu – izjavio je za „Politiku” direktor Urgentnog centra prof. dr Dragčeta Radovanović, naglasivši da je „teško prognozirati ishod operacije”. Operacija je završena oko 18.30 i Vukomanović je prebačen na intenzivnu negu i priključen na aparate za disanje.
U kragujevačkom Kliničkom centru juče je bila i rodbina povređenog Vukomanovića. Njegov rođeni brat Dragan je rekao da oni ne znaju kako je došlo do ranjavanja i gde se to tačno dogodilo. Od rodbine smo saznali da je teško ranjeni Vukomanović otac troje dece.
B. K.
----------------------------------------------------------
Moskva u kontaktu sa Beogradom
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev uz ocenu da je jučerašnje nasiljeposledica prekoračenja ovlašćenja međunarodnih snaga, rekao je da je Moskva „u stalnom kontaktu sa srpskim prijateljima” upozorio je da će se situacija na Kosovu i Metohiji „razvijati po najgorem scenariju” ako nasilje ne prestane i pozvao da se kosovski konflikt vrati u „međunarodno-pravnu pregovaračku oblast”.
„ Prvi put je došlo do ovakve primene nasilja, a ovo nasilje objašnjava se time da su međunarodni vojnici i policijske snage prekoračili svoja ovlašćenja”.
[objavljeno: 18/03/2008.]
