Izvor: Politika, 24.Okt.2012, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romni u jagnjećoj koži
U završnoj predsedničkoj debati posvećenoj spoljnoj politici, kandidat republikanaca se predstavio kao mirotvorac
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kakve veze ima broj đaka u američkim učionicama sa američkom spoljnom politikom? Velike, sudeći prema trećoj i završnoj debati Baraka Obame i Mita Romnija, predsedničkih kandidata koji su preksinoć (juče u tri ujutru po našem vremenu) dokazivali ko će biti bolji vrhovni komandant i efektivniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predvodnik najmoćnije nacije na planeti.
Obojica su u jednoiposatnom sučeljavanju održanom u univerzitetu Lin u gradu Boka Reton na Floridi, izneli stav da samo Amerika koja je jaka iznutra može da bude svemoćna i na međunarodnoj sceni. Ono što je bilo glavno iznenađenje debate jeste to da se Obama opet suočio sa protivnikom drugačijim od onoga kojeg je očekivao. Romni, koji je tokom borbe za partijsku nominaciju i u najvećem delu izborne kampanje zastupao tezu da Amerika u svakom momentu treba da pokazuje svoje mišiće, ovoga puta je nastupio „u jagnjećoj koži”.
Toliko puta je ponovio da je on za mir, da je (inače Obami naklonjen) „Njujork tajms” u svom uvodniku konstatovao da se ponašao kao neka „kandidatkinja za mis sveta” koja je uvek za „miroljubivu planetu”.
Kraj treće debate označio je i početak dvonedeljnog sprinta do izbornog dana, u kojem će se i Obama i Romni nadmetati za izbornu sreću u sedam država (Ohajo, Ajova, Kolorado, Virdžinija, Nju Hempšir, Florida i Viskonsin), u kojima još ima neodlučnih birača čiji glasovi mogu da budu jezičak na vagi u izuzetno neizvesnoj predsedničkoj trci. Poslednji brojevi, uprosečeni rezultat svih sondiranja javnog mnjenja koja se obavljaju svakodnevno, pokazuju da su kandidati gotovo apsolutno izjednačeni: Romni ima prednost od samo 0,4 procentnih poena.
Iako je tema spoljna politika, oba kandidata, a Romni naročito, svaku priliku su koristili da govore o domaćoj ekonomiji i fiskalnim problemima zemlje – budžetskom deficitu i prezaduženosti. Romni je tom prilikom gotovo robotski, istim rečenicama kao u prethodne dve debate, deklamovao da je u biznisu 25 godina i da on zna kako se uravnotežava budžet, kao i daće svojim planom od pet tačaka stvoriti 12 miliona radnih mesta.
Obama je takođe uzvraćao već poznatim argumentom: da je Romnijeva matematika pogrešna, ali to kandidata republikanaca nije pokolebalo.
Najviše vremena odnela je polemika o Bliskom istoku – Libiji, Siriji, Iranu i Izraelu, kao i tema povlačenja iz Avganistana. Nakratko su se bavili i Kinom, dok Evropa i njeni problemi, odnosno korpus transatlantskih odnosa nije ni pomenut.
Romnijeva glavna teza bila je da Obama nije bio efektivni lider na međunarodnoj sceni, što je dokazivao „rastućim haosom” pre svega na Bliskom istoku, ali je ukazivao i na globalni utisak da su američka moć i njen uticaj danas manji nego pre četiri godine.
Obama je uzvraćao ukazujući pre svega na to da njegov rival danas govori nešto sasvim drugo od onoga što je iznosio u dosadašnjem toku kampanje i dokazivao da je reč o politici koja je (pod predsednikom Bušom) bila ta koja je oslabila Ameriku i spolja i iznutra. „Ti hoćeš da vratiš spoljnu politiku iz osamdesetih, socijalnu iz pedesetih, a ekonomsku iz dvadesetih godina prošlog veka”, poručio je gledajući rivala pravo u oči.
Nijedan od kandidata je u finalnom sučeljavanju nije se „sapleo”, a analitičari su većinski pobednikom „na poene”, jer je zadao više udaraca, proglasili Obamu. Taj utisak je potvrđen i instant anketama koje su sprovele TV mreže Si-Bi-Es i Si-En-En sa svojim marketinškim partnerima. Prema prvoj, Obama je pobedio sa 53 : 23, a u potonjoj rezultat je 48 : 40.
Koliko će, i da li će uopšte, ovo da utiče na još neopredeljene birače, zasad se ne zna, mada se smatra – da neće mnogo, ili bar ne bitno.
Utisku da je Obama bio uverljiviji najverovatnije je doprinelo to što je Romni na momente zaista ostavljao utisak da govori naučenu lekciju i upamćene činjenice, bez mnogo razumevanja za kontekst i nijanse, dok je Obama na drugoj strani sa mnogo više smirenosti i uverljivosti obrazlagao i objašnjavao svoju spoljnu politiku.
To mu je omogućilo da njegovi napadi budu ne samo konkretni i direktni, nego na momente i duhoviti: kad je Romni konstatovao da je američka mornarica danas manja nego 1917, Obama je uzvratio da je to tačno, ali samo ako se ondašnje topovnjače broje isto kao današnji nosači aviona, da bi onda rivala podučio da su to oni „brodovi na koje avioni sleću i poleću”.
Kad je Romni konstatovao da Amerika danas ima manje aviona, Obama je odgovorio da takođe ima i „manje konja i bajoneta”.
Ono u čemu se Romni u celosti saglasio sa Obamom jeste to da ako postane predsednik neće srljati da vojno interveniše u Siriji, da neće započeti rat sa Iranom i da će američku vojsku izvući iz Avganistana prema Obaminom planu, do kraja 2014.
Romni je u svakom slučaju postigao osnovni cilj: da ne izgleda kao neodgovorni lider koji će da zemlju brzopleto uvodi u nove konflikte i da se predstavi kao neko ko se ipak razume u međunarodne prilike.
Ovo njegovo pomeranje ka političkom centru, iako je nesaglasno spoljnopolitičkoj doktrini republikanaca, neće mu biti zamereno, jer je vrhunski prioritet američkih konzervativaca u ovom momentu – da se otarase Obame.
Milan Mišić
objavljeno: 24.10.2012.
